Lenjin i SAD

Svojevremeno je Plehanov izjavio da je „Lenjin bio spreman da pobije polovinu Rusa – da bi ona duga polovina živela u njegovom društvenom sistemu”. Ta Lenjinova zabluda imala je ishodište u njegovom nepoznavanju ljudske prirode. Što je društveni sistem manje kompatibilan s našom prirodom, to je period njegovog trajanja uglavnom kraći.

Na šta su bile spremne SAD kad su rešile da u Iraku i Avganistanu implementiraju višestranački demokratski sistem po svojoj meri? Da li je njih u toj njihovoj nameri vodila zabluda – poput Lenjina, ili interes? Kako su se završili ti njihovu eksperimenti, već je poznato.

Ostaje upitno čime su se oni vodili kad su sa zapadnim saveznicima u BiH nametnuli pravosudni sistem u kojem danas njeni građani imaju onoliko prava koliko uspeju da odbrane (ako uspeju), a ne koliko im pripada po zakonu koji im je napisao Ujka Sem. Da li je taj slučaj s BiH izuzetak koji potvrđuje pravilo – da živimo u neoliberalnom kapitalizmu, gde je interes vladajuća paradigma? Prateći „reke” migranata s područja na kojem se putem sile nametao zapadni model društva i odliv stanovništva s prostora BiH, opravdano je posumnjati u tvrdnju – ko su današnje osovine zla. Tragedije porodica ubijenih mladića u BiH – Memića i Dragičevića – potvrđuju onu izreku da je današnja BiH društvo u kojem su kriminalci stekli pravo da tumače pravo. Mogu se dušebrižnici BiH „posipati pepelom” da su njihove namere bile nešto drugo, zlo koje je izraslo na njihovom zakonu o apsolutno nezavisnom pravosuđu neće iskoreniti ni naši bliži potomci.

Dr P. Petrović,
Banjaluka