Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sto pedest godina Prizrenske bogoslovije

(Танјуг/фото Филип Краинчанић)

Osnivanje i početak rada Prizrenske bogoslovije najvažniji događaj u srpskoj duhovnoj, prosvetnoj i kulturnoj istoriji Stare Srbije u 19. veku – istakla je istoričarka dr Aleksandra Novakov na tribini u Matici srpskoj, posvećenoj obeležavanju 150 godina od osnivanja Prizrenske bogoslovije.

Na svečanosti su govorili Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i protojerej Dejan Krstić, profesor Prizrenske bogoslovije u Nišu.

– Među Srbima se osećala potreba za školovanim učiteljima i sveštenicima jer je među stanovništvom bilo mnogo nepismenih i polupismenih. Srpskim državnim interesima bila je potrebna takva škola za očuvanje svog naroda od islamizacije, grčkog uplitanja, ambicija Bugarske egzarhije, kao i rimokatoličkog uticaja. Prva srpska institucija u Osmanskom carstvu, osnovana nakon ukidanja Pećke patrijaršije (1766), ubrzo po osnivanju, postala je središte prosvetnog i crkvenog života, a njeni đaci, potonji učitelji i sveštenici, krenuli su u veliku misiju obnove prosvete i crkve. Zahvaljujući Bogosloviji, u svim većim naseljima u Staroj Srbiji bile su otvarane osnovne škole a školovani sveštenici su Srbe krštavali, venčavali i uticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri – istakla je Aleksandra Novakov.

Prema njenim rečima, u to vreme Prizren je bio prestonica Kosovskog vilajeta, s valijom Safet-pašom na čelu. On je bio tolerantniji prema hrišćanima, a inače poznat kao pokretač tursko-srpskog lista „Prizren”. Prizrenac i veliki dobrotvor Sima Andrejević Igumanov, kao ruski podanik, bio je vlasnik škole prema kome su osmanske vlasti imale respekta jer je u gradu bio ruski konzulat sa konzulom Ivanom Stepanovičem Jastrebovim, koga je Jovan Ristić nazvao „anđeo hranilac srpski”.

(foto Filip Krainčanić)

– Pravoslavna srpska bogoslovija u Prizrenu počela je sa radom 30. oktobra 1871. Sve do početka ustanka u Hercegovini, 1875. godine, Bogoslovija je, što se bezbednosne situacije tiče, mogla normalno da obavlja svoju delatnost. Za vreme Velike istočne krize (1875–1878) politička situacija u Prizrenu bila je izuzetno teška, veze sa Srbijom bile su skoro sasvim prekinute i Bogosloviji su pretile mnoge opasnosti. Radila je i u takvim uslovima i opstala, i sa jednim nastavnikom Đorđem Kamperelićem 1880. godine – dodala je dr Novakov.

Vlasnik škole Sima Andrejević Igumanov testamentom je 10. novembra 1880. godine u Beogradu sve svoje pokretno i nepokretno imanje zaveštao izdržavanju Prizrenske bogoslovije i školovanju srpske omladine iz Stare Srbije. Tim testamentom je zapravo osnovana Zadužbina S. A. I., koja je nakon njegove smrti zaživela (1882). Sve do oslobođenja 1912. godine Bogosloviju je finansirala Kraljevina Srbija. Velika zasluga Sime Igumanova i njegovog fonda bila je i u tome što je Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije uzelo za sebe naziv „Tutorstvo fonda Sime Igumanova”, i to ime bilo je zaklon prosvetnog rada Srbije u Staroj Srbiji i Makedoniji, istaknuto je na predavanju.

– Ruski konzulati, od generalnog konzulata u Beogradu preko konzulata u Dubrovniku, Skadru, Prizrenu, do Poslanstva u Carigradu, bili su od velike pomoći prilikom slanja novca za izdržavanje Bogoslovije. Ruski konzul Jastrebov je u finansijskim krizama često pozajmljivao novac školi i govorio da je njegova lična blagajna na usluzi i Bogosloviji i nastavnicima. Biblioteka Bogoslovije, nastala pre svega od poklona darodavaca (kako ličnosti tako i institucija), od skromnih materijalnih izdvajanja uprave škole, izrasla je u najbogatiju srpsku biblioteku u Osmanskom carstvu – naglasila je Aleksandra Novakov.

Tokom 1905. godine, kako dodaje, profesorski savet Bogoslovije je odlučio da se nabave nove knjige  i da kupovinu u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Sremskim Karlovcima obavi suplent Grigorije Božović, poznati književnik. Grigorije je naišao na dobar prijem i tom prilikom Bogoslovija je dobila veliki broj knjiga i na dar od Srpske kraljevske akademije i mnogih poznatih ličnosti poput Stojana Novakovića, Ilariona Ruvarca, Ljubomira Kovačevića... U Matici srpskoj se susreo sa predsednikom Antonijem Hadžićem koji je dao nalog da se bogosloviji pokloni sve što Matica ima na lageru. Predsednik Hadžić je naložio da se uzme adresa bogoslovije i da se redovno šalju sva izdanja Matice srpske. Pred Prvi svetski rat biblioteka je brojala oko 8.000 dela, u oko 13.000 svezaka.

Istaknuto je da od osnivanja Bogoslovije nije bilo nijednog primera grupnog islamizovanja, a često su sprečavana i pojedinačna. Od katoličke propagande, kao i od Bugarske egzarhije, koja je nasrtala na srpsku narodnost.

– Bogoslovija je branila srpski živalj na različite načine, ali uvek  pažljivo i razumno. Cilj uprave Bogoslovije i srpske države, kada je reč o školovanju omladine, nije bilo samo sticanje znanja, nego sveobuhvatno obrazovanje učenika, izgradnja duha i nacionalne svesti. Od ispunjenja tog cilja posredno je zavisila sudbina srpskog naroda u Osmanskom carstvu. Srpskom narodu u Osmanskom carstvu Bogoslovija je bila uteha i štit, ponekad duhovno stecište kao zamena za nepostojeću srpsku patrijaršiju, a ponekad sklonište i bunker poput kakvog srpskog, prizrenskog konzulata, koji takođe nije postojao. Iskra koja je zasijala u Prizrenu 1871. donela je svetlost 41 godinu kasnije, 1912. godine kada je Prizren, nakon 457 godina, oslobođen – rekla je Aleksandra Novakov.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.