Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Azerbejdžan želi da „odseče” jug Jermenije

Tokom obnovljenih borbi na azerbejdžansko-jermenskoj granici na istoku, uz gubitke u ljudstvu na obe strane, Jerevan je izgubio i dve pozicije u graničnom pojasu
Прошлогодишње бомбардовање града Шуша (Фото: EPA-EFE/Hayk Baghdasaryan)

Sukob na granici Jermenije i Azerbejdžana, koji je završen gubicima života vojnika na obe strane, ali i gubitkom dve kote na jermenskoj strani – okončan je i tretira se kao pogranični. Juče je poštovan sporazum o prekidu vatre, koji je izdejstvovan uz posredovanje ruske strane, situacija je relativno stabilna, a u toku su intenzivni napori u potrazi za nestalim jermenskim vojnicima.

U utorak je šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove u Jerevanu rekao da je možda poginulo 15 vojnika, da je 13 zarobljeno, a još se 24 vode kao nestali. S druge strane, Azerbejdžan je potvrdio pogibiju sedam svojih vojnika i 10 ranjenih u sukobu koji se dogodio u utorak.

Ruska strana je posredovala da se okonča niz incidenata koji su se od vikenda događali na istočnoj granici Jermenije i za sada nije intervenisala, izuzev diplomatskim putem. Obe strane su, kao i prilikom četrdesetčetvorodnevnog rata za Nagorno-Karabah prošle godine, optuživale jedna drugu za napad. Ipak, činjenica je da je i tokom ovih sukoba jermenska strana pretrpela veće gubitke u ljudstvu, kao i gubitak pozicija na uzvišenju u blizini granice. Godinu dana posle potpisanog sporazuma o primirju u Nagorno-Karabahu, početkom ovog meseca bezbednosna situacija na granici Jermenije i Azerbejdžana se pogoršala i dogodilo se nekoliko incidenata.

U ponedeljak je premijer Nikol Pašinjan optužio azerbejdžanske snage za narušavanje granice između dve zemlje i zbog njihovog upada na teritoriju Jermenije smenio je ministra odbrane, koji je na dužnosti bio od avgusta. Jermenski zvaničnici nisu pominjali mesta, ali je kanal na „Telegramu” „Novosti iz Jermenije i Arcaha” sugerisao da je azerbejdžanska vojska pokušala da se utvrdi na četiri dominantne kote duž istočne granice, koje vizuelno čine pravu liniju između grada Gorisa na istoku i klisure Jermuk na zapadu.

S ovih kota bi azerbejdžanska vojska mogla da gađa auto-put Jerevan–Goris (u oblasti Sjunik) i tako vatrom odseče prestonicu Jermenije od južnog dela zemlje i dela Nagorno-Karabaha koji ostaje pod jermenskom kontrolom. Međutim, ni Baku ni Jerevan u svojim zvaničnim izveštajima nisu pominjali imena ovih naselja, ali vojni stručnjaci kažu da je zona borbe uska prevlaka na jugu republike, koja se nalazi između dva dela Azerbejdžana: autonomije u Nahičevanu i glavnog dela Azerbejdžana. Cilj Bakua je, očigledno, da kontroliše dominantne kote nad jedinim auto-putem koji povezuje centar Jermenije s južnim delom republike.

Verzija Bakua o početku sukoba je dijametralno suprotna verziji Jerevana. U izveštajima iz Bakuua pominjani su ne samo region Kelbadžara, na zapadu granice severnog Karabaha, već i region Lačin u Azerbejdžanu. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je saopštilo da je u utorak ujutru jermenska vojska započela operaciju zauzimanja visova u tim regionima i da su položaji azerbejdžanske vojske bili izloženi intenzivnom granatiranju iz raznih vrsta oružja velikog kalibra. Kao odgovor, navodno je izvedena „hitna operacija”, nakon koje je jermenska vojska privedena i razoružana.

Rusiji ne odgovara novo krizno žarište

Jermenske vlasti su tražile od Rusije da pomogne u zaštiti njenog teritorijalnog integriteta u okviru bilateralnog sporazuma iz 1997. godine. Sekretar Saveta bezbednosti Armen Grigorjan apelovao je u utorak po podne na Rusku Federaciju da zaštiti jermenski teritorijalni integritet s obzirom na to da se dogodio napad na teritoriju Jermenije. On se pozvao na Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći potpisan 29. avgusta 1997. godine, koji bi sprovele jermensko-ruske trupe iz vazduhoplovne ruske vojne baze u Đumri.

Za sada se završilo na tom usmenom apelu, Moskva je brzo reagovala: Vladimir Putin je razgovarao sa Nikolom Pašinjanom, a potom je ministar odbrane Sergej Šojgu u odvojenim telefonskim razgovorima s ministrima odbrane Jermenije i Azerbejdžana postigao dogovor o obustavi borbi. Za zvaničnu Moskvu je ovo bio dobar rasplet situacije, jer joj otvaranje još jednog fronta (pored napetosti oko Ukrajine i u Crnom moru) ne bi odgovaralo. Ukoliko bi se sukobi nastavili, Jerevan bi tražio i intervenciju Organizacije za bezbednost i saradnju (ODKB) koja ima obavezu da zaštiti svaku svoju članicu koja je ugrožena.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Црни
Турски вез...
Dusan T
Pasinjan, a i oni koji su ga birali, najbolje da pozovu svoje saveznike Amerikance u pomoc. I on i oni me podsecaju na neke, ali nikako ne mogu da se setim na koga. Neki sto su stalno birali istog nesposobnog prevaranta, a zemlja manja i manja, beda veca i veca, a oni opet i opet. Da li neko moze da me podseti? Na vrh mi je jezika. Mozda je vecina Jermena iz tog njegovog grada?
Vladimir
Pasinjan se okrenuo zapadu, zato ga je Rusija pustila niz vodu, pre pola godine. Sada se "opametio", pa je otisao do Putina prvo. Ako Jermenija bude ruski saveznik, bice kao i poslednjih 30 godina. Ako hoce zapadnu demokratiju... dobice je.
Drale
I meni ta teza ima smisla. U vezi toga je i Iran nedavno odrzao vezbe na granici sa Jermenijom, navodno zbog povecane izraelske aktivnosti na granici. A razume se da Amerima i Izraelu odgovara da Iran bude odsecen od Jermenije i Rusije.
anavolimilovana
Nije Iranizveo vežbe na granici sa Jermenijom već na granici sa Azerbejdžanom.
Иван Грозни
Русија ће доживети велики ударац на Кавказу када Азербејџан уђе у НАТО. Занимљиво је да је Јељцинова Русија успела да сачува Јерменију, док "Царевој" Русији то не успева. Још једном се показала трагична одлука да се спасе Ердоган.
Hogar Strasni
Vasi "Carski" komentari mi uvek ulepsaju jutro.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.