Azerbejdžan želi da „odseče” jug Jermenije

Sukob na granici Jermenije i Azerbejdžana, koji je završen gubicima života vojnika na obe strane, ali i gubitkom dve kote na jermenskoj strani – okončan je i tretira se kao pogranični. Juče je poštovan sporazum o prekidu vatre, koji je izdejstvovan uz posredovanje ruske strane, situacija je relativno stabilna, a u toku su intenzivni napori u potrazi za nestalim jermenskim vojnicima.

U utorak je šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove u Jerevanu rekao da je možda poginulo 15 vojnika, da je 13 zarobljeno, a još se 24 vode kao nestali. S druge strane, Azerbejdžan je potvrdio pogibiju sedam svojih vojnika i 10 ranjenih u sukobu koji se dogodio u utorak.

Ruska strana je posredovala da se okonča niz incidenata koji su se od vikenda događali na istočnoj granici Jermenije i za sada nije intervenisala, izuzev diplomatskim putem. Obe strane su, kao i prilikom četrdesetčetvorodnevnog rata za Nagorno-Karabah prošle godine, optuživale jedna drugu za napad. Ipak, činjenica je da je i tokom ovih sukoba jermenska strana pretrpela veće gubitke u ljudstvu, kao i gubitak pozicija na uzvišenju u blizini granice. Godinu dana posle potpisanog sporazuma o primirju u Nagorno-Karabahu, početkom ovog meseca bezbednosna situacija na granici Jermenije i Azerbejdžana se pogoršala i dogodilo se nekoliko incidenata.

U ponedeljak je premijer Nikol Pašinjan optužio azerbejdžanske snage za narušavanje granice između dve zemlje i zbog njihovog upada na teritoriju Jermenije smenio je ministra odbrane, koji je na dužnosti bio od avgusta. Jermenski zvaničnici nisu pominjali mesta, ali je kanal na „Telegramu” „Novosti iz Jermenije i Arcaha” sugerisao da je azerbejdžanska vojska pokušala da se utvrdi na četiri dominantne kote duž istočne granice, koje vizuelno čine pravu liniju između grada Gorisa na istoku i klisure Jermuk na zapadu.

S ovih kota bi azerbejdžanska vojska mogla da gađa auto-put Jerevan–Goris (u oblasti Sjunik) i tako vatrom odseče prestonicu Jermenije od južnog dela zemlje i dela Nagorno-Karabaha koji ostaje pod jermenskom kontrolom. Međutim, ni Baku ni Jerevan u svojim zvaničnim izveštajima nisu pominjali imena ovih naselja, ali vojni stručnjaci kažu da je zona borbe uska prevlaka na jugu republike, koja se nalazi između dva dela Azerbejdžana: autonomije u Nahičevanu i glavnog dela Azerbejdžana. Cilj Bakua je, očigledno, da kontroliše dominantne kote nad jedinim auto-putem koji povezuje centar Jermenije s južnim delom republike.

Verzija Bakua o početku sukoba je dijametralno suprotna verziji Jerevana. U izveštajima iz Bakuua pominjani su ne samo region Kelbadžara, na zapadu granice severnog Karabaha, već i region Lačin u Azerbejdžanu. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je saopštilo da je u utorak ujutru jermenska vojska započela operaciju zauzimanja visova u tim regionima i da su položaji azerbejdžanske vojske bili izloženi intenzivnom granatiranju iz raznih vrsta oružja velikog kalibra. Kao odgovor, navodno je izvedena „hitna operacija”, nakon koje je jermenska vojska privedena i razoružana.

Rusiji ne odgovara novo krizno žarište

Jermenske vlasti su tražile od Rusije da pomogne u zaštiti njenog teritorijalnog integriteta u okviru bilateralnog sporazuma iz 1997. godine. Sekretar Saveta bezbednosti Armen Grigorjan apelovao je u utorak po podne na Rusku Federaciju da zaštiti jermenski teritorijalni integritet s obzirom na to da se dogodio napad na teritoriju Jermenije. On se pozvao na Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći potpisan 29. avgusta 1997. godine, koji bi sprovele jermensko-ruske trupe iz vazduhoplovne ruske vojne baze u Đumri.

Za sada se završilo na tom usmenom apelu, Moskva je brzo reagovala: Vladimir Putin je razgovarao sa Nikolom Pašinjanom, a potom je ministar odbrane Sergej Šojgu u odvojenim telefonskim razgovorima s ministrima odbrane Jermenije i Azerbejdžana postigao dogovor o obustavi borbi. Za zvaničnu Moskvu je ovo bio dobar rasplet situacije, jer joj otvaranje još jednog fronta (pored napetosti oko Ukrajine i u Crnom moru) ne bi odgovaralo. Ukoliko bi se sukobi nastavili, Jerevan bi tražio i intervenciju Organizacije za bezbednost i saradnju (ODKB) koja ima obavezu da zaštiti svaku svoju članicu koja je ugrožena.