Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Samit za neizvesnu budućnost

Lideri SAD i Kine prepoznali su neophodnost diplomatskog angažovanja kako bi se izbegao potencijalno katastrofalni sukob i uspostavio stabilan menadžment rivalstva

Bio je to najvažniji susret savremenog sveta, jedan od onih od kojih se očekuje da preoblikuje ozbiljno pogoršane odnose dve supersile i da odredi stepene buduće globalne stabilnosti.

Virtuelni samit predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Kine zamišljen je da kroz strateški dijalog obnovi komunikaciju dva giganta čiji su odnosi pali na najnižu istorijsku tačku i doveli do toga da se čak govori o početku novog hladnog rata, mnogo slojevitijeg od prethodnog koji je označavao samo vojnu utakmicu.

SAD doživljavaju Kinu kao tehnološkog, vojnog i ekonomskog rivala, strateški opasnijeg takmaca nego što je Sovjetski Savez ikad bio. Sve samouverenija Kina ne želi da dopusti da joj Vašington morališe o ljudskim pravima i autoritarno gradi poziciju nedodirljivosti.

Agenda međusobnih konflikata toliko se umnožila da su Džo Bajden i Si Đinping zaključili da dosadašnje opasno neprijateljstvo nikome nije od koristi. Prepoznali su neophodnost diplomatskog angažovanja kako bi se izbegao potencijalno katastrofalni sukob i uspostavio stabilan menadžment rivalstva.

„U ovom trenutku kinesko-američki odnosi su na kritičnoj istorijskoj raskrsnici. Obe zemlje će dobiti od kooperacije i izgubiti od konfrontacije”, poručuje Si. „Čovečanstvo živi u globalnom selu, a mi se zajednički suočavamo s višestrukom izazovima. Kina i SAD treba da pojačaju komunikaciju i kooperaciju.”

Posle puna tri i po sata „komunikacije”, dvojica lidera očekivano nisu otklonila ili ublažila međusobne nesaglasnosti o militarizaciji Južnog kineskog mora, sajber-bezbednosti, ljudskim pravima, trgovini, pandemiji ili klimatskim promenama.

Kao i posle prvog ovakvog samita u februaru i drugog u septembru, razlike su i ovog puta ostale ogromne, no cilj susreta na daljinu i nije bio njihovo skidanje s agende, već obostrano uveravanje da nerazumevanja ne smeju da vode ka neželjenom konfliktu.

„Čini mi se da je naša odgovornost kao lidera Kine i Sjedinjenih Američkih Država da obezbedimo da takmičenje između naše dve zemlje ne skrene u konflikt, bilo namerni ili nenamerni”, izjavio je Bajden, koji je region Azije i Pacifika postavio u sam vrh spoljnopolitičkih prioriteta.

Predsednik Si očekuje da Bajden iskaže političko liderstvo kako bi se američka politika prema Kini vratila na „racionalan i praktičan” kolosek. Kineski državni mediji označili su sastanak kao „iskren, koristan, sadržajan i plodan”, što je moguć opis korektne atmosfere susreta, ali izostali su bilo kakvi potezi ili nagoveštaji da bi mogla da se smanji distanca između dve velesile. Rivali su se složili da odnosi moraju tako da se kanališu da bi se izbegao konflikt, ali se nisu složili kako doći do tačke od koje bi mogao da bude otvoren put ka detantu.

Prošlog meseca Bajden je izjavio da „ne tražimo novi hladni rat ili svet podeljen na rigidne blokove”, ali njegovo insistiranje na generacijskoj borbi između autokratije i demokratije podseća na ideološki sukob iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Taj eho prati danas suočavanje u Južnom kineskom moru i oko Tajvana.

Bajden je svakako imao u vidu obećanje koje je predsednik Si dao Baraku Obami: da će Kina izbegavati militarizaciju Južnog kineskog mora i da će smanjiti sajber-konflikte između dve zemlje. Peking je od tada povećava svoj nuklearni arsenal i pojačava svoje vojno prisustvo u Južnom moru, a sajber-sukobi su se intenzivirali.

Pošto su kineski lovci poslednjih meseci rekordan broj puta nadletali Tajvan, Bajden je ponovio odlučnost SAD da štiti ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom. Usledio je „iskren i direktan” duel, bez konflikta.

Bajden je ponovio podršku politici jedne Kine, ali je dodao da se snažno protivi „unilateralnim naporima da se promeni status kvo ili ugroze mir i stabilnost duž Tajvanskog moreuza”.

Predsednik Si zabrinut je zbog pokušaja SAD da ojačaju pozicije Tajvana na međunarodnoj sceni. Jasno je upozorio da se oni koji traže nezavisnost Tajvana i oni koji ih podržavaju iz SAD „igraju s vatrom”. Saopštio je da će u slučaju nastavka provokacija Kina morati da preduzme odlučne mere ukoliko snage koje se zalažu za nezavisnost „pređu crvenu liniju”.

Si je dve zemlje uporedio s dva velika broda koji ne bi trebalo da se sudare. Jasno je da su stavovi o Tajvanu i drugim temama ostali nepromenjeno daleki, ali može se pretpostaviti da je samit ipak stabilizovao odnose na postojećem nivou, sprečavajući njihovo dalje pogoršanje, i da predstavlja najavu serije važnih razgovora lidera dve zemlje koji će pokušati da diplomatskom navigacijom izbegnu koliziju u tajvanskom moreuzu, dok će nastaviti svoje beskompromisno naticanje.

Opšti je konsenzus u Vašingtonu da rastuća kineska ekonomska moć i vojno nagomilavanje predstavljaju najveći izazov američke nacionalne bezbednosti zbog čega administracija pokušava da okupi partnere širom sveta. Bajden je u tome bio relativno uspešan, ali ostalo je pitanje kako uspostaviti održive radne odnose.

„Ono što tražimo jeste delotvorna konkurencija sa zaštitnim ogradama i merama za smanjenje rizika kako bi se obezbedilo da stvari ne skrenu u konflikt”, objasnio je nedavno američki sekretar za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Američki predsednik bio inicijator razgovora pa nije ispustio da pomene neprijatne teme poput kršenja ljudskih prava u Kini, što se odnosi na položaj zajednice 12 miliona muslimana Ujgura u provinciji Singjang, koji Vašington zove genocidom, rastuće pritiske Pekinga na Hongkong i stanje na Tibetu. Peking to smatra mešanjem u unutrašnje poslove Kine.

Vašington strahuje od daljeg rasta autoritarnosti kineskog režima i od „nove ere” predsednika Sija, koji je ostvario mnogo veću ličnu kontrolu komunističke partije od svojih prethodnika, 2018. ukinuo je ograničenja predsedničkih mandata koja mu omogućavaju da na vlasti ostane barem do 2027, čime pokazuje ambiciju da vlada poput Mao Cedunga i Deng Sjaopinga.

U kom pravcu će se kretati odnosi moći će da se utvrdi već u februaru, kada će se znati da li će Bela kuća uputiti svog izaslanika na zimske olimpijske igre u Pekingu ili ne, kao znak protesta zbog Ujgura.

Pretpostavljam da je samit pažljivo praćen u Beogradu jer međunarodna pozicija Srbije umnogome zavisi od stanja odnosa između SAD i Kine, dve zemlje s kojima bi Srbija da sarađuje. S drugom više nego s prvom.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stari realista
Amerima nece preostati nista drugo nego dsa se "dogovore" sa Kinom.
Ratko
Rata ce biti izmedju njih samo je pitanje u kojoj formi: trgovinski, hladni, vruci, hibridni...
Борис М. Бања Лука
"ауторитарно гради позицију недодирљивости", написа аутор који велича западну "моралну изузетност" која се састоји у сипању бомби, закона и фирми који везе са дотичним народима немају.
Vesko
Da,druga je prijateljska zemlje za razliku od prve.Nije isto,mada Boško više voli prvu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.