Kraj sezone u znaku novog trojnog rivalstva

Naizgled, bilo bi sasvim prirodno da se u polufinalu godišnjih ATP turnira nađu barem trojica od četvorice najboljih tenisera u sezoni, ali to se izuzetno retko događa, jer zamor redovno uzima danak. Ni u „zlatnom dobu” trojnog teniskog rivalstva, nikada do polufinala nisu zajedno stigli Novak Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal, najviše zbog činjenice da je poslednji svoju poziciju na ATP listi redovno gradio u sezoni šljake dok je n betonu imao najslabije rezultate. Uz hronični pritisak na stopalo, s kojim se bori od ranih godina karijere, Rafael Nadal nikada nije uspevao da održi vrhunsku formu na tvrdim terenima i ostao je među retkim velikanima koji nisu osvojili ATP finale.

Današnje polufinale u Torinu je izuzetak. Trojica vodećih na ATP listi, Novak Đoković (34), Danil Medvedev (25) i Aleksandar Zverev (24), boriće se za dva mesta u finalu, što se nije desilo još od 1994, kada su na njihovim pozicijama bili Pit Sampras (23), Andre Agasi (24) i Boris Beker (27). Tada je, u finalu na tri dobijena seta, Sampras pobedio Bekera 4:6, 6:3, 7:5, 6:4, zaokružio bistavu sezonu desetom titulom i ubedljivo održao prvo mesto na svetskoj listi.

Završnica ATP finala je još jedna potvrda da su upravo Medvedev i Zverev, uz naravno Đokovića, najbolji ove sezone. Druga pozicija Medvedeva je ubedljiva i dokazana je sa dva grend slem finala, oba protiv Đokovića. U Melburnu je izgubio, a u Njujorku osvojio prvu krunsku titulu, ali je odmah potom – za razliku od prethodnok šampiona Njujorka Dominika Tima – pokazao da je to za njega tek početak.

Pozicija broj 3 nije bila jasna tokom godine, ali se Zverev nametnuo u drugoj polovini, kao najozbiljniji kandidat. On je jedini osim Medvedeva savladao Đokovića na jednom velikom turniru, u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju. I njegovim silovitim servisima i udarcima odgovara izuzetno brza podloga u Torinu, što ga u večerašnjem polufinalu sa Đokovićem (21 čas), čini još opasnijim.

Niko drugi u svetskom vrhu nije blizu ovog novog trojnog rivalstva, koje bi moglo da obeleži i 2022. Najbolji dokaz je da je Đoković sa obojicom već igrao deset puta. Uoči današnjeg, 11. susreta, naš as vodi protiv Zvereva sa 7:3, a u eventualno finale protiv Medvedeva bi ušao sa vođstvom 6:4. S druge strane, od trojice protivnika iz Zelene grupe, sa Rubljovom i Norijem se u Torinu sastao prvi put u karijeri, a sa Rudom tek drugi put.

Da su pozicije ostalih vrlo nestabilne, pokazao je slom četvrtog tenisera sveta Stefanosa Cicipasa na kraju sezone, ali i petoplasiranog Andreja Rubljova, kome je mesto u polufinalu juče oteo autsajder i debitant Kasper Rud. Norvežanin je, kao i protiv rezerve Kamerona Norija, izgubio prvi set, a zatim potpuno preuzeo kontrolu: 2:6, 7:5, 7:6 (7:5).

Tako smo, uz trojicu favorita u polufinalu, dobili i jedno veliko iznenađenje. Kasper Rud (22) je, gotovo niotkuda, titulama sa serije malih turnira, stigao među prvu osmoricu. Danas u 14 časova Rud igra polufinale sa Medvedevom, kome je poslednji protivnik u grupi, u preksinoćnjem meču bez takmičarskog značaja za dalji plasman, bio Janik Siner, rezerva za povređenog Matea Beretinija. Rus je počeo neumoljivo, sa 6:0, ali se miljenik domaće publike nije predao. Mladi Siner je dobio taj-brejk drugog seta sa 7:6 (7:5), a kada je drama dosegla vrhunac, Medvedev ga je u narednom taj-brejku kaznio za propuštenu meč-loptu: 7:6 (10:8).

Iako je branilac titule nastavio savršeni niz od prošle godine, burno se žalio što je morao da provede dva i po sata u meču koji ništa ne rešava, uoči napornog finala. Mnogo više razloga da se žali na takva pravila imao bi Đoković, jer je u najtežoj poziciji. Prvi reket sveta je svoj takmičarski nevažni meč sa drugom rezervom Norijem igrao kasno sinoć, sa danom manje za odmor od dvojice glavnih rivala.