Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta smo naučili od Piksija

I najveći kritičari moraju da zaćute pred pobedom jer ona govori više od svih gubitničkih i mrziteljskih nauka autsajdera iz kafanskog panteona nezadovoljstva sobom

Fotelja selektora fudbalske reprezentacije Srbije daleko je opasnija od električne, u zemlji u kojoj muškarci imaju iluziju da poznaju fudbal bolje od svih ostalih, a naročito od sebe samih. Takva opsena decenijama je stvarala tragični usud: priroda nas je stvorila za prvake sveta, a realnost na terenu za neizlečive luzere. Uobičajena tračarenja političko-bezbednosno-informativne čaršije bila su zato jednaka analizama starih momaka koji ispijaju pivo ispred seoskih dućana: Piksi će propasti, a Srbi nikada neće videti Katar.

Preuzevši odlične ali melanholične igrače koji su izgubili veru u sebe, zaduživši tim smatran fudbalskim otpadom, Nišlija je radio mnogo više na njihovim glavama nego na nogama.

Spojivši racionalizam Zapada sa samurajskom bušido filozofijom, gde se daje prednost karakteru nad znanjem, Dragan Stojković Piksi je valjda jedini znao da će, kao autentični Nišlija mislilac, sa srpskim grbom na grudima i Toširom Mifuneom u glavi, čekirati karte za Katar. Postao je veliki učitelj s crnim pojasom – deveti dan – što već spada u domen filozofije. Ponašao se toliko nadmeno i sigurno u sebe i u svoje momke, naročito pred odlučujući meč s moćnom Portugalijom, da je u zemlji gurmanske pljeskavice, paprika u ulju, melanholije i sveopšte muljačine izazivao nešto malo više divljenja i mnogo više podozrenja, tradicionalnog ophođenja Srba prema veličinama.

Ali još kao dečak, Piksi je s namerom došao u veliki grad. Samo se osvrnuo na svoje rodno mesto. U Radničkom iz Niša je već, pošto je skinuo pelene, prepoznat kao raskošna subverzija mogućnosti i talenta, dečak koji proizvodi ideje, a ostali trče za loptom, što su prepoznali u Maderi, gde se nalazio neformalni štab za upravljanje Crvenom zvezdom i dubokom državom jugoslovenskog fudbala. Šta su uočili? Dečak bi od zadnjeg veznog primao loptu nekako stidljivo, ali je ta nesigurnost na terenu, uglavnom u krugu centra, trajala oko jedne sekunde.

Međutim, kada bi prihvatio loptu, stidljivko bi se uspravio, zatim bi se ponovo okrenuo, ali sada kao da radi na sebi. To dvostruko okretanje oko svoje ose delovalo je vrlo sporo, čak bespotrebno, ali Piksi bi se najednom pretvorio u android, biće iz južnjačke galaksije, udaljenog sazvežđa sa juga Srbije, gde se govori dijalektom koji ne mogu da razbiju ni najobučeniji šifranti, osim ako krtica nije Dragiša Binić. Biće bi odjednom startovalo, kao hiperautomobil „lamborgini čentenario”, koji pokreće supersonična verzija prirodno hlađenog motora (6,5 litara) sa 795 konjskih snaga, čiji je motor nečujan, kao Piksijevo disanje.

Kako da takav igrač, koji je igrao bolje od Maradone na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji, kada je kažnjavao španske i argentinske bekove kao veliki inkvizitor – bude drugačiji? Dobro je znao kakve igrače dobija kao selektor. Da je mozak tima najbolji igrač Ajaksa Dušan Tadić, da Milinković Savić ima sve predispozicije da bude superzvezda jer može da igra šta god poželi.

Dragan Stojanović

U špicu je Aleksandar Mitrović, zaglavljen u drugorazrednom Fulamu, mada je odavno sazreo za vrh Premijer lige, zatim najtraženiji centarfor Evrope Dušan Vlahović, pa Luka Jović, prerano proteran iz Reala, sa oživljenim Andrijom Živkovićem, prodatim još kao dete na međunarodnoj berzi fudbalskog mesa. Činilo se da je nestao, da će ga Piksi eventualno pronaći preko Crvenog krsta i staviti ga u prvih jedanaest upravo na stadionu Benfike, gde mu nisu davali šansu. Piksi je znao da mu u timu treba i veliki osvetnik.

Pobeda iz Lisabona zato nije samo fudbalska, iako radost navijača, osećaj obnovljenog ponosa i nacionalnog samopoštovanja retko koji drugi sport osim šutiranja lopte može da pokloni svom narodu. Pobede rađaju pobednike, a porazi uče koliko je pobeda važna, ne samo kao trenutak radosti i ushićenja sa zastavama na trgu, kao slepilo veselosti ili sreće zbog pripadnosti. Pomenuo sam bušido zbog njegovih načela i vrline koja je odnegovala čitav jedan narod u zemlji iz koje je Piksi stigao u kočijama uspeha.

Hrabrost i vernost su samo dva od sedam načela životne filozofije jednog ratničkog staleža poznatijeg iz filmova o samurajima nego po poukama o životu kojima nas je selektor nagradio. Ovo je takva pobeda iz koje se uči. Možda baš ona čuvena poruka Abrahama Linkolna koja nije iz bušido zapisa, ali jeste osvetljeni put dobitka: „Uvek treba imati na umu da je tvoja odluka da uspeš bitnija od bilo koje druge.”

To je bila Piksijeva odluka, kojom je zarazio sve – od igrača, publike na stadionu, skeptičnih gledalaca pored TV ekrana. Piksijeva poruka je da je pesimizam inferioran, kao predskazanje da je utakmica, kao i svaka borba, a i život, unapred izgubljena.

Nešto, ne manje važno, može se naučiti iz ove lisabonske radosti, a to je da pobeda nije toliko vredna ukoliko nas tek ponekad iznenađujuće razveseli u dugim noćima naše tuge za propuštenim prilikama i zlatnim vremenima nekadašnjeg sjaja.

Pobeda mora postati stalnost karaktera, žeđ za uspehom kao mentalno zdravlje nacije, jer kako je negde Čerčil izgovorio, „uspeh nije konačan, neuspeh nije fatalan. Hrabrost da se nastavi je ta koja se računa!”

Piksi je imao petlju da veruje u sebe, umesto da se tužaka na svakog koga sretne jer je plašt pobednika koji nosi njegovo prirodno stanje. Za pobednicima svi idu s radošću, za gubitnikom ideš jer moraš! I najveći kritičari moraju da zaćute pred pobedom jer ona govori više od svih gubitničkih i mrziteljskih nauka autsajdera iz kafanskog panteona nezadovoljstva sobom.

Onaj ko želi da pobedi mora prvo da pobedi sebe, da upravlja svojim emocijama, da kontroliše svoje slabosti, uvećava u sebi vrlinu dobrog i vrednog, onog što traje i što treba da kao duh naroda prihvate i naslede generacije novih pobednika. Dakle, s kolena na koleno treba prenositi mit pobede, umesto usuda poraza!

Pokazala je to i ova pobeda s neba, iz grada nostalgičnog i buntovnog fada Amalije Rodriges, mirisa bakalara i nepregledne širine okeana – plus Ronaldo!

Šta ćemo uraditi u Kataru? Kao prvo, mora se zabraniti sudski prilazak na sto metara svih fudbalskih mešetara koji bi da idolopoklonički, s nožem iza leđa, savetuju Dragana Stojkovića. Dakle, treba i njega i igrače ostaviti na miru od silnih sinova Brutova.

Hoće li, konačno, Piksi dobiti mural, u sveopštoj narodnoj radinosti malanja po zidovima? Naravno da hoće! Da li će neko baciti jaja na njega ili će ga prekrečiti? Ako se to dogodi, džaba smo krečili. Ako njegov mural ostane netaknut, bez obzira na rezultat u Kataru, biće to znak da smo se oslobodili našeg prokletstva: da smo zemlja lažnih Pikasa koja ne trpi samo jedno – original!

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vlada
srpska posla
Petar V. Terzic
Bravo Aleksandre, odlican clanak. Dozvolite mi kratak komentar: Na srecu, kockice su se napokon slozile. Dosao je Piksi, covek koji je - uz izvanredno znanje i mastu-ispoljio cvrst karakter, sto je bilo odlicujuce da se postigne tako znacajan sportski uspeh. O snaznoj ulozi karaktera i njegovoj presudnoj vaznosti za postizanje vrhunskih rezultata A. Ajnstajn kaze:"Vecina ljudi kaze da je intelekt ono sto cini velikog naucnika. Nisu upravu: to je k a r a k t e r".
Земунац
Једна добијена утакмица није баш неки завидни успех. Што се тиче Пиксија, он је направио име још одавно и стекао име и ван Србије. Због свега тога није подложан уценама, које су имали досадашњи селектори. Само видећемо и колико ће он трајати, јер опште је познато да код нас спорт најмање воде спортисти.
Miki
Ja sam mislio da smo mi OSVOJILI svetsko prvenstvo, kad ono, mi se tek kvalifikovali za učešće. RANO JE ZA PROSLAVE I KOVANJE U ZVEZDE...
Vojislav
Naša posla. Dovoljna je jedna utakmica za dizanje u nebo, a i za pljuvanje.
asinus
Стално да имамо на уму.., ТРИ одличне репрезентације, са ТРИ још боља селектора, Петковићем, Антићем, Муслином, су нам упропастили политичари, мешетари и локална фудбалска мафија. Не смемо да дозволимо да и Пикси тако прође. Доста је било трипут. Четврти, ни по коју цену.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.