Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ZAŠTO JE MEĐU AKADEMICIMA MALO ŽENA

Katarina Ivanović – prva među nejednakima

Катарина Ивановић (1811–1882), аутопортрет из 1836. године

Među 1.481 naučnikom i umetnikom koji su za prethodnih 180 godina u Srbiji poneli zvanje akademika našlo se svega 47 žena. Dakle, tek tri odsto. Njihovoj znatno manjoj zastupljenosti doprinelo je to što su u najvišu nacionalnu naučnu i umetničku instituciju primane znatno ređe i sporije od muških kolega, u razmacima koji su se u pojedinim epohama merili godinama, čak i decenijama.

Uvid u ove činjenice pruža edicija „Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti”. Iz štampe je ove godine u izdanju SANU izašao prvi od predviđena četiri toma ovog kapitalnog poduhvata, osmišljenog sa zadatkom da predstavi biografije svih članica akademije od 1841. godine, kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti kao preteča današnje SANU. Među njima je bila i istoričarka književnosti Nada Milošević Đorđević (1934–2021), koja je rukovodila uređivačkim odborom ovog izdanja, a napisala je i predgovor.

U tom uvodnom tekstu navodi se da je prva žena koja je u Srbiji postala akademik bila slikarka Katarina Ivanović (1811–1882). Ona je 1876. izabrana u počasno članstvo Srpskog učenog društva, koje je u međuvremenu nastavilo tradiciju Društva srpske slovesnosti. Tek devet godina kasnije, 1885, primljena je još jedna žena, i to iz inostranstva. Bila je to velika dobrotvorka srpskog naroda, književnica i prosvetiteljka Britanka Adelajn Polina Irbi (1833–1911), koja je najpre postala dopisni član, a osam godina kasnije i počasna članica Srpske kraljevske akademije.

Na sledeći prijem neke žene u najvišu nacionalnu naučnu i umetničku instituciju čekalo se više od pola veka, sve do 1939, kada je Isidora Sekulić postala dopisna članica Srpske kraljevske akademije. Ova književnica će, inače, 1950. postati i redovna članica Srpske akademije nauka.

Zatim je 1959. u Srpsku akademiju nauka izabrana pesnikinja Desanka Maksimović (1898–1993), koja će 1965. takođe steći zvanje redovne članice.

„Od 1959. do 1979. u akademiju je primljeno deset žena, od 1979. do 2000. godine osam, a od 2000. njih dvadeset i pet, što jeste značajno povećanje, ali je u odnosu na ukupan broj akademika od nastanka Društva srpske slovesnosti do danas – neznatno”, zapisala je Nada Milošević Đorđević.

U predgovoru je predstavljen i popis svih žena koje su dosad postale akademici. Iz njega je vidljivo da su sve četiri članice primljene od 1841. do 1959. poznate pretežno po svom umetničkom radu. Tek od 1959. počeće i osetan prijem naučnica. Do danas je u članstvo akademije primljeno 35 žena koje su se prevashodno bavile naučnim radom. Preostalih 12 je poznato najširoj javnosti po svojim umetničkim delima, a među njima su, između ostalih, slikarke Zora Petrović i Ljubica Cuca Sokić, kompozitorke Ljubica Marić i Isidora Žebeljan, vajarka Olga Jevrić, književnica Svetlana Velmar Janković…

Ukoliko ne računamo članove iz inostranstva, SANU danas ima 15 dopisnih, redovnih i članica van radnog sastava. To su Desanka Kovačević Kojić, Jovanka Kalić, Mirjana Živojinović, Mira Radojević i Jelena Milojković Đurić (Odeljenje istorijskih nauka), Milena Stevanović, Radmila Petanović i Tanja Ćirković Veličković (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka), Dušica Lečić Toševski, Tatjana Simić i Stojanka Aleksić (Odeljenje medicinskih nauka), Jasmina Grković Mejdžor i Zlata Bojović (Odeljenje jezika i književnosti) i, sa Odeljenja umetnosti, Milica Stevanović i Jelena Jovanović.

Inostrane članice na četiri odeljenja

Među 92 inostrana člana, koliko broji SANU, nalazi se osam žena. One su članice četiri odeljenja akademije. To su Gordana Vunjak Novaković (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka), Zoja Popović (Odeljenje tehničkih nauka), Svetlana Tolstoj, Zuzana Topolinjska, Aksinija Džurova i Gabrijela Šubert (sve četiri sa Odeljenja jezika i književnosti), kao i Elena Guskova i Engelina Sergejevna Smirnova (obe sa Odeljenja istorijskih nauka).

Nazivi SANU kroz istoriju

Društvo srpske slovesnosti (1841–1864)

Srpsko učeno društvo (1864–1892)

Srpska kraljevska akademija (1892–1947)

Srpska akademija nauka (1947–1960)

Srpska akademija nauka i umetnosti (od 1960)

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мина
Када је у питању пријем у САНУ, не сме се правити уравниловка.Једина водиља мора бити знање, а знање производи звање академик.САНУ прима у своје редове академике, пол не може бити услов, само да би се по сваку цену задовољила квота, коју налаже закон о родној равноправности.
nikola andric
primus inter pares je logicka besmislica a njeno obrtanje isto tako.
mislim
srbi na ovo nemaju komentar

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.