Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POPULARNA PSIHOLOGIJA

Pesma ublažava svakodnevni jad

Pevajte što češće, poručuju stručnjaci, jer to je veoma dobro za zdravlje, telesno a naročito mentalno, pogotovo ako ste tužni ili osećate teskobu
(Unsplash)

Niste baš nadareni za muziku, ali rado zapevate uz društvo u kafani ili kod kuće pod tušem ili dok slušate omiljenu pesmu na radiju. Trebalo bi to da radite što češće, poručuju stručnjaci, jer to je veoma dobro za vaše zdravlje, telesno a naročito mentalno, pogotovo ako ste tužni ili osećate teskobu.

Ovo potvrđuju i nedavno objavljeni rezultati zanimljivog istraživanja koje je tim „BMDž podrška i palijativna nega” (BMJ Supportive & Palliative Care) sproveo 2019. godine u SAD. Naučnici su polovinu ispitanika koji su izgubili nekog bliskog u prethodnih pet godina, a nisu uzimali lekove protiv anksioznosti i depresije, niti su se podvrgli psihoterapiji, priključili horu, u kojem su pevali. Probe hora trajale su sat i po svake sedmice, a učesnici studije su se ove obaveze prihvatili u toku 12 nedelja. U odnosu na drugu grupu ispitanika, koji nisu pevali u horu, ove osobe su se mesecima nakon toga osećale znatno bolje, povratile su vedrinu i samopouzdanje i bile efikasnije.

Nađi svoju pesmu

– Bilo da pevate u grupi ili sami, to će vam smanjiti nervozu i nivo kortizola, hormona stresa – tvrdi muzikoterapeutkinja Elison Hagli. Neka istraživanja ukazala su da pevanje može da ublaži i fizički bol, a nalazi iz studije koju su ove godine uradili finski naučnici s helsinškog univerziteta govore da pevanje čak poboljšava i kognitivne funkcije: ispitanici stariji od 60 godina koji su se pridružili horu uspešnije su se verbalno izražavali od onih bez pevačkih aspiracija.

(Foto A. Vasiljević)

Muzikoterapeutkinja Liza Taunsend preporučuje da kad god osetite potrebu da nekom melodijom propratite svoje trenutno raspoloženje, to učinite bez obzira na to što ne umete da pevate, nemate lep glas ili niste sigurni da pesma baš tako zvuči.

Jedan od psiholoških „trikova” da se osetite bolje, ukoliko ste tužni, besni, razočarani ili se trenutno suočavate s nekom neprijatnošću, jeste da se setite omiljene melodije i zapevate je. Ona može biti vaš motivacioni podsticaj da se razvedrite, povratite samopouzdanje i vedrinu. Dovoljno je nekoliko taktova.

– Pevanje je iskustvo u kojem učestvuje celo telo, uključuje duboko disanje, oslobađa dopamin i endorfin (hormone sreće) i pomaže vam da budete svesni svog tela i svojih osećanja – ističe Liza. Ona podstiče svoje pacijente da pronađu tu „svoju” pesmu koja će ih nadahnuti kad su malodušni, pokrenuti kad su bezvoljni, odobrovoljiti kad su neraspoloženi, ali i propratiti trenutke kad su ispunjeni i srećni. To može biti pesma povezana s nekom prijatnom uspomenom na određeno mesto, događaj, osobu ili melodija koju su sami smislili. Ako odmah ne pogode tonalitet, samo neka zastanu, duboko udahnu – i nastave.

(Pixabay)

Samo pusti glas

Pevuckanje, zviždukanje, karaoke, priključivanje refrenu ili jednostavno „la la la”, uz lupkanje dlanovima, pucketanje prstima ili njihanje celog tela, sve je to poželjno i zdravo, smatraju stručnjaci, a među dobrobiti od ove aktivnosti, pored vedrijeg raspoloženja, navode normalizaciju krvnog pritiska, jačanje mišića lica i vrata (koji se najviše aktiviraju prilikom pevanja) i vežbe disanja.

Ako ste suviše stidljivi da pevate u društvu ili ste okruženi komšijama kojima smeta svaki glasniji zvuk, pridružite se onoj petini čovečanstva (prema jednoj australijskoj studiji) koja redovno „pusti glas” u kadi ili dok se tušira. Zašto baš tamo? Pa, akustika kupatila čini da pevanje zvuči bolje nego u drugom prostoru. Provereno!

Melodija koja pokreće

Pevanje pomaže da se osetite bolje kad ste tužni, malodušni, neraspoloženi, ublažava i fizički bol, poboljšava neke kognitivne funkcije i jača mišiće vrata.

Ukoliko vam je neprijatno da pevate u društvu, radite to kad ste sami, dok vozite, tuširate se, pospremate kuću.

Pronađite „svoju” motivacionu melodiju koja vas uvek razvedri ili onu koja vas podseća na neke lepe trenutke iz prošlosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.