I mali problem postaje okidač za suicid tinejdžera

Smrt trinaestogodišnjeg dečaka iz sela pored Loznice koji je odlučio da oduzme sebi život vešanjem u porodičnoj kući duboko je potresla javnost i otvorila brojna pitanja o motivima zbog kojih je tako mlado biće odlučilo da „vrati Bogu ulaznicu za život”. Nažalost, od početka novembra nekoliko mladih ljudi odlučilo je da okonča svoj život samoubistvom jer nije videlo izlaz iz lavirinta životnih problema. Drugog dana novembra tridesetdvogodišnji mladić iz Sombora skočio je sa krova tržnog centra i preminuo na licu mesta. Devetog novembra dvadesetosmogodišnji mladić pucao je sebi u glavu na Senjaku, a dan kasnije dvadesetjednogodišnji mladić u selu Mala Ivanča izvršio je samoubistvo vešanjem. Dvanaestog novembra dvadesetsedmogodišnji mladić pokušao je da oduzme sebi život u naselju Detelinara u Novom Sadu, a samo četiri dana kasnije dvadesetogodišnja devojka skočila je sa Mosta slobode u Novom Sadu na plažu Štrand i na mestu ostala mrtva. Istog dana jedan mladić u Beogradu skočio je sa zgrade u blizini Ju biznis centra.

I prvog dana proleća Beograd je potresla serija tragičnih događaja – čak tri mlade osobe izvršile su samoubistvo 21. marta. Nažalost, surova statistika svedoči da svake godine oko 90 adolescenata u Srbiji digne ruku na sebe, a iza svakog tog broja stoji ljudsko biće koje je smatralo da za njegov problem nema rešenja. Iskustvo stručnjaka koji rade s mladima u čijim se glavama vrte suicidalne misli svedoči da ljubavni, porodični i vršnjački problemi najčešće pokreću dilemu „biti ili ne biti”. Povodom Svetskog dana prevencije suicida, koji se obeležava 10. septembra, Unicef je upozorio da svakih jedanaest minuta u svetu jedna mlada osoba počini samoubistvo i istakao da svake godine oko 46.000 dece i mladih, uzrasta od deset do 19 godina, digne ruku na sebe. Suicid je, podsećaju čelnici Unicefa, jedan od najčešćih uzroka smrti u adolescenciji – odmah iza saobraćajnih nesreća ili nasilja.

Slavica Ranisavljev, psiholog iz Humanitarnog centra za prevenciju samoubistva „Srce”, navodi da mladi, osim zbog ljubavnih problema, ruku na sebe dižu i zbog vršnjačkog nasilja. Ona dodaje da svake godine oko 4.000 osoba okrene telefonski broj za prevenciju suicida 0800-300-303, a petinu onih koji traže pomoć čine mladi.

„Iako je iz perspektive odraslih mladost najbezbrižnije životno doba, mladi su često veoma impulsivni, fatalistički shvataju neuspehe i ne razumeju da će vreme doneti razrešenje mnogih problema. Školarci nas najviše zovu zbog vršnjačkog nasilja, akademci su često nesrećni zbog pogrešnog izbora studija, a mladi koji su zaplovili u bračne veze ili počeli da rade ponekad ne mogu da izađu na kraj s lošim međuljudskim odnosima na poslu ili im se nepremostivim čine porodični problemi. Oni često govore da nemaju kome da se obrate za pomoć – ne zbog toga što su sami, već zato što se osećaju usamljeno i misle da nemaju na koga da se oslone. Odrasli često umanjuju činjenicu da i mladi imaju probleme ili s nipodaštavanjem govore o njima, poredeći ih sa svojim nevoljama i tvrdeći da su oni ništavni spram ozbiljnih životnih tegoba. Nažalost, to kod mladih ne izaziva saznanje da su njihovi problemi mali, već ih motiviše da razmišljaju u pravcu: ’Ako ne mogu da se izborim sa problemom za koji moji roditelji tvrde da je mali, kako ću izaći na kraj s velikim životnim problemima.’ Zbog toga se veliki broj mladih koji razmišlja o suicidu kao kraju životnih muka uopšte ne obraća roditeljima za pomoć, a neki ne shvataju da je smrt definitivno stanje, pa zato tako lako dižu ruku na sebe”, pojašnjava Slavica Ranisavljev.

Stručnjaci upozoravaju da su samoubistva mladih najčešće impulsivna, neplanirana i nepromišljena, zbog čega ih je teško predvideti i sprečiti. Psiholog Maja Antončić ističe da je veoma teško dati konkretan savet kako prepoznati da se u njihovim glavama vrzmaju suicidalne misli jer su za adolescente karakteristične nagle promene raspoloženja – u toku samo jednog dana njihovo raspoloženje može da oscilira od euforije do depresije. Ona, međutim, upozorava da mladi često pate od depresije, ali ova boljka se kod njih drugačije manifestuje nego kod odraslih. Naime, nekada mladi koriste alkohol i drogu kako bi uminuo osećaj depresije i trpljenja, a nekada suicidalne želje i misli mogu biti maskirane rizičnim ponašanjem koje je ponekad društveno prihvatljivo, kao što su ekstremni sportovi, ali i brza vožnja. Opijanje i drogiranje je znak da se osoba ne oseća dobro u svojoj koži i pokušava da utopi bol u alkoholu ili narkoticima, upozorava naša sagovornica.