Kula „Geneks” i propadanje „Generaleksporta”

Vlada Srbije je 3. novembra ove godine, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, donela odluku o proglašenju stambeno-poslovnog centra kula „Geneks” za kulturno dobro.

Stambeno-poslovni centar „Geneks” sagrađen je u periodu od 1970. do 1980. godine, prema projektu našeg vrsnog arhitekte Mihajla Mitrovića, koji, nažalost, nije doživeo da se kula „Geneks” proglasi kulturnim dobrom, jer je preminuo decembra 2018. godine.

„Geneks” centar čine stambena celina sa 30 spratova i poslovna celina od 26 spratova, koje su povezane rotirajućim prstenom s pokretnim podom, čiji vrh je bio namenjen restoranu-vidikovcu, koji je tada bio drugi u Evropi. Bio je atrakcija, ali je, nažalost, vrlo brzo zatvoren. To je bila najviša zgrada na Balkanu i prva „pametna” zgrada, s kompjuterskim centrom iz kojeg su kontrolisani grejanje, rad liftova, hlađenje...

Bio je poznat i kao „Zapadna kapija Beograda” i istovremeno predstavljao najupadljiviji deo Novog Beograda i siguran znak svakom Beograđaninu koji stiže auto-putem da je konačno došao kući.

„Geneks” je bio jedno od najuspešnijih preduzeća u SFRJ, istovremeno i prestonica poslovnog, političkog i kulturnog života u tadašnjoj zemlji. Raditi u „Generaleksportu” bilo je pitanje prestiža, jer je u najvećem delu sveta bio simbol uspešnosti Beograda, Srbije, Jugoslavije. Koliko je sama zgrada bila grandiozna, toliko je i sam „Generaleksport” bio veliki, uspešan, razgranat i prisutan svuda u svetu.

Nažalost, dvadeset godina nakon izgradnje kule „Geneks” počinje raspadanje kompanije „Generaleksport”. Nekada impresivna zgrada s raskošnim prilazom, recepcijom, poslovnim prostorom, umetničkim delima, danas izgleda potpuno drugačije. Propadanje „Generaleksporta” počinje rasparčavanjem zemlje, ostavljajući značajne posledice na sam objekat i njegovo okruženje, a nastavlja se u vreme trajanja bombardovanja, formiranjem novog pravnog lica „Internacional CG” d. o. o. Polako, na volšeban način, kompanija „Generaleksport” nestaje.

Odluka o restrukturiranju kompanije doneta je 2007. godine. Nažalost, restrukturiranje nije uspelo, a zaposlenima je bila određena novčana naknada u iznosu od 200 evra po navršenoj godini radnog staža, koja im pripada prema socijalnom programu i koja je trebalo da bude isplaćena iz dela prodaje imovine (hoteli „Grand” i „Konaci” na Kopaoniku i Blok 20). Posle neuspelog restrukturiranja javni pozivi za prodaju kule „Geneks” objavljivani su 2008, 2009. i 2010. godine, ali bez uspeha.

Konačno, kompanija „Generaleksport” dospela je 2015. godine na spisak 188 preduzeća obuhvaćenih akcionim planom Vlade RS za okončanje privatizacije pokretanjem stečajnog postupka. Zaposleni i bivši zaposleni čiji spiskovi su bili u roku napravljeni i uredno dostavljeni sa svim validnim podacima uporno su tražili isplatu novčane naknade od 200 evra po navršenoj godini radnog staža, da bi 2016. godine nadležno ministarstvo saopštilo da u trenutnim okolnostima radnici „Generaleksporta” i „Internacionala CG” svoja potraživanja mogu da naplate samo u okviru stečajnog postupka.

Posle toliko godina, postavlja se pitanje šta je ostalo od imovine ove reprezentativne kompanije i jedne od najvećih uvozno-izvoznih kuća, koja je zapošljavala više od 6.500 radnika i imala oko 70 predstavništva u svetu, a u svom vlasništvu nekretnine velike vrednosti, hotele, avio-kompaniju, turističku organizaciju, izuzetno veliki broj umetničkih dela, sredstva na dinarskim i deviznim računima, kao i kada će postupak stečaja biti završen.

Država proglašava kulu „Geneks” za kulturno dobro, a zanemaruje zaposlene i bivše zaposlene koji su veliki deo radnog veka radili u „Generaleksportu” i po socijalnom programu imaju pravo na novčanu naknadu, pogotovu kad je poznato da su objekti na Kopaoniku i Blok 20 prodati i naplaćeni.

Lepo je što se država odlučila da kulu „Geneks” proglasi kulturnim dobrom, ali se pitam da li status spomenika kulture predstavlja samo formalni čin ili će dati konkretne rezultate i zaustaviti propadanje ovog impozantnog arhitektonskog zdanja.

Ljubinka Kovačević,
Beograd