Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EPS najbolje poslovao u ovoj godini

Dobit javnih preduzeća u prvoj polovini 2021. iznosi 18,5 milijardi dinara, a 13 firmi je zabeležilo gubitak od 3,8 milijardi

Javna preduzeća su u prvoj polovini ove godine poslovala bolje nego što je očekivano. Dobit su ostvarila 22 preduzeća u ukupnom iznosu od 18,5 milijardi dinara, što je znatno više u odnosu na planiranih 9,8 milijardi dinara. Najveći uticaj na pozitivan rezultat imao je EPS koji je ostvario dobit od 11,2 milijarde dinara. Čak je i „Srbijagas” u koga su sve oči uprte zbog rasta cene prirodnog gasa na svetskom tržištu i potencijalnog rizika da sledeće godine sklizne u minus ostvario dobit od 1,8 milijardi dinara, premda je bilo planirano da ostvari skoro tri puta veću dobit.

Rudnik „Resavica” i železnička preduzeća prednjačili su kada je reč o lošem poslovanju. Ali ovo nisu jedine firme koje su u prvoj polovini 2021. poslovale u minusu. Bilo ih je 13 i ostvarile su neto gubitak u ukupnom iznosu od 3,8 milijardi dinara, što je manje u odnosu na planiranih 5,6 milijardi gubitaka, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Siniša Mali, ministar finansija, rekao je prekjuče na skupštinskom odboru za finansije, da u zemlji nema javnih preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik. On je naglasio da ministarstvo kontinuirano prati njihovo poslovanje i ukazuje na rizike koji bi mogli da ih ugroze.

Komentarišući izjavu predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da „Srbijagas” predstavlja fiskalni rizik za 2022, Mali je kazao da ne postoje utemeljeni podaci za tu tvrdnju.

Podsetio je da je „Srbijagas”, zajedno sa ćerkom firmom „Transgas”, prošle godine u srpski budžet uplatio 1,015 milijardi dinara, a ove godine 1,5 milijardi.

– Nisu mi jasni kriterijumi na osnovu čega ste zaključili da „Srbijagas” predstavlja fiskalni rizik. Mi u Srbiji više nemamo javna preduzeća koja su nam fiskalni rizik – naveo je minister finansija.

Predsednik Fiskalnog saveta obrazložio je da je „Srbijagas” rizik, jer su trenutno, zbog energetske krize, uvozne cene gasa veće, dok je država rekla da neće podizati cene za stanovništvo.

– To stvara gubitak od oko, prema našoj proceni, 100 miliona evra i budžet je to trebalo da prepozna – napomenuo je on i dodao da je najgora varijanta zamrznuti cene dok spoljne rastu.

Uz segment domaćinstava, prema oceni Fiskalnog saveta, „Srbijagas” će gubitak ostvariti i u prodaji gasa državnim preduzećima koja su uveliko u problemima. Najveći rizik, u ovom segmentu, potiče od lošeg poslovanja MSK (sa kojim „Srbijagas” izvrši 12 odsto svog prometa), koji ni u 2020. kada su cene bile daleko povoljnije, nije platio sve račune za isporučeni gas.

Mali je naglasio da država ne može da planira pomoć „Srbijagasu”, jer nije u skladu sa evropskim zakonima.

U Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine kao jedan od najvećih rizika kreatori ekonomske politike navode državne garancije date za kredite javnih preduzeća i zbog toga planiraju njihovo ograničavanje i postepeno smanjivanje.

„Putevi Srbije” su polovinom godine imali dug od 270,9 miliona evra po osnovu garancija, „Srbijagas” 215,7 miliona, EPS 364 miliona, a „Infrastruktura železnice Srbije” 64,1 milion evra i sve su to firme koje su u procesu restrukturiranja.

– Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama – navedeno je u Fiskalnoj strategiji.

Na kraju 2020. stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 1,423 milijarde evra, odnosno 3,1 odsto BDP-a. Dug po ovom osnovu smanjen je za blizu 65 miliona evra u odnosu na kraj 2019. Do juna tekuće godine stanje duga po garancijama smanjeno je za 22,3 miliona, u odnosu na kraj 2020. i 30. juna je iznosilo 1,4 milijarde evra. U narednim godinama nije planiran znatniji rast ove kategorije rashoda. Njihovo učešće u BDP-u kreće se u proseku oko 0,2 odsto u srednjem roku.

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Занима ме одакле Југоимпорт СДПР међу јавним предузећима и одакле баш они да имају највећи губитак?
Grubiša Tilić
A za kaj vi u Srbiji ne privatizujete propale tvrtke koje vas samo vuku nadolje? Kao na primjer, željeznicu.
dusan1
Imam utisak da železnce namerno prave gubitke . Šta znači da pruga postoji ali se praktično ne koristi ili se namerno pravi red vožnje kao da se bira kad ima najmanje putnika i robe ? Od Kraljeva na primer prema Kruševcu ima samo dva voza a pema Čačku i Užicu četiri i to u vreme kad nikom ne koriste ! Još gore je u Nišu prema bilo kom pravcu . Da ne govorim kargo koji bi mogao preko pola TIR kamiona da 'skine' sa autoputa linijom Bugarska-Makedonska granica prema Hrvatskoj ili Mađarskoj !
zaliv.net
Pa kako i ne bi kad placamo mozda najskuplju struju u Evropi ako se uzme u obzir kolike su nam plate. Stalno porede cenu struje u tzv zelenoj zoni koja je najjeftinija sa cenama u drugim drzavama a veoma mali broj domacinstava trosi tako malo struje da bi bio u zelenoj zoni. Saberite cene kilovata u sve tri zone (zelena plava i crvena) i podelite i videcete da placamo skupu struju, a ako se uzme u obzir kolke su nam plate placamo i najskuplje u Evropi a ovde se hvale poslovanjem mislim smesno
Земунац
@Ekonomista У цену струје су ваљда урачунате и плате запослених у ЕПС или се оне исплаћују од неких других средстава? Ако су плате запослених као и у остатку привреде и ванпривреде онда не би требало да је цена нешто много већа, али ако су плате далеко веће од осталих онда и оне добро повећавају цену струје.
Ekonomista
Cena struje ne zavisi od plate. A cak i da zavisi, po tom odnosu koji spominjes bolji smo od Albanije, Crne Gore, Kosova*, Bosne i Bugarske. Znaci od celog regiona.
slobodan
Sva sreca pa imaju jaku konkurenciju i izborili su se kvalitetnim uslugama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.