Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krivci za rat 1999.

(Фото Д. Јевремовић)

Nedavno završeni feljton u „Politici” „Nemačka uloga u pripremama i bombardovanju SR Jugoslavije 1999”, prema knjizi Matijasa Kincela „Put u rat”, iznenadio me i oduševio. Kao pasioniranom istraživaču kosovskog problema i zagovorniku odbrane Kosova naukom i istinom, pružio mi je obilje vrednih i autentičnih informacija koje bacaju novo svetlo na predratni period, pripremu i izazivanje rata, o čemu se znalo malo, uglavnom pogrešno, ili se nije znalo nimalo, i otuda je nesigurno analizirati postratni period, od „mirovne konferencije” u Rambujeu, okidaču rata i navodiocu na pogrešna zaključivanja o razlozima za nerealizovanje Rezolucije 1244 SB UN i proglašenju nezavisnosti Kosova i posle.

Izražavam nevericu da se jedan Nemac usudio da iznese slojeve neistina i autentične istine o bombardovanju SR Jugoslavije i pripremama za njega, kao i o ulozi savezne nemačke vlade, i da nam u njoj otkrije krivce za podstrekivanje i izazivanje rata 1999. Bitne su i informacije o odnosima u redovima NATO-a, o čemu smo mogli samo da primamo neistine. Tako se manipuliše i održava stanje nerešivosti kosovskog problema, da bi se lažima i mahinacijama Zapada suverenitet preneo na Kosovo u statusu republike. To je stalna opasnost za mir i samo se čeka povod za novi rat, koji se mora i može izbeći.

Srbija se zalaže za mir i kompromis, ali se neefikasno i neadekvatno brani. Knjiga „Put u rat” nam pomaže da nađemo svoj pravi put za odbranu Kosova, naukom i istinom. Ona je znameniti dokument o pripremama za rat i o bombardovanju Jugoslavije 1999, suverene države, članice OUN, ne obične, nego iz reda osnivača Ujedinjenih nacija, koja je nezasluženo doživela da bude žrtva jednog od najsurovijih, najnehumanijih i najbezobzirnijih savremenih, sve učestalijih, ratovanja, tzv. hibridnih. Zasnovanih na lažima, prevarama, narušavanju međunarodnog poretka, koji čuva čovečanstvo od nasilja moćnika i bezobzirnih i vodi ga ka propasti. Naše istraživanje kosovskog problema i proglašenja nezavisnosti komplementarno je s istraživanjem Matijasa Kincela, koje je vrlo korisno za popunu argumentacije za odbranu Kosova naukom i istinom. Osnovni nalazi, o kojima bi naša javnost morala biti obaveštena, samo su mali deo nepoznatih istina o ratu i posledicama koje će trajati tokom ovog veka.

Nemačka od 1984. obnavlja i unapređuje odnose s Albanijom, pomaže je finansijski, vojno, kulturno, učvršćuje svoju poziciju na Balkanu u cilju obnove Velike Albanije. Od 1996. Nemačka je pomagala OVK, finansijski i vojno, obukom kadrova i naoružanjem pobunjenika, da bi se zacementirao nemački uticaj na Balkanu.

Odlukom NATO-a (jun 1998) pristupilo se pripremama za širok raspon vojnih opcija, potencijalnu upotrebu vazdušnih snaga i raspoređivanje kopnenih trupa alijanse na Kosovu.

Nemačko zalaganje za rat bilo je koncentrisano na zauzimanje Kosova i Metohije. Nemačko-albanski sporazum afirmisao je pravo kosovskih Albanaca na „samoopredeljenje”, bez mešanja spolja, da odlučuju o svojoj sudbini i po svojoj volji oblikuju ukupni svoj razvoj – ravno objavi rata Jugoslaviji.

Bombardovanje bez mandata UN bilo je posebno bitno. SAD upućuju ultimatum jugoslovenskoj vladi: ako se Milošević i dalje suprotstavlja MZ, NATO da se ovlasti za vojne operacije. Ostalo je kontroverzno: Milošević se složio s Holbrukom oko mira, a Solana (NATO) doneo odluku o bombardovanju, jer nisu ispunjeni svi zahtevi NATO-a. Ko je presudio, po Kincelu, SAD.

Formiranjem verifikacione misije OEBS-a sa zadatkom nadgledanja na Kosovu Nemačka je iskoristila priliku da predstavi svoje grandiozne planove formiranja trupa, ne zaštitnih, nego invazionih. Skrivanje finskog izveštaja o insceniranom „masakru” u Račku ima posebnu težinu. Skrivana je istina o prevari o zlodelima jugoslovenske armije nad civilima. Verovatno bi bili sprečeni bombardovanje i surovi rat da Nemačka (ministar SP Joška Fišer) nije sprečila da se obelodani.

Stanje na Kosmetu nije bilo humanitarno tako teško da je rat bio neizbežan i raspoloženje članica NATO-a nije bilo za rat, sem kod Nemačke, čak ni kod SAD (sem kod državne sekretarke Madlen Olbrajt). Efekti rata bili su katastrofalni. Za samo 10 dana rata broj izbeglica je porastao sa 2.000 na 850.000.

Razlozi Nemačke protiv Srba: njihov doprinos da Nemačka izgubi oba svetska rata.

Doslednost politike protiv Srba: dugoročni plan politike prema Kosovu, forsiranje secesije i sticajne punovažnosti „prava na samoopredeljenje” kosovskih Albanaca, odnosno na suverenitet Kosova.

Nemačka uloga i zalaganje za rat i bombardovanje 1999. bili su veliki i presudni i ostali prikriveni. Srbija nije ni svesna toga.

Prof. dr Miroljub Kojović,
ECPD/UPUN, Integralni održivi razvoj

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
Bas smo bili dobro krenuli, pa su nas bombardovali.
Slavko Petrov
Novo svetlo ?!
Оки Доки
Мислим да треба подсетити да је главни покретач свега лошег што је тадашња немачка власт урадила Србима и Србији била партија Зелених на челу са Ј.Фишером. Тек да неке од садашњих партија, односно покрета у Србији, који сарађују са том истом партијом, чија се политика према Србији није променила ни за "јоту", схвате (ако хоће) са каквим злом имају посла.
Земунац
Мене улога Немачке у свему што се дешавало и у СФРЈ, а и касније нимало не чуди. О њеној улози су у једној емисији лепо објашњавали Хрвати: новинар Денис Куљиш и адвокат Анте Нобило, који је у доба распада био Државни јавни тужилац у Хрватској. Мене више чуди улога других, који су нам наводно били савезници у оба рата, али који су ''испод жита'' све радили на распаду СФРЈ и смањењу Србије. То су пре свега ВБ, а онда Француска и САД. Да ли су они уствари били покретачка снага Немаца?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.