Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кривци за рат 1999.

(Фото Д. Јевремовић)

Недавно завршени фељтон у „Политици” „Немачка улога у припремама и бомбардовању СР Југославије 1999”, према књизи Матијаса Кинцела „Пут у рат”, изненадио ме и одушевио. Као пасионираном истраживачу косовског проблема и заговорнику одбране Косова науком и истином, пружио ми је обиље вредних и аутентичних информација које бацају ново светло на предратни период, припрему и изазивање рата, о чему се знало мало, углавном погрешно, или се није знало нимало, и отуда је несигурно анализирати постратни период, од „мировне конференције” у Рамбујеу, окидачу рата и наводиоцу на погрешна закључивања о разлозима за нереализовање Резолуције 1244 СБ УН и проглашењу независности Косова и после.

Изражавам неверицу да се један Немац усудио да изнесе слојеве неистина и аутентичне истине о бомбардовању СР Југославије и припремама за њега, као и о улози савезне немачке владе, и да нам у њој открије кривце за подстрекивање и изазивање рата 1999. Битне су и информације о односима у редовима НАТО-а, о чему смо могли само да примамо неистине. Тако се манипулише и одржава стање нерешивости косовског проблема, да би се лажима и махинацијама Запада суверенитет пренео на Косово у статусу републике. То је стална опасност за мир и само се чека повод за нови рат, који се мора и може избећи.

Србија се залаже за мир и компромис, али се неефикасно и неадекватно брани. Књига „Пут у рат” нам помаже да нађемо свој прави пут за одбрану Косова, науком и истином. Она је знаменити документ о припремама за рат и о бомбардовању Југославије 1999, суверене државе, чланице ОУН, не обичне, него из реда оснивача Уједињених нација, која је незаслужено доживела да буде жртва једног од најсуровијих, најнехуманијих и најбезобзирнијих савремених, све учесталијих, ратовања, тзв. хибридних. Заснованих на лажима, преварама, нарушавању међународног поретка, који чува човечанство од насиља моћника и безобзирних и води га ка пропасти. Наше истраживање косовског проблема и проглашења независности комплементарно је с истраживањем Матијаса Кинцела, које је врло корисно за попуну аргументације за одбрану Косова науком и истином. Основни налази, о којима би наша јавност морала бити обавештена, само су мали део непознатих истина о рату и последицама које ће трајати током овог века.

Немачка од 1984. обнавља и унапређује односе с Албанијом, помаже је финансијски, војно, културно, учвршћује своју позицију на Балкану у циљу обнове Велике Албаније. Од 1996. Немачка је помагала ОВК, финансијски и војно, обуком кадрова и наоружањем побуњеника, да би се зацементирао немачки утицај на Балкану.

Одлуком НАТО-а (јун 1998) приступило се припремама за широк распон војних опција, потенцијалну употребу ваздушних снага и распоређивање копнених трупа алијансе на Косову.

Немачко залагање за рат било је концентрисано на заузимање Косова и Метохије. Немачко-албански споразум афирмисао је право косовских Албанаца на „самоопредељење”, без мешања споља, да одлучују о својој судбини и по својој вољи обликују укупни свој развој – равно објави рата Југославији.

Бомбардовање без мандата УН било је посебно битно. САД упућују ултиматум југословенској влади: ако се Милошевић и даље супротставља МЗ, НАТО да се овласти за војне операције. Остало је контроверзно: Милошевић се сложио с Холбруком око мира, а Солана (НАТО) донео одлуку о бомбардовању, јер нису испуњени сви захтеви НАТО-а. Ко је пресудио, по Кинцелу, САД.

Формирањем верификационе мисије ОЕБС-а са задатком надгледања на Косову Немачка је искористила прилику да представи своје грандиозне планове формирања трупа, не заштитних, него инвазионих. Скривање финског извештаја о инсценираном „масакру” у Рачку има посебну тежину. Скривана је истина о превари о злоделима југословенске армије над цивилима. Вероватно би били спречени бомбардовање и сурови рат да Немачка (министар СП Јошка Фишер) није спречила да се обелодани.

Стање на Космету није било хуманитарно тако тешко да је рат био неизбежан и расположење чланица НАТО-а није било за рат, сем код Немачке, чак ни код САД (сем код државне секретарке Мадлен Олбрајт). Ефекти рата били су катастрофални. За само 10 дана рата број избеглица је порастао са 2.000 на 850.000.

Разлози Немачке против Срба: њихов допринос да Немачка изгуби оба светска рата.

Доследност политике против Срба: дугорочни план политике према Косову, форсирање сецесије и стицајне пуноважности „права на самоопредељење” косовских Албанаца, односно на суверенитет Косова.

Немачка улога и залагање за рат и бомбардовање 1999. били су велики и пресудни и остали прикривени. Србија није ни свесна тога.

Проф. др Мирољуб Којовић,
ЕЦПД/УПУН, Интегрални одрживи развој

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
Bas smo bili dobro krenuli, pa su nas bombardovali.
Slavko Petrov
Novo svetlo ?!
Оки Доки
Мислим да треба подсетити да је главни покретач свега лошег што је тадашња немачка власт урадила Србима и Србији била партија Зелених на челу са Ј.Фишером. Тек да неке од садашњих партија, односно покрета у Србији, који сарађују са том истом партијом, чија се политика према Србији није променила ни за "јоту", схвате (ако хоће) са каквим злом имају посла.
Земунац
Мене улога Немачке у свему што се дешавало и у СФРЈ, а и касније нимало не чуди. О њеној улози су у једној емисији лепо објашњавали Хрвати: новинар Денис Куљиш и адвокат Анте Нобило, који је у доба распада био Државни јавни тужилац у Хрватској. Мене више чуди улога других, који су нам наводно били савезници у оба рата, али који су ''испод жита'' све радили на распаду СФРЈ и смањењу Србије. То су пре свега ВБ, а онда Француска и САД. Да ли су они уствари били покретачка снага Немаца?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.