Vakcina protiv korone čuva i mentalno zdravlje

Ono što svako od nas može da učini za sebe, osim vakcinisanja, jeste da pre svega prihvati da je stres sastavni deo životaOtvorite prozor ‒ napolju magla, kiša i vetar, uključite televizor ‒ ono vesti o katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji, pomislite na posao ‒ svesni ste da vas čeka turoban razgovor sa šefom o novim obavezama, pogledate radni sto ‒ kad na njemu koverat sa neplaćenim računima. Kratko u sebi razmotrite moguća rešenja nagomilanih problema i konstatujete da ih ne vidite...  Da li ste se prepoznali? Mnogi sasvim sigurno jesu.

Nema sumnje da živimo u teškim vremenima, toliko teškim da mnogi često pomisle da bi lakše bilo da ih nema. Naravno da sve ovo što se oko nas događa neminovno oslobađa one najcrnje misli i ideje.

‒ U naučnim i stručnim krugovima nije nepoznanica da dugoročna izlaganja nekim ekstremnim vremenskim uslovima svakako utiču na raspoloženje ljudi. Brojne studije i istraživanja pokazuju da su stope depresije veće u zemljama koje imaju manji broj sunčanih sati tokom godine, kao i da je stopa samoubistava veća u nekim zemljama na severnoj hemisferi. To se naravno ne odnosi na kratkotrajna izlaganja spoljašnjim uticajima i klimatskim promenama. S druge strane, u psihijatriji je poznat sezonski obrazac javljanja nekih hroničnih mentalnih poremećaja, što se posebno odnosi na afektivne poremećaje, kao što je bipolarni afektivni poremećaj, kod kojeg se pogoršanje bolesti  upravo javlja u jesen i proleće ‒ objašnjava direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” docent dr Ivana Stašević Karličić.

Dr Ivana Stašević Karličić (Foto lična arhiva)

Sagovornica „Politike” slaže se da su savremen način života, ubrzan tempo i sve veći zahtevi koji se postavljaju pred čoveka svakako uzroci koji utiču na porast stope depresivnosti. Dodaje da je stres sastavni deo današnjice i nezaobilazan za većinu ljudi. Ipak...

‒ Istovremeno smo opremljeni potencijalima za prilagođavanje i prevazilaženje životnih nedaća. U tom kontekstu i pandemija izazvana virusom korona, koja je uticala na apsolutno sve segmente društva, ne samo kod nas nego i u svetu, nije zaobišla ni mentalno zdravlje ljudi, posebno u početku, kada je zahtev za prilagođavanjem bio najintenzivniji. Većina ljudi se do sada adaptirala na mnoge promene i zasad možemo reći da su pojačane stope anksioznih i depresivnih poremećaja od oktobra prošle godine počele da se stabilizuju, te da danas nema znatno većeg broja obolelih kojima je bila potrebna intervencija zdravstvenog sistema ‒ otkriva dr Ivana Stašević Karličić.

Poznato je da je Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” u saradnji sa Ministarstvom zdravlja još na početku pandemije otvorila Liniju za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije kovida 19. Naša sagovornica otkriva da se javilo više od 30.000 građana iz čitave zemlje, što ukazuje da su preventivne mere imale i imaju značajan doprinos u očuvanju mentalnog zdravlja građana.

‒ Svakako da smo i dalje budni i spremni, s obzirom na to da pandemija još nije gotova, ali ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da je izlaz u što većem broju vakcinisanih ljudi, jer vakcina kao zaštita pored telesnog čuva i naše mentalno zdravlje. U tom kontekstu, kovid propusnice, kao dodatna mera vlade, pružaju veću sigurnost našim građanima u povratku na ranije načine funkcionisanja. Ono što svako od nas može da učini za sebe, osim vakcinisanja, jeste da pre svega prihvati da je stres sastavni deo života, a da su aktiviranje zdravih kapaciteta ličnosti u pravcu adekvatne brige o sebi i svojim bližnjima, i podrška koju imamo u svom okruženju, veoma važne stvari u razvijanju što boljih mehanizama prevladavanja stresa. Važno je da se orijentišemo  na stvari koje možemo da kontrolišemo u svom okruženju, da pravimo kratkoročne planove, dobro organizujemo dnevne aktivnosti i pronalazimo nove, sitne izvore zadovoljstva koje možemo da priuštimo sebi svakodnevno ‒ zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.

Pozovi 0800-309309 radi pomoći

Za sve one kojima je potrebna stručna pomoć, Klinika za psihijatrijske bolesti  dostupna je 24 časa sedam dana u nedelji.  Pored hospitalnog zbrinjavanja, ambulantnih pregleda, objedinjeni telefonski servis 0800-309309 obezbeđuje i besplatnu psihološku pomoć građanima i to osobama koje pomišljaju na samoubistvo (opcija 1), građanima koji se teško snalaze u situaciji pandemije kovida 19 (opcija 2), adolescentima i njihovim porodicama (opcija 3), kao i ženama pre, u toku i nakon trudnoće (opcija 4). Dakle, ne samo pacijenti, već i stanovništvo uopšte, ima mogućnost savetovanja i dobijanja besplatne podrške od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.

Manje samoubistava

Dr Ivana Stašević Karličić podseća da u Srbiji još ne postoji registar bolesti koji se odnosi na mentalne smetnje, ali da procene kojima lekari raspolažu govore da oko 400.000 ljudi u nekom trenutku života ima problema sa depresijom, što je slično sa procenama i brojkama u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Kada je reč o samoubistvu, Srbija spada u zemlje sa srednjom stopom suicida i nalazimo se na 13. mestu evropske liste, sa oko 1.500 samoubistava godišnje, ali sa tendencijom stabilne stope pada ovog broja u poslednjih nekoliko godina.