Šolcova vlada obećava gastarbajterima nemački pasoš

Buduća vlada Olafa Šolca najavljuje da će olakšati uslove za dobijanje nemačkog pasoša. Ovo će značiti veliku promenu za desetine hiljada gastarbajtera iz Turske, pa i sa zapadnog Balkana, koji, iako decenijama žive u Nemačkoj, još imaju status stranih državljana.

Dvojno državljanstvo, ponovno okupljanje izbegličkih porodica i lakše dobijanje viza, samo su neka od obećanja koje su dale tri stranke nove vladajuće „semafor koalicije”.

U koalicionom sporazumu na 177 stranica Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) najavljuju radikalnu promenu nemačkih zakona o državljanstvu i migracijama. Iako se opozicioni demohrišćani mršte povodom najavljenih „prečica” za dobijanje državljanstva, tri stranke su samo u koalicioni sporazum pretočile zahteve aktivista i lokalnih vlasti.

Još dok je Merkelova čvrsto držala vlast, početkom godine, ministri za integraciju iz 16 nemačkih pokrajina pozvali su vladu u Berlinu da ublaži uslove za dobijanje državljanstva.

Konkretno, nova vlada obećava da će dozvoliti dvojno državljanstvo za migrante u Nemačkoj, što je po sadašnjim propisima dozvoljeno samo građanima EU i Švajcarske, kao i da će ubrzati i pojednostaviti zahteve za azil i boravak.

Koalicioni dogovor najavljuje i da će vremenski okvir za podnošenje zahteva za naturalizaciju biti skraćen na samo pet godina, ili čak tri godine u posebnim slučajevima, kad se proceni visok stepen integracije u nemačko društvo.

„Kao koalicija, hoćemo da podvučemo crtu ispod restriktivne politike azila koja je vođena proteklih godina. Cilj je da obezbedimo da ljudi koji ovde stalno žive, ili se predviđa da će stalno živeti, dobiju priliku da učvrste svoje prebivalište. Na taj način će imati mogućnost da savladaju jezik i nađu posao”, kaže poslanica Zelenih Luiz Amtsberg za „Dojče vele”.

Ali Ralf Brinkhaus, vođa poslaničke grupe CDU, stranke desnog centra kancelarke Angele Merkel, koja je nakon 16 godina na vlasti sada u opoziciji, skeptičan je prema ovim planovima.

„Mi sigurno ne bismo zagovarali ovakvu brutalnu otvorenost u oblasti migracija. Prilično smo zabrinuti da će to biti faktor koji će povećati ilegalnu migraciju”, ističe Brinkhaus.

Ovaj funkcioner demohrišćana dodaje da će ljudima koji su u Nemačku došli bez pravnog osnova sada biti omogućeno da za stalno ostanu u zemlji, što je pogrešno. Zbog postojećih restriktivnih pravila o dvojnom državljanstvu Nemačka ima jednu od najnižih stopa dvojnog državljanstva u Evropi.

Od promene zakona najviše koristi imati će turski državljani koji godinama rade u ovoj članici EU. U Nemačkoj ima oko tri miliona Turaka ili ljudi turskog porekla, koji su mahom stizali u talasima od šezdesetih godina prošlog veka, kada je prvi put dogovoren takozvani sistem gastarbajtera. Samo manje od 10 odsto ove populacije ima dvojno, nemačko i tursko državljanstvo, a prema studiji Centra za američki progres, 55 procenata još ima samo tursko državljanstvo.

Sociološkinja iz Centra za društvene nauke u Berlinu dr Gulai Turkmen, koja istražuje migraciju Turaka u Nemačku i druge zemlje, pozdravlja najavljenu reviziju zakona o državljanstvu jer, kako kaže, četvrtina stanovništva u najjačoj ekonomiji EU je migrantskog porekla.

„Glavni razlog zašto su Turci izbegavali da dobiju nemačko državljanstvo je zbog toga što su morali da se odreknu turskog. Ovo novo obećanje dovešće do povećanja zahteva za državljanstvo među turskim stanovništvom, kao što smo videli i 2000. godine, nakon što je proces naturalizacije pojednostavljen kad je SPD bio u vladi sa Zelenima”, dodala je Turkmenova.

Koalicioni sporazum predviđa kraći put za dobijanje stalnog boravka za mlade ljude koji dokažu da su se integrisali u nemačko društvo. To bi moglo da se odnosi na migrante koji su još u Nemačkoj na osnovu „tolerisanog boravka”, što u principu znači da su kandidati za deportaciju, koja iz različitih razloga nije sprovedena. Vibke Judit, savetnica za pravnu politiku nemačke organizacije za zastupanje prava izbeglica „Pro azil”, kaže da će najavljena izmena propisa olakšati položaj oko 200.000 migranata koji su u statusu „tolerisanog boravka”.