Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ustav i javna okupljanja

Ustav predviđa i da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Bez bilo kakvog dodatnog misaonog rasipanja, ključno je upitati se na ovom mestu da li je konkretno okupljanje bilo prijavljeno, u skladu sa zakonom
(Миланко Каличанин)

„Ni svojim se pravom služiti nemoš’, tek drugome na štetu il’ dosadu”, napisa još u 19. veku Valtazar Bogišić, znameniti pravnik, za koga saznaju studenti već na prvoj godini pravnih fakulteta u Srbiji. Istina, ovo Bogišićevo se odnosilo na materiju građanskog prava, ali se dakako može primeniti i danas, u polju javnog, ustavnog prava.

Bogišićeve reči su jezgrovite, moglo bi se kazati univerzalne, narodske, razumljive skoro svima. Kako je nepravniku milozvučna jasnoća Bogišićevih reči, tako je i pravniku sluhougodna jasnoća ustavnih i zakonskih normi. Istinska je to milina za onoga koji primenjuje pravo i koji ne mora da ulazi, u često izazovne, no odveć naporne misaone lavirinte pravnog tumačenja. Jednostavno, kada je norma jasna, onda je ona istinski takva, i ima se samo primeniti.

Povodom događaja od minulog vikenda, ponovo možemo da prizovemo Bogišićeve reči, dok nam potrebu za pravnim tumačenjem „raspršuju” što Ustav Republike Srbije, što zakoni ove zemlje, odnosno jasnoća njihovih normi. Stoga, dovoljno je samo kratko, jer je poprilično jasno. Ustav veli, krajnje određeno u čl. 54, da je mirno okupljanje građana slobodno te da okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju, dok se zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju državnom organu, u skladu sa zakonom. Sasvim logično, Ustav predviđa i da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Bez bilo kakvog dodatnog misaonog rasipanja, ključno je upitati se na ovom mestu da li je konkretno okupljanje bilo prijavljeno, u skladu sa zakonom. Ukoliko je odgovor pozitivan, protivustavnosti nema. Međutim, ukoliko je negativan, onda je protivustavnost takvog delovanja, čini nam se, očigledna.

Dalje, Zakon o javnom okupljanju razrađuje norme Ustava, pa se okupljanjem prema čl. 3 zakona smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu i to nije sporno. Zakonom se u čl. 6 predviđa da okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Ponovo dolazimo do početka, do Bogišićevih reči, koje su nam i izvor i utoka, da se „ni svojim se pravom služiti nemoš’, tek drugome na štetu il’ dosadu”. Stoga, opet postavljamo i jednostavno pitanje. Da li je okupljanje bilo održano na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih? Da li neko tada nije mogao da ode u posetu bolesnom roditelju, detetu, prijatelju, rođaku? Da li je tada neko kasnije stigao u bolnicu? Možda je neka trudnica baš tada krenula na hitan porođaj, vožena od strane svog supruga. Eto, na ova pitanja bi mogao da odgovori svaki čitalac i da na taj način sam zaključi koliko jasna norma olakšava posao pravnicima.

Mi ćemo, samo kratko, zaključiti da je naša Srbija, koju neki ponekad pokušavaju da nipodaštavaju, uzdižući druge države, držeći ih kao večne uzore, a koje bi možda reagovale na drugi način, svakako zaslužila pohvale. Pitamo se zašto. Srbija, kao zemlja velike pravne tradicije, pokazala je da se ne uči demokratiji, već da je nalazi u sebi, u njenoj istoriji, sadašnjosti, a kao zalogu za dalju demokratsku budućnost naše zemlje. Ipak, možda će u jednom trenutku i ona morati da reaguje kao što reaguju druge demokratske zemlje u Evropi, a radi zaštite sopstvenog pravnog poretka, kao vrhovnog imperativa, pošto bez njega nema ostvarivanja drugih prava i sloboda, kako se prava i slobode ne bi izvrgle u svoju suprotnost, odnosno u suprotnost one Bogišićeve rečenice kojom smo i počeli da „ni svojim se pravom služiti nemoš’, tek drugome na štetu il’ dosadu”.

Doktor ustavnog prava, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DjoleP
Da li je to zahtev za uvodjenje posebnih mesta za zaustavljanje saobraćaja, kako bi sve bilo "po zakonu"?
Как' одо Ђета к'о Иоде
Замена теза. Не ради се овде о уставном праву грађана на слободна окупљања којима би се исказао политички став по одређеним битним питањима. Овде се ради о механизму доласка на власт, опстанка на власти и силаска с власти у Србији, од распада СФРЈ 1990/91. до данас. Није Србија као држава независна и суверена у мери у којој се то сервира јавности. Иначе, како то може осам хиљада људи да буде значајан број за Београд од милион и седамсто хиљада душа?
Zeljko Bgd.
Sesti /6/ pokusaj objave nepozeljnog komentara. Zadivljujuca je briga jos jednog ustavobranitelja sa budgeta, inace clana Radne grupe za promenu Ustava. Ne treba se pozivati na pravne autorite oko krucijalnog prava na zivot, dok autor ne pominje krsenje cl.112 i cl.123 Ustava oko nadleznosti preds RS i preds Vlade. Nije krsenje Ustava borba za goli zivot jer gradjani nemaju gde da izaraze svoju volju. Prava je sreca da autor nije sudija jer bi mnogi zakukali.
Земунац
@Zeljko Bgd. Суштина дебате је да ли неко због протеста може да блокира и друге, који не учествују у протесту? То о чему ви причате: непоштовање, права, затворених медија, једнопартијске скупштине и сатанизације се одавно укоренило у друштвеном животу Србије. Једним делом је постојало још од увођења вишепартијског система, а другим делом након петог октобра и све до данас. Ако гледамо на то онда би Србија требало да буде стално у протесту и блокади, али жмури се на једно око ако је мој на власти
Zeljko Bgd.
@Zemunac Bojim se da ne razumete sustinu debate. Okupljanje gradjana je ovde posledica i rezultat je nepostovanja prava, zatvorenih medija, jednopartijske skupstine i satanizacije. Vlast se ne vrsi u interesu gradjana i shodno nadleznostima, vec u interesu tajkunskog lobija i pojedinaca. Autor teksta ne pise o uzrocima i razlozima okupljanja, vec se komotno bavi posledicama. Demantuje ga odluka g.Vucica koji se povukao i priznao gresku.
Prikaži još odgovora
darko011
Neki, kao npr. G.din.Bogișić će ostati upamćeni po naprednom mišljenju, neki pak, po naprednjačkom... Pozdrav Mišić
Боривоје Банковић
Не учествујем у протестима из личних разлога, али их подржавам. Кад већ потежемо ову тему, таксисти на овај начин малтретирају Србију по разним основама већ деценијама. Београд је 2019. био блокиран недељама због њиховог протеста, а власт не да није реаговала већ их је наградила повластицама и дотацијама од нашег новца за куповину возила. Ако толеришемо једне, онда морамо све. Ако не због права и принципа једнакости пред законом, онда бар да не бисмо били лицемери. Зар не, професоре?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.