Nije sramota tražiti pomoć

U medijima su sve prisutnije akcije, tekstovi i prilozi koji treba da podstaknu ljude da ukoliko imaju problem potraže savete od stručnjaka. Nažalost, i dalje se brojevi telefona specijalizovanih savetovališta nalaze pri dnu tekstova i na kraju priloga o novom slučaju samoubistva, porodičnog nasilja, mobinga.

Anđelija Simić, master psihologije, iz Novog Sada, navodi da sve češće, boraveći u različitim društvima, dobija pitanje „Da li mi je potrebna psihoterapija?”. Takođe, upiti iste sadržine stižu joj elektronskom poštom, na fejsbuk stranici.

–  Pitanje „Da li sam normalan/normalna?”, takođe je često. Ono predstavlja odraz radoznalosti, ponekad i želje za promenom, ali na jedan prikriven način. U našem društvu još uvek vladaju različite predrasude za odlaske kod psihologa/psihoterapiju – primećuje naša sagovornica.

Anđelija Simić (Foto lična arhiva)

Mnogi nemaju jasno saznanje šta i kada, kome ili gde treba da se obrate pa smo je zamolili da razjasni neke od uobičajenih nedoumica.

– Većina ima strah da se obrati za pomoć jer ne zna tačno šta je uopšte psihoterapija, šta se „radi” kod psihologa. Pre svega psiholog/psihoterapeut radi s ljudima koji imaju probleme, ali ne propisuje lekove. Lekove može da propiše psihijatar, a onda se kod psihologa/terapeuta dolazi na razgovore, jer je psihoterapija isceljenje rečima – odgovara Anđelija Simić.

Ipak, to ne treba zamišljati kao razgovor u kome jedna osoba priča, a psiholog samo klima glavom. Vodi se jedan interaktivan dijalog gde učestvuju oboje. Psiholog ciljanim i usmerenim pitanjima navodi osobu da pronikne u suštinu svog problema ili teškoće i vodi je ka putu rešavanja.

– Psiholog pomaže osobi da shvati kako nije ona jedina koja ima problem. Važno je kako prolazimo kroz određene probleme, kako se postavljamo prema stresnim situacijama. Idealni život u kome nemamo nijedan mogući izazov, niti problem, nigde ne postoji, iako nam se nekada čini da drugi, neki tamo ljudi, lepše i bolje žive. To je zabluda nastala usled jednostranog posmatranja – ističe Anđelija Simić.

Ona ukazuje da svoj život možemo da menjamo i postignemo promenu koju želimo. Naša svest može da se unapređuje i razvija. I naše emocije mogu da se menjaju, ali postepeno. U tom procesu psihoterapija ima veliku i važnu ulogu.

Kod psihologa ili na psihoterapiju može se odlaziti i onda kada želimo da otkrijemo svoje potencijale i talente, kada nam je potrebna preporuka ili pomoć da pronađemo najbolje rešenje.

Mini-test

Da li je psihoterapija ono što vam treba može da se proveri i jednim jednostavnim testom. Ako na ponuđene tvrdnje odgovarate potvrdno, to može da bude dovoljan znak da treba da poradite na nekim aspektima svog života i da je psihoterapija mogući izbor. I ne zaboravite – rešenje za probleme uvek postoji.

• Često se osećam bez energije.
• Većinu vremena imam osećanje strepnje i panike.
• Plašim se za svoju budućnost.
• Često razmišljam da ću oboleti od neke bolesti (ili me telesni simptomi moguće bolesti jako uznemiravaju).
• Većinu svog vremena sam depresivan.
• Imam probleme s određenim delovima tela, a zapravo je sve medicinski u redu.
• Izbegavam ljude.
• Razočarao sam se u ljubav.
• Trudim se da ne razmišljam o stvarima koje me uznemiravaju, tako što preterano radim.
• Koristim alkohol ili droge da ugušim svoja osećanja, jer ne mogu da podnesem sebe i/ili druge.
• Uvek „nabacujem” smeh, ma gde bio i šta god radio. Važno je ne pokazati svoje emocije.
• Ne mogu da se smirim s jednom osobom i idem iz veze u vezu.
• Preterano/premalo spavam.
• Uglavnom dan provedem gledajući televiziju i sanjareći.
• Plašim se da ljudima pokažem ko sam zapravo.
• Držim ljude na distanci.
• Potrebe drugih su ispred mojih potreba.
• Imam problem da odbijem ljude.
• Osećam se pod pritiskom da moram nešto postići.
• Nikad ništa nije dovoljno dobro.
• Uznemirim se na naznake da će me neko napustiti.
• Preterano kontrolišem sebe ili druge.
• Jedem da bih se bolje osećao.