Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POPULARNA PSIHOLOGIJA

Nije sramota tražiti pomoć

Važno je naučiti kako se prolazi kroz određene probleme i kako se postavljamo prema stresnim situacijamaOdlazak kod psihijatra ili psihologa i dalje je veliki tabu, iako mnogi ljudi imaju potrebu za ovom vrstom pomoći
(Pexels)

U medijima su sve prisutnije akcije, tekstovi i prilozi koji treba da podstaknu ljude da ukoliko imaju problem potraže savete od stručnjaka. Nažalost, i dalje se brojevi telefona specijalizovanih savetovališta nalaze pri dnu tekstova i na kraju priloga o novom slučaju samoubistva, porodičnog nasilja, mobinga.

Anđelija Simić, master psihologije, iz Novog Sada, navodi da sve češće, boraveći u različitim društvima, dobija pitanje „Da li mi je potrebna psihoterapija?”. Takođe, upiti iste sadržine stižu joj elektronskom poštom, na fejsbuk stranici.

–  Pitanje „Da li sam normalan/normalna?”, takođe je često. Ono predstavlja odraz radoznalosti, ponekad i želje za promenom, ali na jedan prikriven način. U našem društvu još uvek vladaju različite predrasude za odlaske kod psihologa/psihoterapiju – primećuje naša sagovornica.

Anđelija Simić (Foto lična arhiva)

Mnogi nemaju jasno saznanje šta i kada, kome ili gde treba da se obrate pa smo je zamolili da razjasni neke od uobičajenih nedoumica.

– Većina ima strah da se obrati za pomoć jer ne zna tačno šta je uopšte psihoterapija, šta se „radi” kod psihologa. Pre svega psiholog/psihoterapeut radi s ljudima koji imaju probleme, ali ne propisuje lekove. Lekove može da propiše psihijatar, a onda se kod psihologa/terapeuta dolazi na razgovore, jer je psihoterapija isceljenje rečima – odgovara Anđelija Simić.

Ipak, to ne treba zamišljati kao razgovor u kome jedna osoba priča, a psiholog samo klima glavom. Vodi se jedan interaktivan dijalog gde učestvuju oboje. Psiholog ciljanim i usmerenim pitanjima navodi osobu da pronikne u suštinu svog problema ili teškoće i vodi je ka putu rešavanja.

– Psiholog pomaže osobi da shvati kako nije ona jedina koja ima problem. Važno je kako prolazimo kroz određene probleme, kako se postavljamo prema stresnim situacijama. Idealni život u kome nemamo nijedan mogući izazov, niti problem, nigde ne postoji, iako nam se nekada čini da drugi, neki tamo ljudi, lepše i bolje žive. To je zabluda nastala usled jednostranog posmatranja – ističe Anđelija Simić.

Ona ukazuje da svoj život možemo da menjamo i postignemo promenu koju želimo. Naša svest može da se unapređuje i razvija. I naše emocije mogu da se menjaju, ali postepeno. U tom procesu psihoterapija ima veliku i važnu ulogu.

Kod psihologa ili na psihoterapiju može se odlaziti i onda kada želimo da otkrijemo svoje potencijale i talente, kada nam je potrebna preporuka ili pomoć da pronađemo najbolje rešenje.

(Pixabay)

Mini-test

Da li je psihoterapija ono što vam treba može da se proveri i jednim jednostavnim testom. Ako na ponuđene tvrdnje odgovarate potvrdno, to može da bude dovoljan znak da treba da poradite na nekim aspektima svog života i da je psihoterapija mogući izbor. I ne zaboravite – rešenje za probleme uvek postoji.

  • Često se osećam bez energije.
  • Većinu vremena imam osećanje strepnje i panike.
  • Plašim se za svoju budućnost.
  • Često razmišljam da ću oboleti od neke bolesti (ili me telesni simptomi moguće bolesti jako uznemiravaju).
  • Većinu svog vremena sam depresivan.
  • Imam probleme s određenim delovima tela, a zapravo je sve medicinski u redu.
  • Izbegavam ljude.
  • Razočarao sam se u ljubav.
  • Trudim se da ne razmišljam o stvarima koje me uznemiravaju, tako što preterano radim.
  • Koristim alkohol ili droge da ugušim svoja osećanja, jer ne mogu da podnesem sebe i/ili druge.
  • Uvek „nabacujem” smeh, ma gde bio i šta god radio. Važno je ne pokazati svoje emocije.
  • Ne mogu da se smirim s jednom osobom i idem iz veze u vezu.
  • Preterano/premalo spavam.
  • Uglavnom dan provedem gledajući televiziju i sanjareći.
  • Plašim se da ljudima pokažem ko sam zapravo.
  • Držim ljude na distanci.
  • Potrebe drugih su ispred mojih potreba.
  • Imam problem da odbijem ljude.
  • Osećam se pod pritiskom da moram nešto postići.
  • Nikad ništa nije dovoljno dobro.
  • Uznemirim se na naznake da će me neko napustiti.
  • Preterano kontrolišem sebe ili druge.
  • Jedem da bih se bolje osećao.
Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.