Decu moramo da izvučemo iz kandži dilera

Od 2008. do 2019. u Srbiji je umrlo 735 osoba od posledica uzimanja droge, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Dve trećine preminulih imalo je između 25 i 40 godina.

Od januara do 3. novembra 2021. policija je izvela 9.490 zaplena i sa ulica sklonila 3,2 tone različitih vrsta narkotika, podaci su MUP-a Srbije. Prema istraživanju Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala – adolescenti sve manje misle da je marihuana štetna.

O ovim zabrinjavajućim podacima, „krupnim” i „sitnim” dilerima, slučaju „Jovanjica”, u intervjuu za „Politiku” govori Milan Pekić, direktor vladine Kancelarije za borbu protiv droga, koji je veći deo karijere proveo u MUP-u obavljajući poslove u toj oblasti.

Istraživanja pokazuju da u našoj zemlji mnogo tinejdžera rastura narkotike. Ta deca prave takozvane štekove po parkovima i školskim dvorištima. Rasturaju drogu među svojim vršnjacima...

Nažalost, tako je. To je veliki problem našeg društva i države. Dileri zloupotrebljavaju sve što mogu da ne bi bili kažnjeni, a najgore od svega je što koriste decu. Oni znaju da osobe do 14 godina nisu krivično odgovorne. Znaju i da su maloletnici takođe u posebnom statusu kada je reč o krivičnim delima. Uz manipulaciju, dileri iskorišćavaju decu kao rasturače droge koji će preneti određenu količinu narkotika od jedne do druge tačke.

Mnoge od njih uhvati i policija. Šta se kasnije dešava sa takvim tinejdžerima?

Oni kasnije trpe psihičko i fizičko zlostavljanje od onih koji su im dali drogu ili nekih drugih osoba kojima je u interesu da ih zastrašuju. MUP ima određene metode za suzbijanje tog problem. Kao jedna od prevencija je i školski policajac. Ministarstvo prosvete radi na tome da se podigne svest o ovom problemu. Vlada je upravo zbog toga formirala i Komisiju za borbu protiv narkomanije u školama. Ona ima zadatak da kod dece podigne svest o štetnosti droge i o tome kako lako mogu biti uvučeni u kriminal koji će po njih ostaviti velike posledice. Decu moramo da izvučemo iz „kandži” dilera i to je najvažnija borba u koju moramo svi da se uključimo.

Šta je konkretno posao vladine Kancelarije za borbu protiv droga?

Ova kancelarija je u službi Vlade Republike Srbije, koja u saradnji s drugim državnim organima, implementira politiku droga u Srbiji, te je zadužena za koordinaciju relevantnih institucija koje su nadležne u oblasti borbe protiv narkotika, kao i za stručne, administrativne i operativne poslove u toj oblasti.

Kancelarija je interresorno telo koje sagledava problem droga na sveobuhvatan način, iz ugla svih nadležnih institucija, te učestvuje u poslovima koji se odnose na učešće Republike Srbije u radu tela Evropske unije i Ujedinjenih nacija na području borbe protiv narkotika.

Kancelarija je sprovela proces evaluacije Strategije o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014–2021. uz podršku misije Oebsa u Srbiji, Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga i eminentnih međunarodnih stručnjaka.

Nastojimo da uključimo što veći broj različitih državnih institucija i organizacija, kao i organizacija civilnog društva, u izradu nacionalnih dokumenata i sprovođenje politika droga, zato što je multisektorski pristup problemu narkotika pokazao najefikasnije i najefektivnije rezultate. Do sada smo potpisali 20 memoranduma sa organizacijama civilnog društva.

Osim toga, pokazalo se da je neophodno decentralizovati politiku droga, te se kancelarija trudi da u multisektorsku saradnju u što većem broju uključi i institucije i organizacije na lokalnom nivou. U skladu s tim, Kancelarija je potpisala Protokol o formiranju multidisciplinarnih timova sa šest jedinica lokalnih samouprava.

Nedavno ste zajedno sa udruženjem „Izlazak” i sedam jedinica lokalne samouprave započeli kampanju pod nazivom „Gradovi protiv droge – pruži ruku podrške”. O čemu je reč?

Ovim projektom želimo da skrenemo pažnju javnosti da je problem zavisnosti izuzetno složen psihosocijalni problem koji se ne može rešavati samo unutar jedne profesije ili struke, već isključivo efikasnom međusektorskom saradnjom različitih tela i organizacija koje ponaosob imaju specifičnu kompetentnost i odgovornost.

Cilj nam je da svaki grad, ima pre svega dobru međusektorsku saradnju na lokalnom nivou, da se razviju kapaciteti servisa kako bi ljudi koji bi želeli da uđu u proces oporavka imali tačno definisane mogućnosti i znali kome se treba obratiti za pomoć.

Nažalost, gotovo da ne postoji sredina u Srbiji u kojoj nema zloupotrebe droga i nadamo se da ćemo ovom kampanjom uspeti da motivišemo i ujedinimo sve aktere koji se direktno ili indirektno bave bolešću zavisnosti, da ovaj problem ne posmatraju iz ugla pojedinca već da zajedno delujemo u ovoj borbi.

Kako komentarišete slučaj „Jovanjica”?

Smatram da će državni organi, svoj posao privesti kraju i da će sud doneti konačnu odluku. Kancelarija za borbu protiv droga, kao vladino telo za koordinaciju politika droga, pretežno se bavi nacionalnim dokumentima u oblasti narkotika, kao i programima koji se sprovode u Republici Srbiji u ovoj oblasti, dok je za pitanje zaplene i krivičnih dela u vezi sa drogom nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova i relevantni sudski organi.

Šta mislite o legalizaciji marihuane?

U SAD, na primer, neke države su legalizovale marihuanu, a neke nisu. Imao sam prilike da na jednom međunarodnom sastanku od guvernerke Kolorada čujem da su oni legalizovali ovaj narkotik, a potom su se pokajali jer su doživeli veliki problem. U toj državi se odmah nakon legalizacije javilo 3.000 firmi sa prijavom da će uzgajati marihuanu. Državu su preplavili šopovi u kojima se prodaje ta droga i ima ih više nego prodavnica brze hrane.

Pitanje legalizacije marihuane nije jednostavno. Moje mišljenje je da kada sve bude naučno potvrđeno i kada referentne laboratorije i instituti dokažu da određena supstanca ima lekovito svojstvo u nekoj konkretnoj bolesti i stanju ljudskog organizma, onda je sasvim prirodno da se legalizuje.

Napravite razliku između „krupnih” i „sitnih” dilera?

Ne postoje „krupni” i „sitni” dileri. Šta to znači, merimo njihov promet. Krivični zakonik je sve tačno definisao.

Drugačije se tretira onaj ko je uhvaćen sa manjom količinom narkotika i ko nema trajnost bavljenja tim delom, od onog ko organizovano diluje drogu. Naše zakonodavstvo je dalo rešenje za takve slučajeve i svako se u postupku tretira prema „zasluzi”.

Mediji često proglašavaju narko-dilere sa Balkana kao jedne od opasnijih i snalažljivijih u Evropi pa možemo reći i na svetu. Da li zaista zaslužujemo takve epitete?

Organizovane kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem narkotika postoje u Srbiji, ali i u svakoj drugoj državi. Srbija je tranzitna zemlja kada je reč o marihuani i heroinu, jer se nalazimo na takvom položaju gde se presecaju putevi droga. Marihuana se i uzgaja u Srbiji.

Mislim da MUP dobro radi svoj posao u toj borbi, što pokazuje učestalost i brojnost zaplena i razbijanje kriminalnih grupa.

Međutim, u Evropi se često potencira kada se uhapsi neka kriminalna grupa da su to Balkanci. U redu, oni poreklom jesu sa Balkana, ali ako oni obitavaju i diluju na teritoriji bilo koje druge zemlje, onda se mora priznati da su oni deo i njihovog kriminalnog miljea. Problem droga nije samo problem jedne države, regiona, nego je i međunarodni problem, te tako treba i posmatrati.

Ko je najveći narko-bos u Srbiji?

Ne vidim u Srbiji nekoga ko se posebno ističe u toj formi kako ga nazivate „narko-bos”. Često se to prikazuje kao kult ličnosti, a reč je zapravo o postojanju organizovanih kriminalnih grupa koje se međusobno nadmeću za prevlast na tržištu droga.