Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 4. 12.

​Gde je danas hrabri novi svet

Kako smo došli do toga da su antifašističke vrednosti, baš kao i zapušteni spomenici revoluciji, čijoj arhitekturi je pre nekoliko godina čak i njujorški muzej „Moma” poklonio pažnju, zapuštene i zarasle u korov, zapitao se Nebojša Milenković
Владо Мартек, „Љетно поподне у Југославији”, 1985. (Фото: љубазношћу уметника)

TRIBINA O JUGOSLAVIJI

Činjenica da se nedavno Dijana Hrkalović pojavila na naslovnim stranama svih dnevnih i nedeljnih novina u Hrvatskoj govori o tome da Jugoslavija kao država jeste mrtva, i to je zauvek tako, ali da je jugoslovenska kultura u svom najširem opsegu, od svih najperverznijih i najluđih varijanti do onoga što je visoka kultura, življa nego što je to bilo, na primer, 1989. godine.

Ovim rečima je pisac Miljenko Jergović na onlajn tribini „Šta nama danas dođe Jugoslavija”, održanoj 29. novembra (što je u SFRJ bio Dan republike) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, ilustrovao svoje viđenje jugoslovenskog kulturnog prostora. Osim njega, na tribini su učestvovali i Radina Vučetić, istoričarka, Dino Mustafić, reditelj, Duško Radosavljević, politikolog, i Teofil Pančić, novinar, dok je moderator bio Nebojša Milenković, muzejski savetnik. Dok su se Jergović i Mustafić uključivali u diskusiju onlajn, ostali su bili u muzeju s moderatorom Milenkovićem, koji je na samom početku razbio podsmešljiva očekivanja svih onih alergičnih na pominjanje bivše države, koji su već njegovu najavu tribine na društvenim mrežama krstili kao „skup ocvalih komunjara koje su došle na plaču nad pokojnom državom”.

Dakle, o Jugoslaviji se ovde govorilo, kao što uostalom danas i jedino može da se govori, kao o zemlji za koju je Tajm 1966. godine, donoseći Titovu sliku na naslovnoj strani, tvrdio da je najautonomnija i najotvorenija komunistička zemlja, ali u kojoj su se kasnije događale i zabrane filmova, pozorišnih predstava, knjiga... Otvaranje prema svetu je, nema sumnje, donelo mnogo toga dobrog. Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja koja je dobila Muzej savremene umetnosti, krenuo je Bitef, a prvi Fest, 1971. godine, održan je pod sloganom „Hrabri novi svet”. Gde je danas taj hrabri novi svet, upitao je svoje sagovornike Nebojša Milenković. Šta se dogodilo s antifašističkim vrednostima? I kako to da smo od pobednika dospeli do toga da se antifašizma mnogi stide u javnom diskursu? Kako smo došli do toga da su antifašističke vrednosti, baš kao i zapušteni spomenici revoluciji, čijoj arhitekturi je pre nekoliko godina čak i njujorški muzej „Moma” poklonio pažnju, zapuštene i zarasle u korov?

Dva puta

– Velika je stvar to što smo u Drugom svetskom ratu bili na strani progresivnih snaga u svetu, ali kao da smo prestali da verujemo u to i zaboravili. A zašto smo zaboravili? Zato što je svetski trend bio da se sad komunizam može rušiti nacionalizmom i u svakoj državi su dominantne nacionalističke stranke, ne samo dominantne nego i pospešivane. Nacionalisti su toliko podigli glavu da sad, gotovo 80 godina od ipak veličanstvene pobede nad fašizmom, izgleda kao da se Srbija vraća u tabor poraženih – rekao je Duško Radosavljević i dodao: – Jednostavno prestali smo da verujemo u određene pozitivne mitove na kojima počiva svaka država pa, ako hoćete, i nacija. Srpski komunisti su posle Drugog svetskog rata isticali kao važne datume 1804. i 1941, a to nije slučajno. Oni su znali da treba negovati neki pozitivni mit, a to je slobodarstvo, borba za slobodu.

Radina Vučetić, koja je proučavala Jugoslaviju naročito u periodu od sredine šezdesetih do početka sedamdesetih godina, rekla je da je, uprkos tome što se SFRJ tada otvarala prema svetu i što je takva sloboda u to vreme bila privilegija, šezdesetih godina nacionalizam bio „jezivo prisutan”. S jedne strane imamo Dobricu Ćosića u Udruženju književnika Srbije, s druge studentske demonstracije, filmove koji kritikuju društvo... Kao da su postojala dva puta.

– Čini se da smo se suočili s raspadom Jugoslavije posle Titove smrti, ali to se desilo još ranije, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Kad je Tito umro, nacionalizam kao da je buknuo, a zapravo je sve vreme bio prisutan – rekla je Radina Vučetić.

Tito je sebe smatrao odgovornim za kulturu, u kulturu se ulagalo, na Bitefu smo imali ne samo Istok i Zapad nego i ceo svet, ali, kao što je napomenuo Milenković, forsirala se umetnost koja ne pokreće „nezgodne teme”. Ali da nije bilo tako kako je Tito hteo, danas ne bismo imali te spomenike revoluciji čiji je socijalistički modernizam u arhitekturi hrlio da gleda svet na izložbi u „Momi”, rekao je Jergović, koji smatra da je tu bitku Tito ipak izgubio jer je apstraktna umetnost evoluirala, njeni prvaci su doživljavani kao najznačajniji umetnici cele zemlje, dok su socrealisti završili kao „nesrećni Zogović”.

– Ono što je stvoreno, a što danas doživljavamo kao stvarnu kulturnu tradiciju, nije stvoreno zahvaljujući partiji i Titu nego zahvaljujući tome što je društvo od kraja pedesetih godina počelo da funkcioniše kao prostor u kome su ljudi imali svoj prostor građanske hrabrosti. Da biste pisali onako kako je pisao Mihajlo Lalić ili Oskar Davičo, trebalo je imati građansku hrabrost. I ako ste je imali, onda vam se to na duže staze isplatilo – rekao je Jergović.

Dino Mustafić je istakao nacionalistički koncept razbijanja jugoslovenske kulture, koji je predstavljao varvarski rat protiv te kulture, kao i to da je postjugoslovenska kultura među prvima uspostavila prekinute veze. Prema njegovim rečima, Jugoslavija nije bila samo politički ideal već i kulturna utopija, toliko da i sad južnoslovenski kulturni prostor egzistira, objavljuju se knjige, prave se zajedničke predstave, snimaju koprodukcijski filmovi. Uprkos ubijanju jugoslovenskog kulturnog modela i njegovom planskom rušenju, kultura je najbrže oživela taj prostor. Stoga Mustafić tvrdi: – Neće nikada niko moći reći da Krleža ne pripada i srbijanskoj kulturi, niti da se Jovan Sterija Popović ne igra i ne čita u Bosni!

Jezik koji svi razumemo

Prema njegovim rečima, Jugoslavija je izgubila bitku za svoje postojanje jer su njene elite bile nesposobne za jedan tako složen projekat. Nije narod doneo tu odluku, nego je srušena zbog divljanja nacionalizma s državnog vrha. Raspad se dramatično odrazio na Bosnu, rekao je Mustafić, jer je tu bilo najjače jugoslovenstvo s obzirom na pomešane odnose između nacija koje su pak stvarale i intenzivnu kulturnu scenu.

Teofil Pančić je rekao da je raspad Jugoslavije suočio ovaj prostor i sa pitanjem jezika, a što ide od licemerja do ludila.

– Pošto se država raspala, sad mi kao govorimo različitim jezicima. U Hrvatskoj je to priča o hrvatskom kao zasebnom jeziku, u Srbiji je to histerija za ćirilicom. Ako nestane ćirilica, postaćemo Hrvati, a šta ima gore od toga? Sad mi koji tu nešto pišemo moramo da se bavimo budalaštinama jer nije politički korektno, ne samo prema nacionalistima nego i prema multikulturalistima, reći da Hrvati, Srbi i ostali govore jednim jezikom, ne unitarnim, ali jezikom koji svi razumeju. Guše me priče o manjinskim pravima tamo gde ja ne vidim manjinu. Dosta mi je ne samo nacionalista nego i onih koji i ne znaju da su nacionalisti već misle da su neki levi multikulturalisti. Mi smo jedna zajednička kultura, ne unitarna, ali zajednička i imamo jedan jezik. Ako cela Amerika i Engleska mogu da imaju jedan jezik, engleski, naravno s raznim varijantama, možemo valjda i mi. Makar da se složimo oko te jedne stvari. U protivnom možemo da nataknemo ludačke kape – istakao je Pančić.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Pozdravljam ljude iz kulture koji neumorno odrzavaju veze, susrete i tribine na post-jugoslovenskom prostoru. Za razliku od njih, nasi politicari (SRB, HR, BiH i CG) pazljivo izbegavaju medjusobne susrete. Duze od dve decenije, oni vladaju pomocu sirenja straha i opasnosti od susednih (bratskih) naroda.
Lazar
Clanak se zavrsava pricom o nasem jeziku. Od bugarske do talijanske granice govorimo istim jezikom. Jezik je najjaci cement ljudskog drustva. Taj cement nas vekovima spaja, a spojice nas jos jace, kad svi budemo u EU, bez granica.
Vasa
Како смо дошли до тога да су антифашистичке вредности и споменици револуцији запуштени ? запитао се Небојша Миленковић. Odgovor je mozda ovakav : Kad je padom Berlinskog zida popustila opresija, narod je shvatio da su mnoge price i vrednosti "crvenih oslobodioca" bile lazne, da su glavna meta "revolucionara" bile vlast i privilegije, da su na vlast dosli terorom, ubistvima i otimacinom . . . i da su pet decenija silom nametali samo svoju - jednoumnu istinu.
AmoS
A današnji nacionalisti su bitno bolji po pitanju privilegija??? Nikada ovaj prostor nije video gramzivije, alavije i pokvarenije ljude od ovih patriotskih zaštitnika nacije!
Filip Cosopt
Gdje je danas hrabri novi svijet?1962 Dušanu Vukotić, animiranim filmom Surogat. predvidio je današnje vrijeme u kojem se gubi granica između stvarnosti i virtualnog surogata za stvarnost.Svi smo postali zasebna,neobična,trokutasta društva koja sve što trebaju samo napušu Ali na kraju, kako smo "lako" došli do svega tako će nam sve lako i nestati.To je cijena koju ćemo svi platiti, iako svako od nas živi u uvjerenju da jedino naše društvo neće a sva ostala društva oko nas hoće.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.