Sećanje na saradnju s kolegama iz Vijetnama

Nedavni događaji zabeleženi u Zrenjaninu prilikom izgradnje fabrike, na kojoj su zaposleni i radnici iz Vijetnama, podsetili su me na lepe uspomene i saradnju s tim divnim ljudima.

Radio sam 1988. i 1989. godine u Iraku na izgradnji velike brane „Baduš dam” na reci Tigar kod Mosula kao konsultant za geodetske poslove. Na ovom objektu radilo je oko 5.000 Vijetnamaca, među kojima je bilo i nekoliko desetina geodetskih inženjera. Mi smo mogli da angažujemo osmoricu od njih, koji su od prvog dana pokazali veliku želju da ovladaju savremenim geodetskim metodama snimanja. Brzo su savladali i operacije na najsavremenijim geodetskim instrumentima. Nama su bili veoma zahvalni zbog kolegijalnosti i pomoći koju smo im pružali, a i kada bismo ih povezli automobilom. I pored teških uslova – neodgovarajućeg smeštaja, loše hrane, nedostatka vode za piće i održavanje higijene – radili su bez znakova nezadovoljstva. S ponosom su obavljali svoje obaveze po ugovoru između Iraka i Vijetnama.

Kada sam ih posetio u njihovoj baraci, video sam kako žive. Nameštaj – krevete, klupe, sto i nekoliko hoklica – napravili su sami. Nasred plafona vrteo se pohabani ventilator, u jednom uglu sobe bilo je smešteno plastično korito, a u njemu poveća santa leda od zaleđene vode iz reke Tigar. Led je imao dvonamensku ulogu: korišćen je za rashlađivanje prostorije, a istopljena voda služila je za piće. Lepo su me dočekali i ugostili.

Kad su Iračani okupirali Kuvajt, Vijetnamci su počeli da se vraćaju u domovinu. Jednog dana došli su i naši saradnici da se pozdrave s nama. Rastali smo se kao pravi prijatelji i kolege, uz njihovu veliku zahvalnost i dubok naklon u duhu budizma.

Za Irak me vežu lepe uspomene na posete velikom broju spomenika asirske kulture. S gnušanjem i ogorčenjem kasnije sam saznao da su ostaci stare Ninive porušeni, da je letnja rezidencija Nimrud, na čijem su ulazu bili izuzetno lepi i očuvani kipovi, sravnjena sa zemljom, da su ostaci Ašura uništavani, a da su Hatru razorili buldožerima. To su dela bezumlja, vandalski činovi islamskih ekstremista, i to u 21. veku.

Uprkos svemu što se u poslednje vreme iz medija moglo saznati kad je reč o vijetnamskim građevincima koji rade u Zrenjaninu, nadam se da će oni iz naše zemlje ipak poneti i neke lepe utiske.

Radoš Krunić,
diplomirani inženjer geodezije