Pregrađena soba

Kada čujete da neko spomene paravan, na šta prvo pomislite: na Daleki istok, lekarsku ordinaciju, sobu u francuskom hotelu ili na deljivi stan iz epohe „blagostanja” realnog socijalizma?

Paravan, kao pokretni zid u sobi zaista ima široku primenu: da pregradi prostor tako da u njemu budete i ne budete, dovoljno odvojeni da vas ne vide, ali dovoljno prisutni da znate o čemu je reč. Paravan ima dugu istoriju. Na Dalekom istoku koristio se stotinama godina unazad, a i danas živi u najlepšoj tradiciji umetničkog izraza, sa oslikanim prizorima iz života i prirode, uz korišćenje najraznovrsnijih materijala – od skupocenog abonosa i svile do bambusa i pergamenta. Na Zapadu, kao da tek sada otkrivaju kako paravan može biti i nešto više od banalne varijante koju čini ram od jeftinog drveta sa ispunom od lakog platna.

Paravan u stanu služi da se iza njega sakriju ljudi ili stvari. Kada je o stvarima reč, iza paravana može biti manja kuhinja odvojena od trpezarije ili dnevne sobe, radni sto odvojen od postelje, skladište igračaka odvojeno od ostatka dečje sobe koja vapi za kakvom takvom urednošću. Što se ljudi tiče, oni uz pomoć paravana mogu da zaštite sebe od drugih ili druge od sebe – zavis- no od ugla posmatranja. Za one koji su stalno „osuđeni” na društvo – i onda kada im do društva nije – bilo da je to društvo u vidu dece, bračnog partnera, ili starijih u kući, paravan znači ako ne više, ono bar iluziju da su sami sa sobom nad nekim svojim omiljenim zadatkom kao što je čitanje, pisanje, kolekcije ili samo – predah.

Da bi u tome uspeli, neophodna je tolerancija ostalih u sobi i resprektovanje nečije želje za svojevrsnom, ograničenom slobodom. Ako u spavaćoj sobi jedan želi da radi dok drugi želi da spava, paravan će pomoći da se stiša prisustvo i priguši usmerena svetlost lampe onoga ko radi. I tako dalje, primera ima onoliko koliko ima porodičnih situacija.

Ipak, za traženje, a naročito za nalaženje svog intimnog kutka iza paravana u sobi, čovek treba da poseduje, ili naivnost deteta ili dušu pesnika. Poznata je dečja strast za „pravljenjem kućice” u sobi i pesnička sklonost za kutovima u kojima se sanja i na javi. Dete se rado vraća u kućicu koju je samo napravilo ispod stola ili između fotelja, koju je ogradilo i natkrililo, i to uvek kada se zasiti ispitivanja velikog spoljnog sveta i ozbiljnosti u njemu. Baš kao što pesnik Miloš u knjizi „Posvećivanje u ljubav”, glavnog junaka, koji inače burno živi u raskošnom dvorcu, povremeno stavija u mračan kutak između kamina i hrastove škrinje, na mesto gde ovaj jedino može da sanjari o svojoj nevernoj dragoj i da čeka, srećan što je sam i nesrećan.

Paravani su danas omiljena tema dizajnera, pri čemu se prednost daje likovnom i dekorativnom nad upotrebnim. Zanimljiva su rešenja sa segmentima od kojih je svaki drugačiji, što sobi daje originalni, postmoderni izgled.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs