Ne želimo nikakvu BiH sem dejtonske

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Otimanja naših nadležnosti su događaji iz prošlosti koje smo jako teško „gutali”. Ambijent je bio nepovoljan za nas. Naše razvlašćivanje pratilo je satanizovanje Srba i RS, kaže Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH. On u razgovoru za „Politiku” podseća na vreme u kojem je Srpska gubila ovlašćenja, rekavši kako je to bio mučan period u kom je stvorena slika da je bilo poželjno kazniti Srbe oduzimanjem prava. „Znali smo da trpimo nepravdu. Samo naša predana borba onemogućila ih je da sve dovedu do kraja. Sad je došlo vreme da kažemo – gospodo, hoćemo Ustav.”

Skupština RS usvojila je četiri informacije o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane, pravosuđa, poreza, kao i Deklaraciju o ustavnim principima. Vlada ima zadatak da uredi 140 zakona, koje u narednih šest meseci treba da usvoji Skupština RS i tako vrati svoje ingerencije.

Politička borba za nadležnosti i prava koja smo dobili Dejtonskim sporazumom nije od juče. Tim aktivnostima posvećeni smo godinama i stalno tražimo razgovore. Bitka za Ustav ne može da se svede samo na poslednju sednicu parlamenta. Petnaest godina se nosimo s rigidnim intervencionizmom. Izuzimane su nam nadležnosti i ugrožavana je naša autonomija. Masovniji prenos ovlašćenja uspeli smo da zaustavimo 2006. godine. Ali glave u Sarajevu se nisu ohladile. Nastavili su s pokušajima. Uspeli smo tih godina da deplasiramo visokog predstavnika, ali su nastavili preko Ustavnog suda BiH. Ali i tada smo najavljivali i znali da će doći trenutak kada ćemo zatražiti i uzeti ono što nam pripada i što nam je dao Ustav. Bez ovlašćenja nismo ostali kroz neke fer procese. Bio je to teror. Ustav ne navodi da je BiH nadležna za odbranu, fiskalni sistem, sudove, pravosuđe. Sve smo evidentirali i krenuli u posao čiji cilj može da se iskaže u lako razumljivoj poruci da mi ne želimo nikakvu drugu BiH izvan one koja je predviđena dejtonskim Ustavom.

Šta bi se moglo prvo naći na redu?

Pitanje imovine, jer Ustavni sud nema pravo da utvrđuje vlasništvo, što je rešio Dejtonski sporazum. Sve vreme blefiraju i pokušavaju nešto da izmuvaju u vezi s imovinom. Kada su izgubili živce, upregli su Ustavni sud da odluči da šume i poljoprivredno zemljište nisu vlasništvo RS. A svi su svesni da je to imovina entiteta. Sada ćemo doneti zakone koji će potvrditi da je RS vlasnik imovine na svojoj teritoriji. Mogu da najavljuju apelacije Ustavnom sudu, ali idemo ka tome da jednog dana regulišemo i to pitanje i rešimo da odluke tog suda neće biti prihvaćene u RS. Šta drugo da radimo kada znamo da neće prestati da nas kinje sudom koji je obična prevara i koji više ne želimo u ovom formatu?

Onda vam kažu kako vi potkopavate Dejton.

Sve što radimo jeste odbrana Dejtonskog sporazuma. To je naš glavni argument. Nismo naivni, ni brzopleti. Postoje možda i neke stvari na nivou BiH koje ne moramo da diramo. Neke druge ćemo rešavati odmah, neke kasnije. Sada bi bilo iluzorno ući u sferu pasoša, ali smo i to evidentirali kao problematično. Imovinu ćemo rešiti brzo. Kao i Visoki sudski i tužilački savet (VSTS) BiH. Takav savet biće uskoro reuspostavljen u RS. Postojeći s nivoa BiH biće proglašen kao nevažeći za sudstvo u RS. Savet koji formiramo imaće ovlašćenja da imenuje sudije i tužioce u RS, što je potpuno logično. Videćemo na koji način, možda će taj savet da bira nosioce pravosudnih funkcija, a da ih parlament potvrđuje, kao u nekim evropskim zemljama. Da li je to malo za početak? A to će biti završeno.

Osetljivije je pitanje vojske ili obaveštajne službe (OSA), Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

Kad je reč o vojsci, pokušaćemo da razumemo trenutak. Postoje mnogi koji govore da im je to problematično. Pa i nama je problematično. Eto, neka se prepolove vojni potencijali, smanje troškovi, kako bi taj novac usmerili na entitetske račune da rešavamo socijalna pitanja. Neka ostane paradna organizacija s tri-četiri hiljade pripadnika. Nikada nije kasno da se toga rešimo. Sada su nam važnije životne stvari iako se niko neće avanturistički odnositi ni prema indirektnim porezima, koji su već naplaćivani u RS i nije bilo problema. Ako neko želi da stvari učinimo funkcionalnim, mi smo raspoloženi. Ali nemamo raspoloženja da ostanemo zaglibljeni u postojeće stanje. U pogledu SIPA i OSA nema tu ništa osetljivo. Spremićemo zakone i normativne pripreme, odabrati trenutak, koji mora da bude da koordinisan s finansijama. Neki kao problem ističu tobože to što RS nije u budžetu predvidela novac za plate naših ljudi u zajedničkim organima. Kada bi ih sve preuzeli, oko sedam hiljada zaposlenih, treba nam oko 130 miliona evra. Toliko i dajemo za zajednički budžet. Kada uredimo stvari, prvo ćemo taj novac povući u RS. Zar neko misli da ćemo mi izvući nadležnosti, a novac koji RS daje za zajedničke organe ostaviti u Sarajevu? Neki pitaju gde su zakoni, zašto samo informacije. Pre sedam dana tvrdili su da smo odustali od parlamenta. Svi oni imaju priliku da ponude zakone, ali to ne rade.

Izetbegović traži reakciju Šmita, stranci najavljuju sankcije, prete da neće biti investicija.

Šta, jesu li svih ovih godina zapadni investitori stajali u redu? Mi imamo svoje prijatelje, koji su i dosad investirali, nećemo izgubiti ulaganja. Šmit ne postoji, Bošnjaci su naučili da njima neko drugi upravlja, a Srbi ne trpe tutore. Nemačka, Velika Britanija i Brisel napadaju Erdogana i Lukašenka da su neki autoritarni lideri. A onda nam ti isti šalju Šmita, bez odluke SB UN i proglašavaju ga visokim predstavnikom. Pa na šta to liči? Poželeo bih dobru zabavu Šmitu i Izetbegoviću. Nijedna odluka Šmita ne važi, on u BiH nije došao kako to predviđa Dejtonski sporazum. On može da se bavi nekim pisanijama, ali to više nikog ne interesuje.

Dakle, sankcijama očito ne pridajate mnogo značaja, ali da li građani ili cela RS mogu da budu u problemu?

Ne, apsolutno, razumem da je u svesti ostalo sećanje na sankcije u kojima su nas hermetički zatvorili. Toga sada više nema. Hoće li tamo neko nešto reći, to nas preterano ne zanima. Nisam zabrinut, a ni narod ne treba da brine. Što se tiče ekonomije, tu nam je problem pandemija, a ne njihove pretnje. Možda će neki pokušati da se ismeju ovom što ću reći, ali ni RS nije bez kontramera. Ako Nemačka uvede sankcije, uzvratićemo. Nisam slep da ne znam šta su Amerika i Nemačka. Ali moja poruka je: preterali ste. Sve ste učinili da zamrzimo BiH, a nikada je nismo ni voleli. Uvažavam Bošnjake kao narod, ali šta političko Sarajevo misli – da nam uzmu zemljište, šume, vode? I onda se pojave oni i stranci s licemernom pretnjom da nećemo imati investicije zbog aktivnosti koje vodimo, a kojima u suštini branimo upravo naš razvoj. Oni su nam zaustavili „Buk Bijelu” od 500 miliona, osporavaju aerodrom u Trebinju, gasovod. Znate li vi šta to znači za nas? Imamo finansijere i sve spremno, a oni čine sve da to spreče. I onda nam kažu živite zajedno. Zašto da živimo s takvima? Treba nam drugi lek za BiH, ovaj što guraju Amerikanci je pogrešan. Možda bi najbolje rešenje bio deangažman Amerike ovde. Sve bi rešili za 24 časa, mirno. Pritisci su stalno tu, ne prestaju. Ali i to se dovelo na neki normalan nivo, shvataju polako da mora da se razgovara. Koliko smo puta tražili da razgovaramo, da se nađe neko rešenje. Umesto toga, ponašali su se kao da žele da nam što više ogade BiH. Sada ćemo videti hoće li pričati.

Otpor za planove Banjaluke će verovatno biti veliki.

Kada smo tek pomenuli šta nameravamo, skočio je celi svet. Pa smo predsednica Cvijanović i ja obilazili važne svetske adrese. Desetine sastanka su obavljene. Idemo polako, smanjili smo pritisak, prijateljima smo ukazivali na probleme koje imamo. Nemačka i Holandija predlagale su sankcije za mene i pre sednice, pa su to naši prijatelji odbacili. Sad sve više njih kaže da je to glupost. Mnoge stvari se, ipak, i dalje nisu promenile u dovoljnoj meri. Voleo bih da je Nemačka na našoj strani, tačnije na strani istine, Ustava i Dejtona. Lako je ovde biti protiv Ustava, voleo bih da vidim da se u svojoj zemlji tako odnose prema Ustavu. Šta drugo zaključiti nego to da im odgovara nestabilnost, kako bi iz toga dobili još kvalitetnih radnika s ovih prostora u koje nisu ništa uložili? Kada kažemo da nećemo njihove sabirne centre ovde, onda nismo dobri momci jer se ne uklapamo u njihove planove i ambicije, jer branimo svoje. Oni ovde imaju svoje saradnike; gledam lidera SDS-a Mirka Šarovića, koji je na sednicu došao da bi rekao nekoliko rečenica o ratu, kako bi zapadni mediji mogli da ga citiraju, da su potezi skupštine uvod u rat. Onda ode sa Branislavom Borenovićem na televiziju, u emisiju u koju se telefonom uključio Izetbegović da im zahvali što su bili dosledni i pohvali ih što su napustili parlament.

Međunarodnim predstavnicima sa Zapada vaši planovi predstavljaju problem, neki kažu da je to udar na BiH, oni radikalniji slute čak i pretnju miru.

To su spekulacije Zapada, ali činjenice koje su nama važne su da u Ustavu nigde nećete naći da je BiH nadležna za odbranu, pravosuđe, izuzev Ustavnog suda BiH, čije postojanje niko ne spori, ali je i te kako problematičan način njegovog rada i imenovanje sudija u taj sud. Taj sud pokazao se kao spekulativan. U Aneksu 10 piše da se visoki predstavnik – dakle samo jedan, bira na godinu dana. A tri decenije menja Ustave, donosi zakone, i to podvalom da donosi „odluke kojima proglašava zakone”. Ubeđeni smo da to možemo da objasnimo celom svetu. Naravno, postoje osobe koje su kršile Ustav. Oni su okupljeni oko američke administracije, nekih struktura Brisela i nekih država, Nemačke, koja šalje čoveka i predstavlja ga kao visokog predstavnika, a nije imenovan u Savetu bezbednosti UN. Takvi jesu protiv nas, pa se drže stereotipa čak i kada razumeju ovo što pričamo.