Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putinovo poslednje upozorenje Džonsonu

Napadom na Ukrajinu Rusija bi sada sebi nanela više štete nego koristi, tako da više logike ima u tezi da NATO opseda njene granice
Председник Русије Владимир Путин са министром одбране Сергејем Шојгуом (EPA-EFE/Alexei Druzhinin)

U lošim odnosima između Ruske Federacije i Ujedinjenog Kraljevstva, telefonski razgovor između predsednika Vladimira Putina i premijera Borisa Džonsona nije ni upriličen da bi se situacija smirila, nego da bi se pokazalo da NATO nema nameru da odustane od pritiska na Moskvu. Jer ko bi uverljivije od zvaničnog Londona preneo poruku Rusima da bi akcija protiv Ukrajine bila strateška greška sa značajnim posledicama.

Ako su i zaboravljena sva sporna bilateralna pitanja (a epizoda trovanja u Solzberiju svakako nije), provokativni Putinov odgovor u vezi s nedavnim incidentom s britanskim razaračem u Crnom moru sigurno još odzvanja u Dauning stritu. Upitan u junu da li se svet nalazio na pragu trećeg svetskog rata kad je ruska ratna mornarica ispalila upozoravajuće hice prema razaraču kod Krima, on je odgovorio: „I da smo potopili britanski razarač, ne bilo rata”. Putin je tada dodao da druga strana ne bi ušla u rat za koji zna da bi ga izgubila i da nije Rusija došla na granice NATO-a, nego oni na njene. Iako takvoj samouverenosti ne treba verovati na reč, ako se išta može uzeti kao izvesno, to je činjenica da bi se Rusija branila po svaku cenu.

Posmatrano iz drugog ugla – Kremlj je spreman da napadne Ukrajinu. NATO će braniti svoje članice na istočnom krilu, iako se čak ni u američkom scenariju ne spominje napad na njih, a SAD i EU uvešće nezapamćene sankcije. U celoj priči, čak i ako se ignoriše rusko opovrgavanje da tako nešto nameravaju da urade, zdravorazumska logika nalaže da bi u trenutnoj situaciji od invazije na Ukrajinu Rusija imala više štete nego koristi. Zato nije naodmet razmotriti postavku da je Rusija zaista ta strana koja bi mogla da bude napadnuta. Ako ne ubrzo, onda barem da bude žestoko pritisnuta vojnom opsadom.

Američke obaveštajne službe, Pentagon i mediji su posle telefonskog razgovora Džozefa Bajdena i Vladimira Putina malo utihnuli s narativom da će početkom godine 175.000 ruskih vojnika izvršiti invaziju na Ukrajinu. Ali je britanski premijer, s celim paketom bilateralnih opterećenja, najbolji izbor kojim se održava pritisak na Moskvu.

Boris Džonson i Vladimir Putin na konferenciji o Libiji u Berlinu (Foto: EPA-EFE/Alexei Nikolsky)

Putin je, dakle, Džonsonu ponovio da NATO preti Rusiji širenjem svog potencijala i „ekspanzijom na teritoriju Ukrajine”, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije. Džonsonovo upozorenje Moskvi usledilo je nakon dvodnevnog sastanka G-7 na kojem su visokorangirane diplomate upozorile Rusiju na „masovne posledice” ukoliko napadne Ukrajinu. To su ranije učinili NATO, SAD, EU.

Dok Putin govori o razgovorima koji bi sprečili širenje NATO-a na istok i raspoređivanje oružja koje preti Rusiji u susednim državama, pre svega u Ukrajini, zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabkov upozorava da bi odsustvo napretka na političkom i diplomatskom planu navelo Rusiju da odgovori vojnim sredstvima. „Bio bi to sukob i to bi bila sledeća runda”, rekao je Rjabkov u ponedeljak u intervjuu, upozorivši da će Rusija možda biti prinuđena da rasporedi nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi kao odgovor na planove NATO-a. SAD su se 2019. povukle iz sporazuma postignutog 1987.

U vezi s raketama dometa do 5.500 kilometara već postoji spor. NATO optužuje Rusiju da ih je postavila u Kalinjingradskoj oblasti i na teritoriji zapadno od Urala. „Ako ih je već rasporedila, onda je ovo prazna pretnja”, kaže Gerhard Mangot, stručnjak za rusku spoljnu politiku i kontrolu naoružanja na Univerzitetu Inzbruk u Austriji.

„Ali ako je poricanje Rusije tačno, onda je upozorenje Moskve ’konačni signal’ NATO-u da treba da uđe u pregovore s njima o sporazumu o neraspoređivanju raketa srednjeg dometa”, kaže Mangot Rojtersu i dodaje da, ako NATO ostane pri stavu da neće da pregovara o sporazumu iz kojeg se povukao, onda ćemo sigurno videti kako Rusija razmešta rakete srednjeg dometa na svojoj zapadnoj granici. Rojters inače podseća da se Rjabkov poslednjih dana pojavljuje kao ključni glasnik Moskve, dok Putin traži bezbednosne garancije i suočava se s upozorenjima ukoliko napadne Ukrajinu.

Ukrajina odobrila dolazak stranih trupa na vežbe

Vrhovna rada juče je usvojila zakon o prijemu stranih oružanih snaga u Ukrajinu za učešće u multinacionalnim vežbama sledeće godine. Troškovi za održavanje nekoliko takvih vežbi iznosiće oko 3,5 miliona evra i odnose se na „Ujedinjene napore 2022”, „Brzi trozubac”, britansko-ukrajinski „Kozački buzdovan 2022” i druge. Agencije podsećaju da Ukrajina svake godine donosi takve odluke, a za održavanje sedam vojnih vežbi u ovoj godini je izdvojeno više od milion evra.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojni budžet nije isto što i vojna moć
Kada se govori o vojnoj moći nekih zemalja potežu se cifre o vojnom budžetu, odnosno koliko se ulaže u vojsku neke zemlje. Međutim, ako su troškovi razvoja i nabavke jednog ruskog sistema DESET puta manji od američkog sistema istog kvaliteta i performansi, onda je sasvim dovoljan deset puta manji vojni budžet Rusije u poređenju sa SAD, da bi održavali korak u trci u naoružanju. To je ono što se danas dešava. Zapad rasipa pare na neuspešne i preskupe projekte, a Rusija ima bolje naoružanje.
nikola andric
Upozorenje je na pogresnu adresu. Treba je je uputiti Bajdenu.
Zoran
Mi imamo iskustva sa nato. I récite mi da li su nas vojno pobedili NE. Nismo isli do kraja Bili smo mala i siromasna drzava napustena od celog sveta. Rusija nije taj slucaj plus putin nije milosevic
Иван Грозни
Ми смо победили НАТО и у знак добре воље повукли смо се са КиМ.
Dusan Martinovic
@Демос Кратеин Pitaj sebe zasto je Putin odlikovao Reksa Tilersona prvog Trampovogg drzavnog sekretara.
Родион
Разумети шта се све ту догађа је немогуће без информације о трупама у самој Украјини. Мени ово више личи на позиционирање обе стране спрам оног што и једни и други очекују да би могло да се деси на истоку Украјине - масовни напад на про-руске републике. Банализовано, као кад у кафани видиш пијану будалу која се неда обуздати, буди спреман за сукоб без обзира да ли та будала седи за твојим или за суседним столом.
Гуламфер
Тачно. И треба отворено рећи да американци и британци стоје иза планова напада на ДНР и ЛНР.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.