Cena auto baterija pada i padaće još

Automobilska industrija se već usmerila i ide u pravcu proizvodnje vozila na baterije. Na ulicama ih je sve više, države ih subvencionišu – iako tehnolgija još nije optimalna i nije baš isplativa.

Od kada je kompanija Tesla 2008. godine napravila model s litijum-jonskim baterijama, broj električnih auotmobila je porastao za osam miliona.

Problem je što cena baterije čini trećinu od ukupne cene električnog automobila, pa je smanjivanje troškova njihove proizvodnje  opredeljujući uslov da postanu konkurentni konvencionalnim automobilima.

Cene gotovo svih sirovina u auto-industriji rastu, baterije su najskuplji deo električnih automobila, ali cene litijum-jonskih baterija su počele da padaju.

Prema podacima konsultantske agencije Blumberg, cena kilovat sata baterije u pametnim telefonima i drugim uređajima trenutno iznosi 132 dolara, 6 posto niže od cena 2020. i 89 posto niže od cene 2010. godine. Stručnjaci trenutno pominju cenu baterija za električne automobile od 118 dolara po kilovat satu.

Izvesno je da će se proizvodnja baterija i dalje razvijati. Trenutno prosečan trošak za jedan kilovat-sat energije iz litijum-jonske baterije iznosi 130 dolara. Cilj je da iznosi 100 dolara i tada bi već električni automobili mogli da konkurišu konvencionalnim. Proizvođači baterija bi mogli da ostvare ovaj cilj u sledećih nekoliko godina.

Potražnja za baterijama će rasti, a njihova cena će biti sve niža, zaključili su u listu Ekonomist.

Elektro-mobilnost trenutno zavisi od baterija na bazi litijuma, kobalta i bakra.. Ali, još jednom se pokazalo – isplati se da se ulaže u istraživanja i nove tehnologije.

Natrijum kao alternativa za litijum u baterijama nije nova, ali je bila zanemarena ideja – zbog toga što nije bilo tehnologije koja bi uklonila nedostatke ovog metala.

Dva alkalna metala litijum i natrijum su hemijski veoma slični. Natrijum nema gustinu energije litijuma i teži je, ali natrijum je dostupan svuda i jeftin je. Natrijum-jonska baterija ima sličan princip rada kao i litijum-jonska baterija – ali joj nisu potrebni kobalt i bakar. Međutim, u poređenju sa litijumovim jonima, natrijumovi joni imaju veću zapreminu i veće zahteve u pogledu strukturne stabilnosti i kinetičkih svojstava materijala.

Kineska kompanija KATL koja baterijama snabdeva Teslu, Dajmler, Folksvagen i druge proizvođače elektro-automobila, predstavila je letos prvu generaciju svoje natrijumske baterije. Takva baterija će biti jeftinija, manje zapaljiva, imaće duži vek trajanja i biće otpornija na niske temperature od litijum-jonskih – i litijum-fero-fosfatnih baterija.

Stručnjaci kažu da natrijum-jonske baterije mogu da se pune samo 1.500 puta, u poređenju sa dva do četiri više puta kod litijumskih varijanti. Kompanija je ponudila prelazno rešenje – sistem za kombinovanu upotrebu litijumskih i natrijumskih baterija, ali i istakla da istražuje dalje i da očekuje vrhunske rezultate.

(Printskrin)

Prema pisanju kineskih medija, očekuje se da će natrijum-jonske baterije u probnoj fazi koštati oko 65 evra po kilovat-satu, a u serijskoj proizvodnji, bi cena trebalo da se prepolovi. KATL planira da započne masovnu isporuku ovih baterija – 2023. godine.

Ova firma od 2014. sarađuje sa partnerima u Nemačkoj i počela je izgradnju fabrike baterija u Tiringiji.

I druge konkurentske firme  rade na sličnim projektima.  Britanska kompanija AMTE Pauer najavila je nedavno proizvodnju baterija na bazi natrijuma po licenci britanskog proizvođača baterija „Faradion“.

Drugi veliki proizvođač baterija GAC najavio je promociju električnog automobila s baterijama od grafena, koje punjenjem od osam minuta omogućuju autonomiju kretanja do 800 kilometara.

Međutim, postoji još jedno električno rešenje koje stiče sve veću popularnost, a radi se vozilima na vodonične gorivne ćelije. Automobili koji koriste ovu tehnologiju su takođe pogonjeni elektromotorima. Umesto punjenja baterije električnom energijom putem priključka, ovim modelima je neophodna stanica za punjenje vodonikom, vrlo slično onome što danas imamo s benzinom i dizelom. Dok je baterijski pogonjenim vozilima potrebno najmanje sat vremena da bi se napunila, u zavisnosti od tipa baterije i punjača, automobili pogonjeni gorivnim ćelijama se praktično pune kao i konvencionalna vozila što se tiče potrebnog vremena. Baterije koje koriste ovi modeli, mnogo su manje, a samim tim i lakše. Dakle, budućnost nudi i vodonik kao izvor energije za pokretanje vozila, i trebalo bi da ponudi bolju alternativu u odnosu na baterijski pogonjene automobile, i to onog momenta kada bude razvijena odgovarajuća infrastruktura.

Prilikom posete fabrici Tesla automobila koja je u izgradnji u Nemačkoj, Ilon Mask je, na pitanje da li je budućnost automboila hidrogenska ili električna, rekao – defintivno je električna! Hidrogen je, tvrdi on, gubljenje vremena.

Sigurno je da ćemo u budućnosti sve češće viđati modele renomiranih proizvođača pogonjene vodonikom, šta god Ilon Mask mislio o tome. To tvrde naučni timovi koji razrađuju ove projekte.

Razvoj na polju dostupnijih i bezbednijih alternativnih baterija na prirodno zastupljenim elementima poput natrijuma, magnezijuma, aluminijuma, kalcijuma i cinka ali i nekih koje sada nemamo u vidu, neophodan je da bi se došlo do što boljeg, dugoročnijeg i isplativijeg rešenja.

Dakle, velika svetska dilema i trka oko toga koja je sirovina bolja osnova za izradu baterija, koji i kakav pogon - i dalje traje. Pobediće ona opcija koja je jevtinija i praktičnija za upotrebu.