Tokom radne prakse naknada minimum dve trećine minimalca

Nacrtom Zakona o radnoj praksi koji je na javnoj raspravi do 23. decembra, između ostalog, predviđeno je da pravo na naknadu za vreme obavljanja prakse iznosi najmanje dve trećine minimalne zarade i da se praktikantu garantuju prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog, kao i zdravstvenog osiguranja.

Takođe i da njegovo radno vreme ne može da bude duže od 40 sati sedmično i da praktikant ne može da bude neko ko je stariji od 30 godina.

U nacrtu objavljenom na sajtu resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navodi se da radnu praksu nezaposleni mogu obavljati nezavisno od toga da li su prijavljeni na evidenciju nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Mlađi od 18 godina mogu da budu angažovani samo uz odgovarajuće zdravstvene nalaze kojim se utvrđuje da su sposobni za obavljanje radne prakse i da taj rad ne šteti njihovom zdravlju.

Precizira se da se radnom praksom neće smatrati učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, kao ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija.

Takođe ni pripravnički staž, volontiranje, učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju.

Poslodavac praktikanta može angažovati na osnovu ugovora o radnoj praksi a njime se ne zasniva radni odnos.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona ističe se da pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada, pa je stopa nezaposlenosti među mladima između 15 i 24 godine stalno veća od stope zaposlenosti.

Tako je tokom 2020. godine, stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto a stopa zaposlenosti 20,8 procenata.

Ističe se i da su mladi relativno neaktivni na tržištu rada, o čemu govori i podatak da je prošle godine bilo aktivno samo njih 28,3 odsto.

Navodi se da je važno zakonski urediti oblast radne prakse, jer se kroz sticanje posebnih znanja, veština i praktičnog iskustva tokom prakse, unapređuje zapošljivost mladih ljudi.

Takođe im se pruža mogućnost da se u stvarnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada, kao što su timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, rešavanja problema i slično.

Istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da obavljanje prakse utiče i na povećavanje buduće zarade mladih, preneo je Tanjug.

Ovaj način radnog angažovanja se pozitivno odražava i na poslodavce jer oni kroz program praksi, mogu da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima, po isteku prakse, zasnuju radni odnos.