Nedovršeni poslovi i novi vetrovi

Srpsko pitanje danas kao i u prošlom veku prevazilazi  granice Srbije i srpstva. Ono se odnosi i na narode sa kojima živimo izmešani, te susedne narode i države i tiče se interesa velikih sila. Ovo i danas otvoreno pitanje proizvodi posledice.

U poslednjih dvadeset godina svet se suštinski promenio. Kakav je naš odgovor na nove vetrove koji duvaju i sa Istoka i sa Zapada? Nema više jednopolarnog sveta. Na scenu stupaju novi igrači – Rusija i Kina. Evropska unija je u krizi: sukob globalista i suverenista, izlazak Britanije iz unije, migrantska kriza, G7 nema više jedinstvenih rešenja za nagomilane svetske probleme, upražnjeno je mesto glavnog kormilara unije itd...

Na drugoj strani je Briks i njegov nesumnjiv značaj.

Da li će 21. vek biti stoleće srpskih integracija i spajanja, građenja nove kohezije i premošćavanja nametnutih podela? Odgovor na ovo pitanje zavisi dobrim delom od nas samih.

Razapete između zova Evropske unije, za čije melodije imaju sve manje sluha, i Rusije – Srbija i Srpska, zapravo naš narod, idu nestabilnim korakom u susret novom vremenu. Sve što važi za druge ne važi za Srbe. Logika duplih standarda primenjuje se u kontinuitetu od raspada bivše države do danas.

Paradigme te logike – Kosovo van Srbije, a Srpska mora da ostane u BiH. To su ti dvostruki standardi koje nad nama primenjuju zapadni pravednici i usrećitelji uvek sa istim objašnjenjem: U ime demokratije i pravde kao uzvišenih civilizacijskih načela.

Dok zapadni centri moći pod firmom funkcionalne i demokratske države podržavaju centralizaciju, čitaj unitarnu Bosnu, bošnjački lideri u Sarajevu to perfidno pakuju u građansku opciju(jedan čovek jedan glas – kud ćeš evropskije). To u praksi direktno dovodi u pitanje temelje dejtonske BiH.

Tako su se, ne prvi put, na istom poslu našli Bošnjaci i neki zapadni centri moći. Razvlašćivanje RS i njeno utapanje u BiH. I jedni i drugi pokušavaju i nažalost uspevaju da za izvođenje ovih radova pronađu saučesnike u pojedinim opozicionim liderima u RS. Cilj Bošnjaka i zapadnih sila jeste proizvodnja neizvesnosti i straha od rata. Posebni problemi su u samoj federaciji , gde nove izbore Hrvati uslovljavaju promenom izbornog zakona.

Stanje koje danas imamo u BiH posledica je krize koju je izazvala međunarodna zajednica preko visokih predstavnika i bošnjačko preuzimanje pravnih institucija (Ustavni sud i tužilaštvo).

Posle Inckovog nametanja zakona o negiranju genocida, dolaskom Kristijana Šmita, čiju legitimnost osporavaju RS, Rusija i Kina, odluke ustavnog suda BiH, koje zadiru u pravo RS da gazduje poljoprivrednim zemljištem, vodama i šumama.

Dok jedni pozivaju na razgovor i politički dijalog o otvorenim pitanjima i problemima, pritom ne dovodeći u pitanje teritorijalni integritet BiH, drugi prete ratom i ukidanjem RS, tražeći međunarodnu intervenciju.

Kako je pod tim evropskim standardima, ove prve krstiti kao remetilački faktor, opasnost za mir i bezbednost, a ove druge proglasiti poželjnim čuvarima državnog pečata?

Da budemo sasvim jasni: suština problema nalazi se u megalomanskoj muslimanskoj ambiciji za hegemonijom. Objašnjenje je prosto: Srbi imaju svoju matičnu državu Srbiju, a Hrvati Hrvatsku – Bosna je naša.

Kad Srbi zagovaraju dijalog i to je nepoželjno. Jedino poželjno rešenje je priznavanje nezavisnog Kosova i centralizovana BiH.

Brisel, London i Vašington hoće što pre da reše otvorena pitanja na Balkanu. Potreba da se ti „nezavršeni poslovi” okončaju, suočiće Srpsku i Srbiju u narednom periodu sa dilemom šta i kako dalje.

Cilj Amerike je da ovaj prostor potpuno oslobodi uticaja Rusije i Kine. Ona podržava sve one u RS koji se suprotstavljaju Dodiku. Insistira na dijalogu ravnopravnih država Srbije i Kosova koji treba da dovede do uzajamnog priznanja (koji cinizam). Traži da se Srbija ne meša u pitanja Crne Gore pomažući svoj narod.

Za razliku od devedesetih, Srbija je uspela da preokrene godine propadanja. Ekonomski mnogo stabilnija i sa novom energijom, zagovara otvoren Balkan, pozivajući na dogovor za brži razvoj i bolji život. To za mnoge nije opcija. Briga Srbije za očuvanje srpskog identiteta (očuvanje jezika, pisma, istorije i tradicije) našeg naroda koji je ostao da živi u novoformiranim državama podigla je region na noge. Strah od imaginarne dominacije Srba i Srbije, postaje politička platforma političkih elita u okruženju. Srpski svet je zamena za veliku Srbiju (što je isto, vele oni) i o toj ,,opasnosti” obaveštavaju Brisel i Vašington. Za njih je Srbija, srpska crkva i „maligni” uticaj Rusije najveća pretnja miru u regionu.

Pretnja regionu dolazi od zapadnih kolonijalnih sila koje vekovima na Balkanu demonstriraju razbojničku ćud kolonizatora čija je maksima: „Zavadi pa vladaj”.

Da li je ideja zapadnih sila da dok još traje dominantan uticaj Amerike i Zapada na vreme obuzdaju „male Ruse” u Srbiji, Srpskoj i Crnoj Gori dok ne stignu „veliki Rusi” u ovaj region. Želja za što bržim rešavanjem otvorenih pitanja mora se posmatrati i kroz ovu prizmu. Takozvana međunarodna zajednica ocrnila je Srbe da su krivi za sva zla na Balkanu od raspada države do takozvanog genocida u Srebrenici. Satanizujući Srbe u kontinuitetu za više od tri decenije, možda su sračunali da je ovo pravi trenutak koji treba iskoristiti – Srbi nemaju kredibilitet da bilo šta traže i ostvaruju, jer je Haški tribunal pravosudno zapečatio našu sudbinu.

Možemo li mi ovaj novi nalet pritiska sa Zapada iskoristiti da homogenizujemo naciju u borbi za nacionalni identitet i duhovni i kulturni prostor, ne pretendujući na tuđe teritorije. Iskustva litija u Crnoj Gori pokazuju da je volja naroda jača od režima iza kojeg stoji najmoćniji vojni savez u istoriji. Tako je otvoreno srpsko pitanje na najdemokratskiji način.

U RS  u ovom momentu Moskva sprečava prekomerne evroatlantske pritiske i potencijalne narandžaste udare na Banjaluku. To je dovoljan okvir da među Srbima na predstojećim izborima trijumfuje nacionalno odgovoran državotvoran duh. U Srbiji nikom zdravorazumskom ne pada na pamet da svoju južnu pokrajinu, bez obzira na pritiske, prizna za samostalnu državu. Srbija kao najveća nacionalna država srpskog naroda pokazuje da je uistinu voljna i sposobna da štiti njegove nacionalne interese.

Sasvim je izvesno da su američki ciljevi ostali isti – dominacija na Balkanu, Srbija i BiH u NATO-u.

Da li je naša opcija preterano oprezno i smerno iščekivanje, pasivno prepuštanje sudovima i lekcijama sa strane?

Neumitna je istina da živimo na trusnom prostoru, gde prošlost nije prošla, a istorija se doživljava svakodnevno i u svakom trenutku može postati budućnost.

Profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista