Zdravlje i 5G tehnologija

Pre dve-tri godine, kada je u svetu, ali i kod nas počela obuhvatnija priprema za prelaz na petu generaciju (5G) komunikacione tehnologije, usledila je ogorčena polemika pristalica „svetle budućnosti“ i protivnika „neodgovorne avanture u nepoznato sa nepredvidivim ili, čak, nesumnjivim katastrofalnim posledicama”. Upadljivu brojčanu manjinu činili su poznavaoci problematike na čelu sa profesorkom Elektrotehničkog fakulteta zaduženom u državnoj upravi upravo za taj resor. Ti stručnjaci su bez mnogo buke i pompe radili na preuzimanju i primeni nove tehnologije, ali su njihovi oponenti uporno ukazivali na dolazeću „opasnost”.

Pandemija novog virusa korona potisla je tu temu, a na kratko je vraćena u žižu interesovanja ne samo naše, već i svetske javnosti 4. septembra 2020, kada je bivši predsednik SAD Donald Tramp izvršio na nas pritisak da odustanemo od aranžmana sa „neproverenim” partnerima na polju tehnologije. Mada nije izričito pomenuto, jasno je bilo da se cilja na kineski „Huavej”, kao vodeću svetsku kompaniju u oblasti 5G. Pomogle su nam dve povoljne okolnosti: Tramp nije reizabran i ima više članica EU koje sarađuju sa Kinezima, pa je teško pritiskati samo nas.

Bilo kako bilo, posao se nastavlja. U okviru svoje inicijative „pojas i put”, Kinezi su u međuvremenu nastavili dogovorenim tempom. Malo posle Trampovog pritiska „Huavej” je u Beogradu otvorio svoj Centar za inovacije i razvoj, uz niz poetično nazvanih projekata („Seme budućnosti”, „Hiljadu snova”) i saglasnost naših regulatornih organa da postavlja mrežu baznih stanica.

No, razjasnimo šta znači 5G. Druga generacija (2G) mobilne telefonije pružala je od 1991. mogućnost da se, osim govorom, komunicira i tekstom. Sedam godina kasnije, treća generacija dodala je ovim pogodnostima pristup internetu, a četvrta nas je 2008. obradovala i razmenom video sadržaja. 5G donosi novi kvalitet utoliko što, zahvaljujući velikom opsegu, kapacitetu i brzini signala, uz ostale prednosti omogućava internet stvari. Ta kovanica označava komunikacijsku integrisanost fizičkog i virtuelnog sveta, predmeta i informacija, putem softvera i senzora, pa dopušta mogućnost da se daljinskim putem uključuje bojler, podešava temperatura ili reguliše svetlost u stanu, da se bezbedno upravlja vozilom bez vozača za volanom, da se obavljaju medicinske intervencije s drugog kraja sveta i da se, šire gledano, ostvari ideja „pametnih gradova”.

Zvuči zanosno, ali je problem što su prethodno korišćene tehnologije zauzele delove radio-talasnog spektra sa talasnim dužinama merenim metrima, pa su za 5G mrežu ostale slobodne više frekvencije sa talasnim dužinama od nekoliko centimetara i milimetara. To su mikrotalasi, još jako udaljeni ne samo od jonizujućih iks i gama zraka, odgovornih za raskidanje hemijskih veza i nastanak raka, već i od ultraljubičastih zraka, takođe sposobnih da oštete organizam (preterano izlaganje Suncu, kvarcovanje).

Radio-talasi, uključujući mikrotalase, daleko su čak i od vidljivog dela spektra, pa ne postoji teoretsko objašnjenje kako bi mogli da ugroze zdravlje, jer se njihov jedini efekat svodi na minimalno zagrevanje, i to samo površnog dela kože. Ipak se izražava zabrinutost što stalno narastajuća jačina elektromagnetnih polja, kao sveprisutan vid biološkog zagađenja sredine, može da ima nepovoljno dejstvo na živi svet. Ugrožena je bioelektrična ravnoteža pojedinih vrsta, a neke ptice, naročito selice, imaju teškoće u orijentaciji, nalaženju hrane, pa čak i parenju.

Postoje neka, doduše ne mnogo ubedljiva epidemiološka istraživanja, na granici statističke značajnosti ili jedva preko nje, o minimalno češćoj pojavi moždanih tumora zvanih gliomi na strani na kojoj se obično drži mobilni telefon. Sumnja se i na vezu sa dva benigna tumora – slušnog živca (švanom) i moždanih ovojnica (meningeom). Indicije su bile suviše neodređene da bi Međunarodna agencija za istraživanje raka označila mobilnu telefoniju ranijih generacija (2-4G) kao siguran ili verovatan uzrok raka. Ipak, navedeni nagoveštaji nisu mogle da se ignorišu, pa je mobilna telefonija svrstana u široku grupu mogućih kancerogena.

Ta okolnost baca dodatnu senku na 5G tehnologiju. Rešenje bi pružile epidemiološke studije u kojima se upoređuje učestalost bolesti među izloženim i neizloženim pojedincima. Jedina nevolja je što treba godinama čekati da se ispolji efekat izlaganja. Svet nema strpljenja za takvo odugovlačenje, a ono nije ni realno.

Istorija nas uči da se ljudi nikada nisu odrekli neke inovacije zbog straha od mogućih posledica. Od primene vatre do korišćenja GMO hrane hrlilo se ka naslućenom progresu, a stečeno iskustvo je tek naknadno pomagalo da se nađe mera.

Početkom 19. veka znalo se da konjanik u galopu dostiže najzamisliviju brzinu ljudskog kretanja u prostoru, pa je pojava voza navela mnoge da tvrde kako će „ludačka” brzina od 50 km/čas neminovno voditi putnike nervnom rastrojstvu. Danas ima desetostruko bržih vozova, da o letenju mlaznjakom ili lansiranju u kosmos i ne govorimo.

Prethodnih godina, rad na dokazivanju postojanja bozona (božje čestice) izazivao je strah da će ne samo CERN i Ženeva nestati, već da će nastala crna rupa uništiti ovaj deo kosmosa. Cilj je ostvaren 2012, a planeta i dalje kruži svojom nebeskom putanjom.

Ima, doduše, i suprotnih primera. Ideja da se goveda prihranjuju samlevenim unutrašnjim organima ovaca pozdravljena je kao razuman način da im se poveća proteinski unos. Niko nije pretpostavio da ovčija zaraza izazvana infektivnim belančevinama zvanim prioni može da se prenese na goveda (bolest ludih krava), pa zatim i na čoveka (nova varijanta Jakobs-Krojcfeldove bolesti). Štete od ovog eksperimenta bile su ogromne.

Završimo sa dva pitanja. Prvo, hoće li 5G tehnologija ovladati svetom? Drugo, treba li biti oprezan i pomno pratiti efekte ove novine na živi svet? Odgovor na oba pitanja je izričito potvrdan.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji