Svet pred novom podelom

Naša planeta ponovo se našla pred jasnom podelom na dva nepomirljiva sveta – zapadni i istočni. Atmosfera straha od sveopštog uništenja, tek delimično potisnuta po okončanju „hladnog rata” krajem prošlog veka, kao da se vraća u punom kapacitetu. Možda tehnološki drugačije definisana, ali ništa manje vidljiva.

Nešto od toga moglo je vrlo jasno da se zapazi prilikom nedavnog virtuelnog razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, da bi potvrda stigla prošle nedelje nakon sličnog susreta Putina s kineskim šefom države Si Đinpingom.

Odlučnost istočnih lidera, posebno inicirana onim što se čulo na Samitu za demokratiju, održanom (takođe virtuelno) 9. i 10. decembra, a na koji pomenuti nisu ni pozvani, mnoge je stoga naterala da se upitaju da li se vraćamo vremenima koja su obeležili nekadašnji veliki sukobi. Jer, podsetimo, ovaj samit, organizovan od strane Amerikanaca, upriličen je pod jasnim sloganom: „Obnove demokratije kod kuće i suprotstavljanje autokratijama izvana”. Uz koji deo sveta se vezuju pomenuti pridevi, nije potrebno posebno objašnjavati.

SAD su najavu da ne nameravaju da odstupe sa pozicije jedine supersile potvrdile formiranjem više vojnih saveza. Nakon već vremešnog NATO-a, čiji se osnovni zadatak pretvorio u „odbranu Evrope od Rusije”, kao i pojedinačnih paktova s najvernijim saveznicima širom sveta, Vašington je posegnuo i za konkretnijim akcijama.

Jedna od takvih svakako je i osnivanje Aukusa, (Australija, Velika Britanija, SAD), pakta čiji je osnovni cilj sprečavanje Kine da proširi uticaj na širi region Azije, pa i dalje. Pomenuti razgovor Putina i Si Đinpinga nedvosmisleno je pokazao da su dvojica lidera sve navedeno primili k znanju.

Kako kažu analitičari, uzrok za nespokojstvo Amerikanaca leži u saznanju da se prilike i u najvećoj i u najmnogoljudnijoj državi na planeti i dalje suštinski razlikuju od onoga što propoveda zapadni liberalno-kapitalistički sistem. Što je još neprihvatljivije, dve pomenute zemlje u 21. veku beleže znatan rast u sferi ekonomije, u vojnoj moći, pa čak i u individualnim slobodama, a to njihovim konkurentima na drugoj strani planete, naviklim da sve mere aršinima zaostalim iz 20. pa i 19. veka, nikako ne prija. Ukratko, premoć na globalnom planu sve više klizi na stranu suprotnu od SAD i zapadnog dela Starog kontinenta.

Pojedini zapadni analitičari čak tvrde da bi uspon Kine mogao u narednih 10 godina da prouzrokuje pad globalnog ekonomskog razvoja, rast inflacije, kao i mnogo drugih nevolja. Kao mogući uzroci navode se ideološke razlike, rivalitet u sferi industrije, jačanje vojnih potencijala, što bi moglo da prouzrokuje: „deglobalizaciju i balkanizaciju svetske privrede”.

Kako god bilo, neki procesi ne mogu biti obustavljeni samo zato što to ne odgovara jednoj zemlji, pa makar to bila i Amerika. Naime, jasno je da posledice jačanja uticaja Rusije i Kine neće jednako uticati na sve koji se tome protive. Tako na ceo proces gleda većina učesnika. Već sada je jasno da u ozbiljniju konfrontaciju sa istočnim džinovima neće ići neke zaista važne države evro-azijskog kontinenta, kao što su Indija, Pakistan, Avganistan, Iran, Vijetnam, Turska, Mongolija... Pa čak ni neke države koje su dugo pod uticajem SAD.

Toga su svesni u Vašingtonu, tako da njihova konfrontacija s Rusijom i Kinom više za cilj ima ubeđivanje ostalih igrača da u Americi još uvek ima dovoljno moći jer zapadni džin bez toga ne bi mogao da opstane. Ipak, jasno je i da svi pokušaji u tom smislu više ne daju nekadašnji efekat i da su dramatične promene nezaustavljive. Pa čak ni oružanim putem na koji su, izgleda, spremni jedino sa zapadne strane Atlantika.

Prema rečima Andreja Kruckog, zvaničnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova, treći svetski rat već je u toku. Za sada tek u svemiru, ali zahvaljujući savremenoj tehnologiji, jednako opasan kao i prethodni.

„Rat je u toku, i vodi se vrlo intenzivno, ma koliko mi to pokušavali da prenebregnemo ili sakrijemo. Ono što ne znamo jeste kolika šteta je do sada prouzrokovana, ko će iz svega izaći kao pobednik i kako će rezultati sukoba uticati na raspored snaga i uticaja na našoj planeti”, rekao je ruski zvaničnik.

Određeni zaključak o tom rasporedu, u vremenima koja predstoje, moguće je izvući i iz činjenice da je Putin sa Bajdenom razgovarao nešto preko dva sata, dok je sa Si Đinpingom razgovor trajao 40 minuta kraće. To, svakako, svedoči da su sporna pitanja između Rusije i Kine daleko jednostavnija za rešavanje od onih u koja su upletene SAD.