Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izbrisane Kornatska, Lošinjska, Riječka i Šibenička ulica

Na sednici Skupštine grada te saobraćajnice dobile su imena Anrija Žamea, Vladana Desnice, kneginje Julije i Ivana Ive Fregla – Frana Levstika smenio je Džordž Kenan, Ljudevita Posavskog Aleksandar Mišić, a umesto po vojvodi Hrvoju, ulična tabla poneće naziv po knezu Stracimiru
(Фото Н. Марјановић)

Iz beogradskog adresara ubrzo će, prema odluci gradskih odbornika, biti izbrisana četiri hrvatska toponima. U prošlost sada odlaze Kornatska, Lošinjska, Riječka i Šibenička. I ne samo da će ova mesta izgubiti svoje pozicije na uličnim tablama, već „brisanje” očekuje i Ljudevita Posavskog, kneza Panonske Hrvatske, Frana Levstika, koji je bio slovenački pisac i politički aktivista, kao i vojvodu Hrvoja, vladara nekadašnje Zapadne Bosne i Dalmacije.

Ovo „đuture” preimenovanje ulica sa pet gradskih opština nije nikakvo iznenađenje jer strategija menjanja hrvatskih toponima u nazive date po ličnostima koje su u većoj meri zadužile Beograd odavno je već na snazi. Poslednje u nizu preimenovanih su Žumberačka koja je mesto ustupila imenu čuvenog sportskog novinara Marka Markovića, kao i deo Dalmatinske koji je u novembru poneo ime po Vladeti Jerotiću.

I ovoga puta na gradskoj skupštini saobraćajnicama koje su prekrštene dati su nazivi po značajnim ličnostima iz naše istorije.

Dosadašnja rakovička ulica Frana Levstika, na inicijativu Dragana Bisenića, od sada će se zvati po Džordžu Kenanu, američkom diplomati i ambasadoru SAD u Jugoslaviji od 1963. godine.

– Kenan je jedan od najvećih američkih spoljnopolitičkih mislilaca posle Drugog svetskog rata, čija karijera se kretala između diplomatije i Univerziteta Prinston. Njegovu dugu karijeru obeležiće i konstantno protivljenje postojanju i delovanju NATO-a – rekla je Andrea Radulović, zamenica predsednika Skupštine grada.

Umesto imena Ljudevita Posavskog, ulica na Voždovcu nosiće od sada ime majora Aleksandra Mišića, sina vojvode Živojina Mišića, čime se želi sačuvati sećanje na majora srpske i jugoslovenske vojske koji je bio učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, kao i pokreta otpora nemačkom okupatoru. Ovu inicijativu podneo je Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju. Na sednici Skupštine usvojen je još jedan njegov predlog, pa je tako buduće ime Šibeničke ulice Ulica Ivana Ive Fregla, po majoru Jugoslovenske vojske slovenačkog porekla. Kornatska će sada biti Ulica Anrija Žamea, francuskog doktora koji je pedesetih godina lečio srpske naučnike nakon nuklearne nesreće u Vinči, a ovu inicijativu podneo je Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Republike Srbije.

Vračarska saobraćajnica na čijim je tablama do sada stajao naziv Riječka sada će, na predlog Nebojše Marjanovića, biti Ulica kneginje Julije, supruge kneza Mihaila Obrenovića, dok će po ideji gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića vojvodu Hrvoja smeniti Ulica kneza Stracimira, nazvana po vladaru oblasti oko Zapadne Morave i brata Stefana Nemanje.

Odbornici su usvojili i odluku da Lošinjska ulica na Zvezdari bude preimenovana u Ulicu Vladana Desnice, srpskog i jugoslovenskog književnika, autora romana „Proljeća Ivana Galeba” i „Zimsko ljetovanje”, koji se smatra jednim od najznačajnijih modernističkih pisaca.

Trend obračunavanja sa imenima gradova nekadašnje SFRJ počeo je još 2014. godine kada su se među prvim proteranim toponimima bivših jugoslovenskih republika našle Zagrebačka, Ohridska i Pohorska. Sve se, međutim, zakuvalo prošle godine kada je Zagorska postala Ulica Blagoja Jovovića, nazvana po atentatoru na Antu Pavelića, i kada je zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao da ljudi poput Jovovića „više zaslužuju da imaju ulicu u Beogradu od bilo kog toponima koji dolazi iz države gde o Srbima ne misle dobro”.

Komentari54
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

luka
Koliko u Zabrebu ima ulica sa srpskim imenima ?
Filip
@[email protected]: Nisam još proučio vašu noviju istoriju, tako da nisam upoznat da ste naseljavali ranije te prostore. Kako vreme odmiče možda ste bili i u Africi.
Лошињска и Цетињска
По попису 1981. у Цетињу је било 238 Срба и 249 Југословена, у бројчано дупло мањој општини Црес-Лошињ 537 Срба и 1.336 Југословена.
Lena
U susednoj rubrici citam clanak “Beograd medju gradovima sa najzagadjenijim vazduhom na svetu”. Umesto da resava taj problem kao i problem neodgovarajuce kanalizacije, gradska vlast se uhvatila u kostac sa “nepogodnim” imenima ulica Cista demagogija !
jovo
Lena, ti si neka hrvatska natovnica. Nevoliš srbiju i srbe .
Милена, Книн
Колико је Срба избрисано из Хрватске у протеклих сто година?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.