Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Избрисане Корнатска, Лошињска, Ријечка и Шибеничка улица

На седници Скупштине града те саобраћајнице добиле су имена Анрија Жамеа, Владана Деснице, кнегиње Јулије и Ивана Иве Фрегла – Франа Левстика сменио је Џорџ Кенан, Људевита Посавског Александар Мишић, а уместо по војводи Хрвоју, улична табла понеће назив по кнезу Страцимиру
(Фото Н. Марјановић)

Из београдског адресара убрзо ће, према одлуци градских одборника, бити избрисана четири хрватска топонима. У прошлост сада одлазе Корнатска, Лошињска, Ријечка и Шибеничка. И не само да ће ова места изгубити своје позиције на уличним таблама, већ „брисање” очекује и Људевита Посавског, кнеза Панонске Хрватске, Франа Левстика, који је био словеначки писац и политички активиста, као и војводу Хрвоја, владара некадашње Западне Босне и Далмације.

Ово „ђутуре” преименовање улица са пет градских општина није никакво изненађење јер стратегија мењања хрватских топонима у називе дате по личностима које су у већој мери задужиле Београд одавно је већ на снази. Последње у низу преименованих су Жумберачка која је место уступила имену чувеног спортског новинара Марка Марковића, као и део Далматинске који је у новембру понео име по Владети Јеротићу.

И овога пута на градској скупштини саобраћајницама које су прекрштене дати су називи по значајним личностима из наше историје.

Досадашња раковичка улица Франа Левстика, на иницијативу Драгана Бисенића, од сада ће се звати по Џорџу Кенану, америчком дипломати и амбасадору САД у Југославији од 1963. године.

– Кенан је један од највећих америчких спољнополитичких мислилаца после Другог светског рата, чија каријера се кретала између дипломатије и Универзитета Принстон. Његову дугу каријеру обележиће и константно противљење постојању и деловању НАТО-а – рекла је Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града.

Уместо имена Људевита Посавског, улица на Вождовцу носиће од сада име мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, чиме се жели сачувати сећање на мајора српске и југословенске војске који је био учесник балканских и Првог светског рата, као и покрета отпора немачком окупатору. Ову иницијативу поднео је Бојан Димитријевић из Института за савремену историју. На седници Скупштине усвојен је још један његов предлог, па је тако будуће име Шибеничке улице Улица Ивана Иве Фрегла, по мајору Југословенске војске словеначког порекла. Корнатска ће сада бити Улица Анрија Жамеа, француског доктора који је педесетих година лечио српске научнике након нуклеарне несреће у Винчи, а ову иницијативу поднео је Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском Републике Србије.

Врачарска саобраћајница на чијим је таблама до сада стајао назив Ријечка сада ће, на предлог Небојше Марјановића, бити Улица кнегиње Јулије, супруге кнеза Михаила Обреновића, док ће по идеји градоначелника Чачка Милуна Тодоровића војводу Хрвоја сменити Улица кнеза Страцимира, названа по владару области око Западне Мораве и брата Стефана Немање.

Одборници су усвојили и одлуку да Лошињска улица на Звездари буде преименована у Улицу Владана Деснице, српског и југословенског књижевника, аутора романа „Прољећа Ивана Галеба” и „Зимско љетовање”, који се сматра једним од најзначајнијих модернистичких писаца.

Тренд обрачунавања са именима градова некадашње СФРЈ почео је још 2014. године када су се међу првим протераним топонимима бивших југословенских република нашле Загребачка, Охридска и Похорска. Све се, међутим, закувало прошле године када је Загорска постала Улица Благоја Јововића, названа по атентатору на Анту Павелића, и када је заменик градоначелника Горан Весић рекао да људи попут Јововића „више заслужују да имају улицу у Београду од било ког топонима који долази из државе где о Србима не мисле добро”.

Коментари54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

luka
Koliko u Zabrebu ima ulica sa srpskim imenima ?
Filip
@[email protected]: Nisam još proučio vašu noviju istoriju, tako da nisam upoznat da ste naseljavali ranije te prostore. Kako vreme odmiče možda ste bili i u Africi.
Лошињска и Цетињска
По попису 1981. у Цетињу је било 238 Срба и 249 Југословена, у бројчано дупло мањој општини Црес-Лошињ 537 Срба и 1.336 Југословена.
Lena
U susednoj rubrici citam clanak “Beograd medju gradovima sa najzagadjenijim vazduhom na svetu”. Umesto da resava taj problem kao i problem neodgovarajuce kanalizacije, gradska vlast se uhvatila u kostac sa “nepogodnim” imenima ulica Cista demagogija !
jovo
Lena, ti si neka hrvatska natovnica. Nevoliš srbiju i srbe .
Милена, Книн
Колико је Срба избрисано из Хрватске у протеклих сто година?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.