Opozicionari iz Srpske pred Tužilaštvom BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Tužilaštvo BiH u Sarajevu nastavilo je i juče sa saslušavanjem parlamentaraca i političkih predstavnika iz Republike Srpske u postupku koji je ta pravosudna institucija pokrenula zbog navodnog ugrožavanja ustavnog poretka BiH.

Predsednik SDS-a Mirko Šarović nakon što je saslušan u svojstvu svedoka izjavio je da smatra da na sednici Skupštine RS nije bilo „udara na ustavni poredak”, te da mu nije jasno zašto Tužilaštvo BiH saslušava šefove opozicionih stranaka iz Srpske. „Nisam imao ništa posebno da kažem s obzirom na to da smo mi jednim delom apstinirali na sednici i nismo prisustvovali glasanju. Odustali smo jer priprema nije tekla kako treba. Sve je trebalo raditi na drugačiji način”, rekao je Šarović uz konstataciju da smatra da legitimitet za vraćanje nadležnosti na entitet ne smatra spornim, ali da je o tome trebalo postići konsenzus unutar RS.

Tužilaštvo BiH za sada saslušava opozicionare u svojstvu svedoka. Najpre je saslušan Goran Selak iz SPS-a, a juče se pred tužiocima, pored Šarovića, našao i Nenad Nešić, lider DNS-a, dok je za danas predviđeno da izjavu da Branislav Borenović iz PDP-a. Kako su izjavili po izlasku iz Tužilaštva BiH, postupak se odnosi na najviše zvaničnike RS, odnosno istraga je pokrenuta navodno protiv više osoba, a između ostalih, osumnjičeni su predsednica RS Željka Cvijanović i premijer Radovan Višković, kao i predsednici svih vladajućih političkih partija i šefovi poslaničkih klubova u Skupštini RS, među kojima i Milorad Dodik.

Predsednik Vlade RS Radovan Višković rekao je da nije dobio poziv iz Tužilaštva BiH i dodao da „nije opterećen eventualnim pozivom”. Najavio je da će se odazvati ukoliko ga dobije, te naveo da nije radio ništa van Ustava. „Radio sam po nalogu skupštine. Nemam nijedan razlog da o tome razmišljam”, rekao je Višković novinarima u Banjaluci.

Zvaničnicima RS se u „grehe” pripisuje postupak koji su pokrenuli, a reč je o nedavnim odlukama Skupštine RS na sednici koja je održana 10. decembra, kad su doneti zaključci o povlačenju iz sporazuma o formiranju pojedinih ingerencija BiH, za koje u Banjaluci tvrde da su uspostavljene neustavno i pod pritiskom.

„Zamislite da vodite bilo kakav proces i bilo kakvu istragu za napad na ustavni poredak protiv onih ljudi koji u stvari štite ustavni poredak BiH i rade to da bi kompletan politički sistem u BiH vratili u okvire Ustava”, komentarisao je Radovan Kovačević, savetnik Milorada Dodika.

Poziv za saslušanje u svojstvu svedoka dobio je i ministar policije RS Dragan Lukač. Predsednik Skupštine RS Nedeljko Čubrilović izjavio je da RS, skupština i vlada, nisu izašle iz ustavnih okvira i nadležnosti.

Pravnici u RS smatraju da Tužilaštvo BiH „zloupotrebljava svoju poziciju kako bi zastrašilo lidere u RS”, jer je, kako su pojasnili, krivično delo napada na ustavni poredak BiH moguće izvršiti samo upotrebom fizičke sile ili pretnjom upotrebe fizičke sile.

„Tužioci znaju da nemaju pravo ni da pokrenu istragu, a kamoli da je vode i da saslušavaju bilo koga, kada akt parlamenta nije nikakva sila, a kamoli fizička sila”, komentarisao je za banjalučke medije profesor ustavnog prava Milan Blagojević.

Opozicionari koji su saslušani podelili su svoje utiske, rekavši da veruju da je reč o „još jednoj predstavi za javnost”. Slične kvalifikacije mogle su se čuti i pre četiri godine. I tada je Tužilaštvo BiH vodilo istragu zbog navodnog rušenja ustavnog poretka, nakon što je u RS sproveden referendum o Danu RS. Najpre je istraga vođena i protiv Dodika i Cvijanovićeve i članova komisije za sprovođenje referenduma. Kad je obustavljena istraga protiv Dodika i Cvijanovićeve, Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Siniše Karana, Dragoljuba Reljića, Gorana Zmijanca i Milana Petkovića, ali je Sud BiH odbio predlog tužilaštva.

Poziv Tužilaštvu BiH da reaguje posle nedavnih odluka Skupštine RS uputio je Bakir Izetbegović, lider SDA, koji je, kao i Željko Komšić, u odlukama parlamenta Srpske video obeležja krivičnog dela i „pretnje miru”. Srpska je kao sledeći korak u vraćanju neustavno izuzetih prerogativa najavila povlačenje iz pravosuđa, tvrdeći, između ostalog, da je ono u potpunosti pod kontrolom Izetbegovićevog SDA.