Vakcine, cigarete i Ustav

Dok se kod nas vodi rasprava o vakcinisanju (obavezno ili neobavezno), o ugrožavanju nečijih sloboda i prava, pa se potežu i ustavne odredbe, dotle virus korona uzima svoj danak. I dok se takva rasprava rasplamsava, Srbija je izbila na prvo mesto u Evropi po broju zaraženih ovim virusom. Nažalost, četrdesetak do pedesetak ljudi dnevno umire od ove opake zaraze i ne dočekavši kraj ove rasprave. Nisu saznali da li su umrli zbog toga, što su po savetu mnogih priučenih pravnika, iskoristili svoja ljudska prava i slobode. Jednom reči, zbog toga što im je Ustav, po tumačenju kvazistručnjaka, to dozvolio. I iskoristili su svoje ustavno pravo, odnosno poslušali su kvazistručnjake s brojnih društvenih mreža, da se ne vakcinišu. I tu svoju veru u kvazinauku, platili su životom.

Ali, naš problem nisu samo kvazipravnička tumačenja ustavnih odredaba. Poznato je da kod nas važi: „Dva pravnika, tri mišljenja (tumačenja)”. Kod nas se zakoni, pa i Ustav pišu tako da im je potrebno „tumačenje”. Na našu nesreću „tumačenje” zakona i Ustava opet daju pravnici. I to je onda circulus vitiosus. Pravnici su pisali zakone i Ustav tako da je potrebno naknadno tumačenje. A naknadno tumačenje daju opet pravnici, ali se oni biraju tako da daju tumačenje koje odgovara onome ko ih je izabrao. Zašto Njutnovim zakonima nisu potrebna naknadna tumačenja? Zato što su napisani jasno, svakome su razumljivi i zasnovani su na proverenim dokazima.

Priča se da je Moša Pijade, u vreme kad je pisao zakone, pozivao slučajne prolaznike sa ulice da im čita članove zakona. Članovi zakona koji su bili razumljivi svakome ostajali su neizmenjeni. A oni koji nisu bili razumljivi, morali su da se menjaju dok ne postanu razumljivi svakome. Međutim, naša nesreća jeste što je pravna nauka u međuvremenu uznapredovala. Došli su „novi kasapi” (a „novi kasapi pod rep kolju”) i svoje nepoznavanje pravne materije uneli su u zakone i u Ustav.

Drugi naš problem, možda veći od navedenog, jesu neki lekari, čak i profesori, koji ne veruju u nauku jer s njom nikad nisu bili bliski. Njima nije poznato da je sprečavanje (preventiva) bolesti prvi korak u medicini, a da je lečenje (kurativa) sledeći korak. Vakcinacija (preventiva) je do sada sačuvala milijarde ljudi i ona se smatra najvećim dostignućem medicine. Vakcinacijom sprečiti i suzbiti širenje neke bolesti mnogo je bolje, lakše i jeftinije, nego lečiti stotine hiljada ili milione obolelih.

Srbija je donela Zakon o zabrani pušenja u javnim prostorijama i prevozu. Duvanski dim mnogo manje ugrožava živote nepušača. I niko tada nije nalazio odredbe Ustava koje garantuju slobodu izbora: pušenje ili ne. Pušačima je ugroženo ustavno pravo.

Najopštije pravilo o bilo čijoj slobodi i o pravima jeste ono da svako ima onoliko slobode i prava dok ne ugrožava  slobodu i prava drugih. Prema tome, niko nema prava i slobodu izbora da se ne vakciniše (osim u medicinski opravdanim slučajevima) jer on time ugrožava, ne samo slobodu i prava, već i živote drugih.

Vlada je morala, poštujući Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (čije je izmene i dopune donela 2020. god.), da donese odluku o obaveznoj vakcinaciji svih građana (osim medicinski opravdanih slučajeva). A ko smatra da su mu time ugrožena prava i sloboda, mora da potpiše izjavu da odbija da primi vakcinu jer čuva svoja prava i slobodu, te da će troškove (svog slobodnog) lečenja sam da snosi. Zašto bi poreski obveznici morali da plaćaju bilo čiju praznovernost, pa čak i političku zlovolju.

Naučni savetnik