Može li Inckov zakon da bude „popravljen”

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pisanje britanskog „Gardijana” ponovo je podstaklo spekulacije koje odavno kruže u političkoj čaršiji u BiH – da bi takozvani Inckov zakon trebalo da bude suspendovan ili korigovan i to ne samo zbog toga što ga je bivši supervizor oktroisao mimo ovlašćenja i tako, umesto zabrane negiranja zločina, zemlji nametnuo krizu, već i zato što je to uradio dok je bio u ostavci.

„Nema na tom planu šta da se suspenduje ili ’popravlja’, jer ništa nije ni nametnuto u skladu s Ustavom i ’Dejtonom’. Ako je međunarodnim predstavnicima stalo do stabilnosti BiH, onda mogu da konstatuju da visoki predstavnik nije mogao da nametne takvu vrstu odluke i da zaključe da ona stoga ne može da proizvede pravno dejstvo. No, znajući za njihovu praksu, nisam siguran da će tako postupiti”, kaže za „Politiku” Darko Banjac, predsednik Narodne partije Srpske i poslanik u Skupštini RS.

Naime, ovlašćenja na koja se su supervizori pozivali problematizovana su već nekoliko godina. Republika Srpska odbija da prihvati nametanje zakona tvrdeći da ovlašćenja supervizora ne predviđaju uplitanje u zakonodavstvo BiH, već mu daju pravo tek za donošenje privremenih odluka iz domena Predsedništva BiH i Saveta ministara BiH. Problem koji ne ide u prilog onima koji podržavaju intervencionizam jeste i to što dolazak Inckovog naslednika Kristijana Šmita nije obavljen po procedurama koje je predvideo mirovni ugovor iz Ohaja. Nemački diplomata, naime, nije uspeo da obezbedi podršku Saveta bezbednosti UN. Moguće je da je takva pat-pozicija bila povod da evropske diplomate počnu da razmišljaju o suspenziji ili „popravljanju” zakona, posebno znajući da se mesecima po kuloarima govori da Incko nije imao blagoslov da nametne zakonska rešenja koja se odnose na zabranu negiranja genocida.

„Gardijan” je objavio da zvaničnici EU rade na „ispravljanju” zakona koji je nametnuo bivši visoki predstavnik nakon što su zaključili da postoji rizik od izazivanja ponovnog sukoba u regionu. Prema pisanju lista, tokom susreta s predstavnicima Delegacije EU u BiH, komesar EU za proširenje Oliver Varhelji dao je svoju iskrenu procenu da je Incko odgovoran za aktuelnu političku krizu i delegitimizaciju OHR-a. Kako izveštavaju mediji u BiH, ovo je prvi put da jedna ugledna publikacija piše da su i u evropskim metropolama svesni da je bivši visoki predstavnik, pored domaćih političkih lidera s obe strane, saodgovoran za najnoviju krizu jer je, kako piše „Gardijan”, odluku doneo bez konsultacija s međunarodnom zajednicom.

Darko Banjac konstatuje da međunarodne diplomate nikako da shvate da Incko nije mogao svojom odlukom da nametne zakon, jer mu to pravo ne daje Dejtonski sporazum, ali ni takozvana bonska ovlašćenja.

„Ukoliko EU zauzme stav da Incko nije mogao da nametne zakon, biće nam jasno da se polako vraćamo u okvire Dejtonskog sporazuma. Ujedno, bi to bila poruka da oni ovde žele da uspostave stabilnost”, istakao je Banjac i napomenuo da za Srpsku ne bi bilo prihvatljivo da Inckova odluka bude upućena u parlament BiH na usvajanje i korekcije, ali da domaći političari mogu samostalno da razgovaraju o svim rešenjima, pa i o onima koja se tiču odnosa prema zločinima.

„Zapadne zemlje nikad ne priznaju vlastite greške, čak i kad su evidentne. Njihovi predstavnici su najveći deo vremena proveli sprovodeći silu u BiH. I dalje su posvećeni tome da uspostave zemlju onako kako su je oni zamislili, umesto da omoguće narodima da se dogovaraju i vode zemlju kakva je formirana u Dejtonu. Ako im je stalo do stabilnosti, moraće da se vrate Ustavu”, istakao je Banjac.

Kaže da ga najviše čude poruke i potezi Nemačke, koju, kako ističe, smatra zemljom ozbiljne diplomatije. „Nemačka sebi dozvoljava kardinalne greške. Nemci je iz istorije trebalo da izvuku pouke o tome koliko je za svaku zemlju važno da se pridržava ustava i prava, a posebno za one države gde su ti odnosi krhki i istorijski zategnuti i gde i daleko manje sitnice raspiruju nepoverenje”, kaže Banjac.