Rat i kestenje, strah od krvoprolića

Novinar visokotiražnog lista "Frankfurter algemajne cajtung" u tekstu o situaciji u Bosni I Hercegovini pod naslovom „Rat i kestenje“, posle boravku u Sarajevu, između ostalog piše:

„Nekoliko nedelja Sarajevom kruži strah da bi se događaji iz devedesetih, mogli ponoviti u Bosnu i Hercegovinu. Kada se pita za razloge straha, stalno se pominje jedno ime: Milorad Dodik. Tako se zove najmoćniji i verovatno najbogatiji političar bosanskih Srba.“

U tekstu se navode poznati detalji iz Dodikove političke karijere, a zatim i konstatuje: „Dodik se od druga dva predsednika ipak razlikuje time što bi državu na čijem je čelu najradije ukinuo“. Autor članka podseća na niz provokativnih izjava Dodika, kao i na njegovu najavu da će Republika Srpska doneti set zakona: „Radi se o izgradnji odvojene vojske, posebnog poreskog sistema i odvojenog pravosuđa. Ako bi to Dodiku pošlo za rukom, od zajedničke države ne bi ostalo mnogo više od prazne ljušture.“

Nemački novinar razgovarao je u Sarajevu i sa ljudima koji ne veruju da će cela stvar eskalirati. Jedan od njih je Srđan Blagovčanin, prvi čovek bosanskohercegovačke sekcije međunarodne organizacije „Transpareni internešenal“. Blagovčanin podseća da je Dodik „u poslednjih 15 godina 30 puta najavio referendum, koji je u ovom ili onom obliku imao cilj potkopavanja države“, ali i da su „u skoro svim slučajevima ti pokušaji bili neuspešni.“

„Nacionalistički političari poput Dodika moraju s vremena na vreme da povećavaju napetost. Naši političari koriste tu strategiju već godinama. Nije samo Dodik majstor u tome“. Prema Blagovčaninu, rukovodstvo zemlje tako želi da skrene pažnju s unutrašnjepolitičkih neuspeha i korupcije.

Nije li takav optimizam koban, pita se autor članka: „Zar se u Sarajevu još novembra 1991, kada je hrvatski Vukovar već bio sravnjen sa zemljom, nije govorilo da tako nešto u Bosni nije moguće? I zar se tadašnji optimizam nije pokazao kao strašna greška, koja je koštala 100.000 života?“

Blagovčanin odgovara da je tada kontekst bio sasvim drugačiji, te da će natezanje oko nadležnosti potrajati do izbora 2022. Autor navodi Blagovčaninovu argumentaciju, prema kojoj RS naredne godine mora da vrati kredite u visini od četvrt milijarde evra, a 2023. čak jednu milijardu: „Sa kojim novcem bi Dodik da napravi vojsku? Ko bi pozajmio novac otcepljenom delu zemlje koji nije međunarodno priznat?“ Autor navodi sagovornikovu pretpostavku da finansiranje ne bi odbio samo Međunarodni monetarni fond, već i Rusija koja podržava Dodika.

Novinar Mihael Martens je u Sarajevu razgovarao i sa Vildanom Selimbegović, glavnom urednicom „Oslobođenja“.

Ona analizira moguću Dodikovu kalkulaciju u kojoj važnu ulogu kao njegovi pomagači imaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Moskva, ali i predsednik Mađarske Viktor Orban. Podseća se i na nedavnu izjavu predsednika Hrvatske: „Zoran Milanović, specijalista za čudne i neretko nacionalističke izjave svih vrsta, nedavno je podrugljivo izjavio da je Bosna toliko osiromašila, da bi tri naroda tamo možda mogla da se gađaju kestenjem, ali ne i voditi rat.“

U tekstu se iznosi i mišljenje Vildane Selimbegović da Dodikovi postupci imaju takođe elemente insceniranja za mobilizaciju birača, kao što to rade i bošnjački političar Bakir Izetbegović, ili hrvatski Dragan Čović. „Njih trojica žive od kriza koje sami izazivaju. Tako se krećemo u pravcu devedesetih“, kaže Selimbegović.

U članku se na kraju navodi: „Diplomatski krugovi u Sarajevu nagađaju zašto je Dodik najavio i izlazak iz poreskog sistema zemlje, pošto RS time može samo da izgubi. U finansijskom transferu unutar zemlje, RS dobija više nego što uplaćuje, sadašnji ključ za raspodelu sredstava je jako povoljan za nju. Uz to ide i činjenica da je upravo finansijsko opterećenje RS kreditima glavna tačka najnovije eskalacije – Dodik hoće pare, kažu sagovornici u Sarajevu.“

„Ipak, čisto ekonomski argumenti su u ovom sukobu možda nedovoljni. Pre nego što je Slovenija 1991. proglasila nezavisnost od Jugoslavije, evropske diplomate stalno su od nje zahtevale da najpre sprovede analizu koristi i štete. Takva analiza jedva da bi mogla biti u korist nezavisnosti, pošto je slovenačka privreda 1991. bila jako upućena na jugoslovensko tržište. Ali to nije zaustavilo razvoj događaja. Kako će to biti tri decenije kasnije u slučaju BiH, zavisi od reakcije Zapada“, zaključuje se u članku Frankfurter algemajne cajtunga.