Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OBJAVA NA „TVITERU” POKRENULA LAVINU

Žene progovorile o nasilju

Više od 15.000 učesnica priključilo se akciji „nisam prijavila”, tvrdeći masovno da su im za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja traženi „opipljivi dokazi”
(Принтскрин)

Za svega nekoliko dana više od 15.000 žena koje su bile žrtve psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja podelilo je svoje traumatično iskustvo na društvenim mrežama pod heštegom „nisam prijavila”. Ovu lavinu priznanja pokrenula je prijava nasilja koju je podnela devojka jedne poznate ličnosti na koju policija nije reagovala.

Slučaj je dospeo u javnost kada je njena rođena sestra Nina Stojaković na „Tviteru” objavila da policija nije htela da uzme njenu izjavu, već je devojku poslala kući uz objašnjenje da „nema dokaza da ju je neko tukao” i savet da „ide kući i proba da sve zaboravi”. Nakon njene priče hiljade žena su pod heštegom „nisam prijavila” pisale o razlozima zbog kojih nisu podelile svoju priču o nasilju.

Sa prve strane Neke od njih imale su strah od osude okoline, druge su strepele da će povrediti bližnje, treće su se stidele i imale doživljaj da su same krive za ono što se dogodilo, a neke su se plašile da će članovi njihove porodice uzeti pravdu u svoje ruke.

I dok broj ovih bolnih ispovesti raste iz dana u dan, predstavnice Autonomnogženskogcentrapozivaju sve one koji rukovode institucijama zaduženim da reaguju u slučajevima nasilja da pročitaju ispovesti žena pod heštegom „nisam prijavila”, kako bi u okviru svoje institucije unapredili postupanje i kažnjavali odgovorne za nepostupanje. One naglašavaju da je obaveza i odgovornost svih da znaju sa čime se žene, devojke i devojčice koje prijavljuju nasilje suočavaju i da imsvojimpostupcima ne otežavaju kada skupe snagu i hrabrost da nasilje prijave. Upitana zbog čega je važno da žene s nekim podele svoje traumatično iskustvo,makar to bilo i preko heštega „nisamprijavila”,psihologAutonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović, odgovara da nas iskustvo koje nismo podelili i „obradili” sprečava da živimo život punim kapacitetom i imamofunkcionalne emotivneidruštvene odnose s drugim osobama.

– Ne mora nasilje da se prijavi policiji, niti da se priča podeli sa psihologom. Dovoljno je da postoji jedna osoba od poverenja koja nam veruje i može nam pomoći. Ako nastavimo da samiživimo s traumom, svaka situacija i svaki odnos koji liči na onaj u kom smo doživeli nasilje može da nas dovede u situaciju da nemamo kontrolu nad preplavljujućim sećanjima. Moramo imati na umu da mnoge osobe ćute kako ne bi povredile svoje bližnje, neke imaju strah da će se članovi njihove porodice fizički obračunati sa onima koji su im naneli zlo, a neke se plaše da im ni policija neće pomoći jer su svesne da su mnoge žene prijavljivale nasilje, a institucije sistema nisu reagovale. Zbog toga ova kampanja „nisam prijavila” poziva i na odgovornost policiju, tužilaštvo i sud – naglašava Ignjatovićeva. Dodaje da će 2021. koja je počela priznanjem glumice Milene Radulović, anastavila sepriznanjemglumice Danijele Štajnfeld i završila kampanjom „nisam prijavila” ostati upamćena kao godina početka kraja ućutkivanja žena.

–Svešto se dogodilo u prethodnih 365 dana mora da dovede do toga da se porodice otvore i budu spremne da čuju šta se desilo njihovim majkama, kćerkama, sestrama i unukama. Neke od njih nisu imale poverenje da ispričaju svoje priče ni roditeljima ni užoj porodici, bez obzira na to da li su biležrtve nasilja kao devojčice ili odrasle žene. Nekima koje su preživele „samo” seksualno uznemiravanje ili psihološko nasilje bilo je potrebno vreme da i same razumeju da to jeste nasilje, ali ni tada se nikome nisu obraćale jer su znale da će naići na nerazumevanje i umanjivanje traume – uverava Tanja Ignjatović.

– Neke su ćutale iz straha za svoj život, znajući da je nasilnik na poziciji moći ili ima veze s moćnicima. One nisu prijavile nasilje institucijama jer nisu imale poverenja u njih. A neke koje su progovorile nisu naišle na podršku i zaštitu policije, centara za socijalni rad, medicinskih ustanova, tužilaštva i sudova koja je zakonom propisana. Žene nisu ćutale, već su vekovima bile ućutkivane.Taj zid tišine je sada probijen, a naša je dužnost da im budemo podrška – zaključuje psiholog Autonomnog ženskog centra.

MUP. Postupanje policije bilo je u skladu sa zakonom

Povodom objava na društvenim mrežama da policija nije reagovala na prijavu nasilja koju je podnela jedna devojka, iz MUP-a Srbije su se oglasili saopštenjem. „L. C. je policijskom službeniku sertifikovanom za postupanje po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici rekla da je došla u policiju da se informiše i upozna sa pravnim procedurama kako da prijavi nasilje koje je trpela od bivšeg emotivnog partnera tokom veze koja je okončana u oktobru, a koje nijednom nije prijavila, što je proverom kroz evidencije i ustanovljeno. Dodala je da sa bivšim partnerom od prekida veze nije bila u kontaktu. I pored toga što L. C. nije podnela prijavu protiv njega, policija je o svemu obavestila nadležno Prvo osnovno javno tužilaštvo”, saopšteno je iz MUP-a.

Poverenica: Tvit pokrenuo revoluciju

Žene su se ohrabrile, više ne ćute o nasilju i ne treba da ćute, izjavila je juče poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je za RTS naglasila da nije neočekivano da jedan tvit, naročito u uslovima aktuelne zdravstvene krize, pokrene čitavu revoluciju. „Možemo ovo nazvati revolucijom, kojoj je bilo krajnje vreme”, ocenila je poverenica.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kaia
Papa je u svojoj novogodisnjoj poruci pozvao na borbu protiv nasilja nad zenama.
Mira
Zenama treba objasniti kako da osiguraju dokaze: Snimiti pretnje telefonom, uslikati povrede, zapisati tok svih dogadjaja, povesti osobu u koju imate poverenja sa sobom u policiju.
Славиша
Бледа копија #metoo покрета који представља политизацију једног феминистичког покрета. Они ће замрети као и #metoo
mara
Najtužnija i najsmešnija mera određena nasilniku je Zabrana prilaska žrtvi... To je kao neka uteha žrtvi, da joj verujemo?!
Милена
Мислим да би најсмешнија и најтужнија мера да је заправо нема. Ипак се не заносите.
Razni antagonizmi
Ne poričem da ima neprijavljenih slučajeva nasilja nad ženama, ali mi se čini da se zaleće atmosfera raznih antagonizama, vakcinisani protiv nevakcinisanih na primer i pretnji i zveckanja oružjem po celom svetu. Sada nam samo treba da se podelimo u dva zaraćena suprotstavljena tabora, ženski i muški, i da narušimo jedinstvo porodice, kao jedine oaze koja je preostala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.