Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
REFERENDUM 2022.

Ustav da ili Ustav ne?

Sva društva u regionu su našla snage da reformišu ustave, a Srbija je ostala da tavori. Svako odlaganje bi značilo katastrofu za EU integracije i još mnoge protraćene godine naših života
(Фото М. Спасојевић)

Da li 16. januara treba izaći na referendum i, ako da, da li na pitanje odgovoriti sa da ili ne?

Svi koji brinu zašto to sada treba da znaju da se Ustav menja zbog međunarodnih obaveza Srbije iz marta 2007. godine, definisanih u mišljenju Venecijanske komisije (VK), što je neformalni naziv Komisije za demokratiju putem prava, savetodavnog tela Saveta Evrope, najuglednije institucije na svetu za pitanja konstitucionalizma.

Mišljenje iz 2007. godine je izrađeno na zahtev Evropske komisije, jer se tadašnje vlasti pri izradi Ustava iz 2006. ni sa kim nisu konsultovale, pa ni sa relevantnim međunarodnim telima. Ono predstavlja mapu puta koji bi Srbiju trebalo da svrsta u red zemalja u kojima ustavi pružaju mogućnost da se obezbedi poštovanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u skladu sa najvišim evropskim standardima. Mišljenje pokriva niz tema, ali naglašavaju se dva ključna nedostatka Ustava iz 2006. godine.

Prvi je nedovoljna nezavisnost sudstva, koja se ogleda u preteranoj ulozi parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu. U tom smislu, predsednik Narodne Skupštine Ivica Dačić je u pravu kada kaže da se predloženim amandmanima razvlašćuje Skupština svojih nadležnosti u oblasti pravosuđa, ali i propušta da kaže da se reformom zapravo po prvi put konstituiše sudska vlast.

Cilj usvajanja amandmana jeste da se otkloni ovaj nedostatak, iako izvršna vlast voli da naglasi da se amandmanima unapređuje efikasnost pravosuđa, što je netačno, ali ne zvuči loše, odnosno dobar je spin, dok iz vrha zakonodavne vlasti stižu poruke da se radi o „izborima” jer „sudije hoće da se drugačije biraju”, što je delimično tačno, ali tendenciozno korišćenje reči „izbori”, koja se pre svega vezuje za političare, odnosno neku vrstu političkog uhlebljenja ima za cilj da građanima dodatno ogadi već nepopularno pravosuđe.

Drugi najvažniji nedostatak VK definiše ovako: „Osnovna zabrinutost u odnosu na Ustav odnosi se na činjenicu da su članom 102.2 narodni poslanici pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu”.

Dakle, izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe je sina qua non skoro punih 14 godina. O tome svedoče i nalazi Grupe država za borbu protiv korupcije GRECO iz 2015. godine, kao i izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u procesu integracije već godinama unazad. Ovi prioriteti izrečeni su i u sada već staroj, nikad ostvarenoj nacionalnoj Strategiji reforme pravosuđa iz 2015. godine, kao i u Akcionom planu za poglavlje 23. iz iste te 2016. godine, te onom revidiranom iz 2020. godine.

Proces izmene Ustava je dobio na snazi tokom 2018. godine kada je, kako je to VK sa pravom ocenila, rasprava o amandmanima vođena u zatrovanoj atmosferi. Taj proces je zastao zbog političkih okolnosti i zbog toga što je loše vođen od strane Ministarstva pravde, a daleko kvalitetniji nastavak dobio je nakon izbora 2020. godine, kada je vlada ponovo skupštini uputila Predlog za izmenu Ustava, a nadležni Odbor za ustavna pitanja uzeo stvar u svoje ruke tokom minulog proleća. U svim koracima, koji su uključivali 11 javnih slušanja i konsultacije o dva mišljenja VK na predlog teksta amandmana učestvovalo je civilno društvo, dok se tzv. vanparlamentarna opozicija pravila mrtva. Tu ne računam povremene ispade da će Soros da bira sudije, protiv otimanja Kosova, protiv uvođenja obavezne vakcinacije i kovid propusnica.

Ustav se ne menja iznenada, javna rasprava traje u najmanju ruku od 2018, a pred sadašnjim sazivom skupštine skoro godinu dana, tokom kojih se o ustavnim amandmanima nije oglasio samo onaj ko nije hteo.

Deo NVO ovih dana ukazuje na to da je održavanje referenduma problematično jer Skupština nije legitimna. Iste NVO su sve vreme, tokom ovog saziva, zahtevale da se izmene Ustava prihvati skupština kao jedina nadležna, da se formira radna grupa za izradu nacrta sa profesorima, sudijama i tužiocima, da radna grupa izradi i tekst Ustavnog zakona, da se ceo „paket” uputi VK na mišljenje, što je sve učinjeno. Dakle, Skupštini nije nedostajalo legitimiteta kada su joj upućivani zahtevi. O legitimitetu ću još reći da je na izbore izašlo 50 odsto birača, da je ta Skupština izabrala vladu, sa kojom iste te NVO sarađuju na više frontova, međunarodna zajednica smatra i skupštinu i vladu legitimnim, a legitimitet takođe nije bio upitan kada su nedavno na ekološkim ustancima upućivani zahtevi za izmenu Zakona o referendumu i povlačenje Zakona o eksproprijaciji.

Povodom komentara iz istih krugova da je izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe samo jedno od prelaznih merila iz Akcionog plana za poglavlje 23, isti su u najboljem slučaju neznalački, a u najgorem sramni i politički motivisani. Srbija je već više godina na ivici mogućnosti da EU aktivira takozvanu klauzulu o neravnoteži u pregovorima, što bi moglo da izazove potpunu suspenziju pregovora, upravo zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava, čitaj izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. O tome koliki je ovo prioritet najbolje svedoče izjave svih zvaničnika EU.

EU nije nevina u celom ovom poslu, pre svega zato što joj treba postaviti pitanje zašto jednako kao izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe nije postavila kao prioritet u pregovorima i gore pomenutu izmenu u delu koji se tiče „činjenice da su poslanici pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu”. Isto se odnosi i na druge primedbe na Ustav iz 2006. godine, poput unapređenja odredbi koje se tiču zaštite ljudskih prava, a i samog načina izmene Ustava.

O načinu izmene Ustava, ponovo je najjasnije govorila VK u mišljenju iz 2007. godine: „utisak je da je propisani postupak previše složen jer zahteva dva ili čak i tri koraka: prvo, skupština treba da usvoji, dvotrećinskom većinom od predlog za promenu Ustava i nakon toga ta ista skupština treba da usvoji akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom. I, konačno, čini se da član 205. zahteva usvajanje, opet dvotrećinskom većinom, još jednog ustavnog zakona za sprovođenje promena Ustava. Javljaju se brojna pitanja u vezi značaja i upotrebe ovakve procedure. Koje je pravno dejstvo usvajanja predloga za promenu Ustava? Kakav je odnos između glasanja održanih u Narodnoj skupštini? Kakva je korist od složenosti koja je rezultat ovakvog postupka?

Eto teme kojom bi NVO i demokratska opozicija trebalo da se bave. No, o tome nismo čuli ni reč tokom javne rasprave. Jedino se u jednom delu o ovim pitanjima oglasio Jukom. Ostali očigledno biraju da iz politikanskih, a i antievropskih razloga i dalje sluđuju i dezinformišu javnost o ovom važnom pitanju.

Doista, treba biti fer i priznati da se manevrom vlasti da završi rad na amandmanima i stavi ih na referendum u roku predviđenim Akcionom planom za poglavlje 23 demokratska opozicija našla u nezavidnoj poziciji. Ako podrži amandmane kajaće se, a ako ih ne podrži – kajaće se. No to je pitanje političke veštine u kojoj se neki snalaze samo kada im teme padnu s neba, poput zaštite životne sredine.

Umesto razmatranja merituma predloženih promena, daću odgovor pitanje koje je VK postavila 2007. godine o koristi složenosti postupka izmene Ustava. Odgovor je vrlo jednostavan. Koristi nema. Donošenje Ustava 2006. godine obeleženo je nedostatkom javnih konsultacija, poslanici su tekst videli nekoliko sati pre nego što su glasali, a pamtimo i prekonoćni referendum. Složenost je nametnuta jer je trulim kompromisom DS, DSS i SRS Ustav morao biti „zaključan” na više mesta, a sve zato što je bilo glupo da se stavi na papir da su neophodna dva dvotrećinska glasanja i referendum samo za preambulu, odredbe o teritorijalnom uređenju, odnosno Kosovo. Tako smo 2006. završili sa širokom listom ustavnih promena koje podležu referendumu, uključujući i „uređenje vlasti”, pa i u oblasti pravosuđa. Ustavopisci iz 2006. godine i njihovi sponzori su tako u značajnoj meri zacrtali antievropski put Srbije i pokazali kroz istoriju toliko puta iskazanu nemogućnost naših političkih elita da uče iz sopstvenih grešaka, čak i onih iz skorije istorije, jer i Ustav Srbije iz 1990. godine je bilo izuzetno teško promeniti.

Nameće se zaključak da predložene ustavne promene upravo ovaj, gotovo jednopartijski parlament, ne samo da treba da „progura”, nego je možda i jedini koji to zapravo i može.

Uređenje vlasti – pravosudne, ali i izvršne i zakonodavne – nije pitanje o kome građani treba da se izjašnjavaju na referendumu. Kako u Srbiji, tako i u bilo kojoj drugoj državi. Da li u Visokom savetu sudstva ima 5 ili 6 sudija, kako se oni biraju, koliko je istaknutih pravnika i šta dešava ukoliko odlučuje petočlana komisija? Nekolicina ljudi razume da nakon što se Srbija opredelila za upravljanje sudskom vlašću kroz pravosudne savete, iste valja urediti tako da u što većoj mogućoj meri budu oslobođeni političkog uticaja. A to nije posao koji se završava predloženim izmenama Ustava, već je to početak, a sledi kompleksna izrada čitavog seta pravosudnih zakona, podzakonskih akata, te stvaranje svih pretpostavki za njihovu primenu. O ovome ni većina narodnih poslanika u svakom sazivu ne zna dovoljno, već traže ekspertizu akademske zajednice, pravosuđa i relevantnih međunarodnih institucija, poput VK.

Akt o promeni Ustava o kome će se glasati dobio je skoro jednoglasnu podršku sudija i tužilaca, jasno izrečenu kroz odluke organa njihovih reprezentativnih stručnih udruženja. Stavljeno je nekoliko rezervi, ali dominantan stav je da će predloženi tekst značajno unaprediti nezavisnost pravosuđa.

Akademska zajednica je po pitanju amandmana donekle podeljena, što je valjda i njeno poželjno stanje, ali je svakako i značajan napredak u odnosu na 2018. godinu, kada je celokupna profesura bila jasno protiv teksta koji je tada izradila izvršna vlast.

Glede međunarodnog faktora, vlast voli da se pohvali da je dobijeno „pozitivno mišljenje VK”, dok tako nešto zapravo ne postoji, jer se ova institucija, ne izjašnjava u tonu pozitivno-negativno. VK je za tekst koji je stavljen na glasanje rekla da je ispunjena većina ranije iznetih preporuka, dok za one koje nisu, postoji prostor da se sprovedu kroz izmene zakona.

Vladajuća stranka očito ne planira da vodi snažnu kampanju za amandmane, jer im ne odgovara da pred građane idu sa jasnom porukom koja upućuje na intenziviranje procesa evropske integracije. Još manje im odgovara da građanima približi razloge neophodnosti izmene Ustava jer bi to podrazumevalo priznanje da se vrši politički uticaj na pravosuđe. Vlast zato luta od argumentovanja da se glasa protiv, u čemu prednjači predsednik Odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović i još poneki narodni poslanik, do poziva koji stižu iz proevropskog dela Vlade da se izađe i glasa za ne bi li se unapredila „efikasnost pravosuđa”.

Istina ne odgovara ni dobrom delu opozicije, koja je svojevremeno aminovala loša ustavna rešenja. Umesto da se sada posipaju pepelom ne bi li građanima pokušali da objasne da su drugačiji i od ovih na vlasti, oni zavaravaju javnost, u najboljem slučaju u nastojanju da naprave atmosferu „izbori pre izbora” u kojoj se na referendumu opredeljuje za ili protiv ove vlasti, čime zemlju neodgovorno dalje skreću sa puta ka EU.

Par reči i o medijima. Pozivi da se glasa za su u poslednjih desetak dana postali redovniji, pogotovo u tzv. režimskim medijima, što je indikator da je ovoj vlasti ipak stalo da amandmani prođu, uprkos argumentima „Tviter” analitičara „Vučić je u ’vin-vin’ poziciji”. Ne treba se zavaravati, nijednoj političkoj vlasti nije do nezavisnijeg pravosuđa, tako da mora biti da je dogorelo do nokata po pitanju EU integracija. I opet, ne radi se o tome da je vlast veliki fan EU, ali odsustvo napretka em odbija onaj deo glasača vladajuće stranke koji je naklonjen Evropi, em što je još važnije, šalje poruku investitorima, pa čak i onima iz Kine, da beže dalje od Srbije. Ne treba zaboraviti da pre otvaranja Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost) sredinom decembra, pune dve godine nije bilo napretka u pregovorima, a upućeni u proces EU integracije dobro znaju i da je do otvaranja ovog Klastera došlo isključivo zbog toga što je vlast izradila amandmane na Ustav u oblasti pravosuđa u jednom transparentnom i inkluzivnom procesu i stavila ih na referendum.

Sa druge strane, tzv. „nezavisni” mediji su se zajedno sa delom vanparlamentarne opozicije i NVO još više ukopali u političke rovove, te u svoje emisije pozivaju predominantno one koji agituju da se glasa protiv iz gore već objašnjenih razloga.

Ustav Srbije je najstariji od svih ustava na zapadnom Balkanu. Sva društva u regionu su našla snage da reformišu ustave, a Srbija je, kao i po drugim pitanjima, ostala da tavori. Sada je stvoren jedinstven politički momentum da se stvari bar malo pomaknu sa mrtve tačke, i to u dobrom pravcu. Voz je napustio stanicu. Svako odlaganje bi značilo katastrofu za EU integracije i protraćene još mnoge godine naših života.

Zato je neophodno da svi koji Srbiji žele dobro, koji žele Srbiju u Evropi, svetsku Srbiju, a ne „Srpski svet”, prestanu da glume Koštunicu, već da jasno pozovu građane da u nedelju 16. januara izađu na referendum i zaokruže da.

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Миладиновић
ЗБОГ ЧЕГА НЕ ОБЈАВЉУЈЕТЕ КОМЕНТАРЕ?
Aleksandar Mihailović
Sakrivanje iza zahteva EU da se Ustav menja i da to moramo da uradimo je besmisleno i glupo, EU traži i da priznamo "K", a ako to uradimo tražiće i "V", Cobel je to jasno rekao, a onda i "S". Kako će da glase izmenjeni članovi Ustava, zašto krijete? Da li bilo koji direktor JP, ministar, Premijer, Predsednik,... može čitav radni vek da bude to što jeste? Ne može! Pa zašto se to pravo daje sudijama i tužiocima? Zašto Visoki saveti ne predlože iste a da ih usvoji Skupština posle javne rasprave?
Petar Marić
Uzmene Ustava su kozmetičke i to se od javnosti krije. Ništa se neće promeniti. Zato i nema javne rasprave. Na primer, od jedanaest članova Visokog saveta skupštine 5 će izabrati Skupština. Neko će reći da su sudije u većini, ali ne lezi vraže: propisano je da se odluke donose većinom od 8 članova što znači da bez glasova bar dva člana koja imenuje Skupština nijedan sudija nikada neće biti izabran. Dalje, tužilaštvo je potpuno zavisno od izvršne vlasti, ali nemam prostora da to ovde obrazlažem.
Славко
"Међународних обавеза Србије",на основу обичног мишљења једне комисије? Све и да је оно обавезујуће, а није-начин постизања суштине сугестија може озбиљно да варира и не подразумева нужно предлог иза кога не стоје ни они који су га поднели. Занимљиво је да аутор сматра да је важећи Устав донет на нелегитиман начин,а да усвајање његових измена од стране нелегитимне скупштине(као и са неупоредиво слабијим референдумским условима)не само да није спорно него и једино могуће. Циљ оправдава средства?
Lena
Referendumsko pitanje glasi : "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?" A kako izgleda taj akt ? Gusta magla !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.