Auto-industrija na raskrsnici

Brojke govore sve. Posle tri decenije u kojima je proizvodnja automobilske industrije premašivala potražnju, tokom pandemije virusa korona situacija se preokrenula. U pretpandemijskoj 2019. godini, na svetskom tržištu je prodato oko 80 miliona novih vozila. U 2020, prodaja je opala za više od 14 odsto, na 68,6 miliona. Prema očekivanim rezultatima, u 2021. prodato je 70,5 miliona, a u 2022.  linija ide na gore, prognozira se da 75,2 miliona automobila pređe u ruke kupaca.

Ni u 2023, u kojoj se prognozira prodaja 78,8 miliona automobila, neće se dostići nivo od pre pandemije, a tek 2025. smatra godinom u kojoj može da se očekuje povratak brojkama koje je automobilska industrija beležila pre korone.

Proizvođači zbog zastoja u snabdevanju poluprovodnicima ali i logističkim i transportnim zastojima moraju da uspore ili čak privremeno zaustaviti proizvodne linije.

U 2019. godini, pre korona krize, u Nemačkoj je prodato 3,6 miliona automobila, a već u 2020. taj broj je pao na 2,9 miliona. Prema prognozama stručnjaka za auto-industriju Ferdinanda Dudenhefera iz nemačkog Centra za automobilska istraživanja (CAR) u ovoj godini se može očekivati prodaja od 2,69 miliona. Iako Dudenhefer očekuje da će se u prvoj polovini sledeće godine nemački proizvođači i dalje boriti s posledicama nestašice čipova, prodaja bi, ipak, trebalo da poraste i to na oko 3,01 milion automobila.

Globalna prodaja električnih automobila porasla je tokom 2020. godine 43 odsto, na ukupno 3,2 miliona. Udeo jeste mali ali se on munjevito povećava. Do kraja decenije, trećina ukupne prodaje novih automobila na svetu biće električna vozila, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije Dilojt. Time bi broj prodatih e-modela do 2030. godine dostigao 31,1 milion, čak 10 miliona više nego što je ranije predviđeno.

Povratak na nivo od pre panemije, kompletan oporavak auto-tržišta u Nemačkoj, Dudenhefer predviđa tek u drugoj polovini 2023. Tek tada se, kaže, može očekivati da će se snabdevanje tržišta stabilizuje.

Prema tvrdnjama ovog stručnjaka, krajem 2023. prosečna starost vozila registrovanih u Nemačkoj biće iznad deset godina, a to bi moglo da dovede do "podmlađivanja" voznog parka, do povećane kupovine novih automobila. Taj proces obnove se odnosi na električne automobile, koji su sve traženiji na nemačkom tržištu.

Ali nisu svi prošli isto.

Čak 60 odsto automobilskih dilera u Francuskoj moglo bi da smanji broj radnih mesta, već od prvog tromesečja 2022. godine. Procena je rezultat "testova koji su upravo obavljeni s kompanijama". Slična situacija je i na ostalim tržištima u Evropi, pa je jasno da lančana reakcija uzrokovana pandemijom i pratećim nestašicama neće tako lako i brzo prestati.

Zbog korone vlada velika neizvesnost u auto-industriji, proizvodni procesi se prekidaju, fabrike zatvaraju, vlada i nestašica čipova i poluprovodnika, poskupeo je transport delova...

Došlo je i do problema u lancima snabdijevanja, rastu cene sirovina. Kupci vozila više ne mogu da računaju na velike popusta a na naručene automobile čekaju mnogo duže nego ranije.

Uprkos krizi, za automobilsku industrije nije sve baš tako crno. Sudeći po rezultatima istraživanja britanske konsultantske firme "Ernst i Jang", 16 najvećih svetskih proizvođača automobila je u trećem kvartalu 2021. zajedno ostvarilo operativnu dobit od oko 23 milijarde evra. To je rast od 11 odsto i ujedno - novi rekord.  Prodaja putničkih automobila je opala za 16 procenata a prema procenama analitičara zbog nestašice čipova oko jedanaest miliona vozila uopšte nije moglo da bude proizvedeno. Čak 13 proizvođača je prodalo manji broj vozila nego u istom periodu pre godinu dana, ali svih 16 preduzeća je zajedno ostvarilo promet od 371 milijarde evra, što je u stvari pad od  tek 1,6 odsto.

Dobit je znatno porasla zato što su čipovi koji su bili na raspolaganju ugrađivani u skupe modele vozila, kod kojih proizvođaći ostvaruju veću maržu. Upravo ti modeli su primarno nuđeni a osim toga, gotovo da i nije bilo popusta na kupovinu novih automobila, jer je potražnja bila veća od ponude.

Većina firmi je tokom godine uspela da poveća svoju berzansku vrednost, a pre svih američki proizvođač električnih automobila "Tesla".

Unazad nekoliko godina budućnost automobila se vidi u struji kao pogonu, a pri tom dodajmo i sve prisutniju autonomnu vožnju, odnosno funkciju samovožnje kada automobili sam vozi bez vozača. To bi bilo to, ali ko garantuje kako će baš ove mogućnosti imati automobil budućnosti. Niko to ne zna, ali sve se kreće više ili manje, brže ili sporije u tom smeru.

Bitka stručnjaka je i oko vrste baterija. Iako većina misli da je rešenje prelazak na električne automobile, tehnologija proizvodnje auto-baterija je i dalje veoma „prljava“, kao i proizvodnja metala i materijala koji se koriste u elektro-automobilima. Zato timovi istraživača danonoćno rade.

Magija Nikole Tesle i njegovo bežično prenošenje struje sve više zaokuplja naučnike. Može li automobil da se napaja na daljinu. Tesla je eksperimentom pokazao. Što da ne, smatraju oni koji ubrzano rade na tome.