Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lepota života prava bez obaveza

Brzo i lako savladasmo sve o našim pravima. Deo o obavezama prilagodismo sebi. I postadosmo zemlja u kojoj svi znaju i brane svoja prava. Obaveze su fakultativne
(Анђелко Васиљевић)

Srbija je na evropskom putu već dvadesetak godina. Hodamo polako, svi znamo ko menja brzine, ali ne odustajemo. Važno je da mi našu kuću, zbog nas, naravno, uredimo po evropskim standardima. Država temeljno prionula na „prepisivanje” pravila, a građani na učenje istih. Selektivno. Brzo i lako savladasmo sve o našim pravima. Deo o obavezama, prilagodismo sebi. I postadosmo zemlja u kojoj svi znaju i brane svoja prava. Obaveze su fakultativne.

Strogi Evropljani, sitničavi, kakvi jesu, „naučiše” da pokažu, povremeno, razumevanje za „male” modifikacije njenih standarda, zbog specifičnosti. Svaka zemlja ih ima i to se poštovati mora. Srbija se ove jeseni seti da „ima pravo i obavezu” da zakonom zaštiti srpski jezik i ćirilično pismo. Obradovaše se oni koji su godinama zalud pričali da će „tuđice uništiti naš prelepi jezik, bez koga nema ni identiteta jednog naroda”, malobrojni, a glasni, ustadoše protiv diskriminacije, Evropljani se namrštiše. Država odlučna, Evropljani se zadržaše na gunđanju, i ozakonismo zaštitu srpskog jezika. Koji dan kasnije „zaštitari” našeg identiteta dočekaše, kako rekoše, evropske kofasilitatore u međustranačkom dijalogu. Otkud sad kofasilitatori, kad su, dok ne zaštitismo srpski jezik, bili posrednici? „Zaštitari” spremno objasniše – „oni sebe tako zovu, nije to bitno”. Bitno je, rekoše, „da mi dogovoreno inkorporiramo u naše zakone i da to implementiramo u praksi”.

U primeni propisa, pomenuti primer svedoči, mi se držimo reči „najvećeg sina naših naroda i narodnosti” i doživotnog predsednika SFRJ, druga Tita – „nećemo se valjda držati zakona ko pijan plota”. I vešto „rigidne” paragrafe prilagođavamo sopstvenim potrebama. U svakoj prilici. Ima i onih, nije ih ni malo, koji ne samo što se drže pravila ko pijan plota nego to i od drugih očekuju. Baksuzi. Lako se prepoznaju, ti nikad neće pojuriti do najbližih vrata kad u gradski autobus uđe kontrola. Oni uredno spreme kartu i gledaju vas s neodobravanjem dok „objašnjavate” kontroloru da ćete kartu kupovati onda „kad nam prevoz bude kao u Evropi”. Ako su baš bezobrazni, mogu i da prokomentarišu, da vam „u Evropi” na pamet ne bi palo da ne platite kartu. Mnogo je to skupo. I nema rasprave – nemaš kartu, platiš kaznu.

Takvi namćori besne i na sirote vozače koji ih, parkiranim vozilima na trotoarima, sprečavaju u ispunjavanju svoje obaveze da hodaju trotoarom. A vozači, ako se slučajno zadese u vozilu, umeju baš da budu ljubazni. Kad vide kako pokušavate baletskim piruetama da se izborite za prolaz, oni vam pokažu da možete kolovozom. Ošinu vas pogledom, nastave svoj ulični ples i, ako su u Beogradu, prizivaju ono pompezno promovisano „Sokolovo oko” što, kažu, kruži gradom i lovi vas. Srećom, ima onih koji vas razumeju. Ti su odmah digli glas protiv ugrožavanja vaših prava. Ne mogu se ljudi tek tako snimati. Pravo na privatnost je neprikosnoveno. Pred tim argumentom „Sokolovo oko” zažmuri, takoreći, i pre nego što je čestito „progledalo”. Tako se bar čini namćorima.

Treba, ipak, biti pošten pa priznati da i ovi „vazda mimo sveta” umeju ponekad da se nađu na istoj strani gde i svi drugi. I oni traže poštovanje prava na čist vazduh, vodu i zemljište. Pozdravljaju svaku bitku za zaštitu životne sredine i raduju se kad Evropljani kažu da se evropski standardi, po tom pitanju, moraju striktno poštovati. Taman ih pohvalite, a oni vas iznenade . Neprijatno, naravno. Za razliku od onih koji znaju sve o pretnjama planeti od globalnog zagrevanja, važnosti gašenja termoelektrana i prelasku na obnovljive izvore energije, zbog čega Evropljane, kad ih od brige ne muči nesanica, imaju noćne more, naš namćor ima svoje ideje. On bi, pre nego što se pozabavi globalnim problemom, za koji ni najveći svetski umovi još ne mogu da nađu rešenje, rešavao neke „trivijalne” stvari. Dabome, po ugledu na Evropljane.

Zakone koji regulišu rešavanje „trivijalnih” problema, a od njih se počinje, već imamo. Potrebno je samo da ih primenimo. Možemo i da ih implementiramo, svejedno, efekat će biti isti. Plastične flaše umesto u reku, ili na zelenu površinu, odlagaćemo u kontejnere za to namenjene. Dupla korist od toga – reka čista, a otpad pretvoren u sirovinu. Ovi u Beogradu, kontejneri, bili baš lepi. Fino obeleženi, pa ovde papir, tamo plastika, onde staklo. Kažem bili dok ih nismo pretvorili u obične, za sve i svašta. Ko će da se bakće s razdvajanjem smeća. Kao oni tamo u Briselu, prikazaše nam na televiziji, posebne kesa za svaku vrstu otpada.

I drvoredi pored puteva, takozvana vetrozaštita, pre svega u vojvođanskoj ravnici, doneli bi višestruku korist. Neki to probali, odavno, tamo kod Zrenjanina. Od lepog drvoreda ostala dva nakrivljena duda. Ostalo, ispriča meštanin jednog od sela gde nekad beše zasađen drvored, „ljudi povadiše, posekoše”. Kako ko, „pa mi ovdašnji, a sad nam za kaljugu od puta đavo kriv”. Slušajući ga, vidim i on neki namćor. Kaže, „da imadosmo kamere, mogli smo štetočine uhvatiti, dok sve ne opustošiše”. I on bi snimao ljude, briga njega za pravo svakoga na privatnost.

Kad virus korona zahvati ceo svet, Evropljani, i svi drugi, a njihovim standardima težimo, primeniše frontalnu odbranu. Uvedoše i kovid propusnice – vakcinisani napred, ostali stop. Diskriminacija, pobuniše se njihovi građani. Odgovoriše im besplatnim kupanjem vodenim topovima. Propisana pravila se moraju poštovati. Nema njihove modifikacije. Prekršilac može da dobije samo kaznu. Uvedoše i kod nas neke propusnice, vrlo ograničeno, okupiše se i naši građani da protestuju protiv diskriminacije, ali malo njih. Što da se akaju kad mogu da protestuju udobnije. Iz fotelje preko društvenih mreža. A obavezne propusnice ionako ćemo prilagoditi našim uslovima. Ako „prilagođavanje” ne prođe, žalićemo se na naša prava osetljivim Evropljanima.

Kad bi danas naš veliki pesnik Aleksa Šantić pisao čuveno „Ostajte ovdje”, ne bi nam pevao da nas „sunce tuđeg neba neće grijat’ kô što ovde grije”. Pevao bi nam o pravima kakvih nigde nije. Ne zato što su naša prava veća, a obaveze manje nego u belom svetu, već zato što su samo ovde prava neprikosnovena, a obaveze fakultativne.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mila Marinkovic
Сва преписивања европских правила аутоаматски и без прилагођавања, су штетна. Па зато су Британци напустили ЕУ. Зашто ми тамо хитамо? Усклађивање ЕУ правила је скупо, и сама сам губитница транзиције, немам довољно радног стажа за пензију, нисам никад имала добар посао, радила сам ''преко студентске задруге'' до 35 година живота,Погледајте Мађарску и Пољску, и биће све јасно
Бранислав Станојловић
Срби желе независност, а не подређеност некаквом вештачком 4ом Рајху!
Bata
Vreme Brexit referendumske kampanje i slogana je proslo - prebacite se u "post Brexit mode".
Филип
Никако сконтати већ излизану флоскулу, “ На правом европском путу”. Много смо више дали Европи, него што је то заслужила, стара дама “демократије”.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.