Šta znači „da”, a šta znači „ne”?

Referendum na kome će pred građane Republike Srbije biti stavljeno pitanje „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava” bliži se. Po starom (i lošem) običaju, ponovo dolazi do sve izraženije politizacije i zloupotrebe činjenice da je posredi jedna stručna stvar kojom se lako može manipulisati. S jedne strane se pokušavaju „poturiti” neke sasvim netačne poruke, kako je reč o „generalnoj probi” ili „testu za neko buduće uvođenje obavezne vakcinacije, promene statusa KiM, pitanja ljudskih prava” i slično. Ovo su naravno potpune besmislice.

S druge strane, postoje svakako i razumnije kritike, ali koje pak ne ulaze u suštinu stvari i izbegavaju odgovor na ključno pitanje „šta će se desiti ukoliko do izmene Ustava dođe” (i kako će predviđene izmene uticati na život građana), već apostrofiraju niz aspekata koji stoje na periferiji čitavog ovog procesa, koji nisu nevažni, ali ipak ostaju sekundarni.

Šta će se desiti ukoliko većina izašlih birača zaokruži „da”, a šta ukoliko to bude „ne”? Odgovor se u najkraćem može svesti na sledeće: Ukoliko ustavotvorni referendum zakazan za 16. januar 2022. uspe, biće izmenjen Ustav Srbije u svom delu o pravosuđu, na način koji će omogućiti depolitizaciju, veću efikasnost i konačno – više pravde. To će predstavljati prvi, neophodan korak (ustavnu osnovu) za dalju zakonodavnu delatnost koja će omogućiti sprovođenje u život konkretnih, zacrtanih rešenja, na korist svih građana Srbije.

Među ključnim promenama su sledeće: sudijska nezavisnost jača, ukida se probni mandat sudija, kao i njihov izbor u parlamentu, čime se otklanja štetan uticaj politike. Javno tužilaštvo će biti suštinski reformisano prvi put posle Drugog svetskog rata, na način koji će doprineti njegovoj samostalnosti, efikasnosti, ali i jačanju odgovornosti.

Najkraće, ukoliko građani zaokruže „da”, to u praktičnom životu znači početak stvaranja kvalitetnijeg pravosuđa, a ukoliko zaokruže „ne” – to znači da apsolutno sve u ovom domenu ostaje baš kao što je sada i da će tako ostati sigurno još neko vreme (što bi cinici rekli: „Ako vam je dobro, onda – ne”). Građani moraju znati da referendum nisu izbori niti pitanje o tome da li se nekome dopada vlast. Referendum takođe nije pitanje da li želimo u EU (mada je jasno da odgovor „ne” između ostalog znači i značajno usporavanje tog puta). Ovaj referendum je prosto pitanje da li smo spremni da preuzmemo odgovornost i podržimo stvaranje kvalitetnijeg, depolitizovanog pravosuđa na korist svih nas.

Zato je važno dobro razmisliti o svim argumentima, u kakofoniji glasova odvojiti žito od kukolja i u što većem broju izaći na predstojeći referendum, na kome svako treba da se izjasni odgovorno i po svojoj savesti.

*Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo