Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pesma o patrijarhu Pavlu

Bilo da pevaju u crkvi, nasred ulice u Beču, u Americi, na Kolarcu ili braći na Kosovu i Metohiji, „Srpski pravoslavni pojci” su čuvari srpskog nasleđa
Српски православни појци (Фото архива Српских православних појаца)

Kad „Srpski pravoslavni pojci” (oni sebe nazivaju „srbskim”) zapevaju „Suzu Kosova”, kao da se viševekovna stradalačka bol srpskog naroda slije u jednu zajedničku suzu, jedinstvenu molitvu za srpski narod. Na trenutak, čitava Vaseljena staje. Bilo da pevaju u crkvi, nasred ulice u Beču, u Americi, na Kolarcu ili braći na Kosovu i Metohiji, oni su čuvari srpskog nasleđa. Svojim repertoarom neguju pesme prvenstveno duhovnog, ali i nacionalnog, etno i starogradskog karaktera, sa namerom očuvanja i predstavljanja srpske tradicionalne muzike. Poseban akcenat u svom radu stavljaju na oživljavanje rodoljubivih pesama koje svedoče o srpskim junacima svih vekova i krajeva, od cara Lazara do junaka našeg vremena, sa Košara.

– Kosovo i Metohija je koren, i kako ga svi nazivaju ‒ srce Srbije, i kao takvo dalo je čokot, a čokot je dao grane. Čokot je Srbija, grane su Srbi u rasejanju i upravo je ta pesma od korena, kroz čokot i same grane koje su se daleko razgranale, došla i do Beča, Amerike, Kanade... Koliko god da je grana udaljena od samog korena ta osećanja koja pesma prenosi dopire do svih, daje nadu, širi se, a širila se upravo kroz nas, naša putovanja i nastupe – objašnjava Marko Kačarević, osnivač i idejni tvorac pojačke grupe.

Zahvaljujući njegovoj ideji, 2011. godine, četiri studenta Teološkog fakulteta, rešila su da darom za pesmu koji poseduju, ulepšaju crkvena bogosluženja. Kako je ideja rasla, širio se spektar pesama, a kako je raslo angažovanje sastava, tako se i broj članova povećavao. Za deset godina postojanja, održali su brojne koncerte u zemlji i inostranstvu i šest velikih beogradskih koncerata u Kolarčevoj zadužbini, uz blagoslov blaženopočivšeg patrijarha srpskog Irineja.

– Među mnogobrojnim priznanjima izdvaja se i orden Vožda Karađorđa Eparhije šumadijske, koji nam je uručio Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije, avgusta 2021, na dan kada se proslavlja Despot Stefan, nedugo zatim, septembra, 2021. uručen nam je orden Vožda Đorđa Stratimirovića. Tu je i priznanje Ministarstva kulture i informisanja „Kulturni obrazac”, kao i orden 63. padobranske jedinice – dodaje naš sagovornik.

„Srpski pravoslavni pojci”, dali su svoj doprinos i u obeležavanju 20 godina od NATO agresije na našu zemlju. Snimili su kompakt-disk pod nazivom „Trilogija sa Košara”, (autor pesama je Neven Milaković, kompozitor Saša Popović Vuk). Na taj način bitku na Košarama predstavili su sa umetničke strane i pesmom sačuvali od zaborava herojski čin mladih ljudi prema svojoj otadžbini.

Trenutno, pojci sa velikim nestrpljenjem pripremaju božićno-novogodošnji koncert na Kolarcu, kojim će 15. januara od 18 sati svečano proslaviti deset godina postojanja grupe.

– Na ovom koncertu u Kolarčevoj zadužbini, pored našeg standardnog repertoara, premijerno ćemo izvesti i nekoliko novih numera koje su komponovane u duhu starog vremena, a govore o srpskim junacima, velikim ličnostima iz našeg naroda, kao što je pesma o blaženopočivšem patrijarhu Pavlu. Predstavićemo i novu pesmu o generalu Veljku Radenoviću, komandantu specijalne policijske jedinice u Prizrenu. Takođe ćemo predstaviti i naše učenike u okviru besplatne škole etno pevanja koju organizujemo. Biće tu i naši nekadašnji članovi, među kojima su danas dva sveštenika. Svi ćemo biti na okupu, bivši, sadašnji i budući – kaže Marko Kačarević.

Danas „Srpske pravoslavne pojce” pored Marka Kačarevića čine: Milica Milosavljević iz Aleksandrovačke župe, Marija Baljević iz Bariča, Nevena Čiplak iz Leposavića, Nina Gavran (Nova Pazova), Vid Erceg iz Beograda, Nemanja Perkučin (Novi Kneževac), Radovan Živić iz Gornjeg Milanovca i prof. Branko Tadić iz Valjeva. Prema rečima Marka Kačarevića, da bi se postao deo njihove pojačke grupe, pored talenta i ljubavi prema pevanju, pojac mora da ima osećanje za timski duh, da voli putovanja i neophodno je da bude spreman na dosta rada i odricanja.

– Za ovih deset godina, napravili smo i podmladak, organizovali kampove srpske tradicionalne muzike, osnovali besplatnu jedinstvenu muzičku školu etno i horskog pevanja za osobe od 12 do 60 godina i osnovali prvi srpski internet radio srpske tradicionalne muzike „Despot srpski”, posvećen utemeljivaču Beograda, Svetom despotu Stefanu Lazareviću. Na ovaj način želimo da se u celom svetu sazna za Despota Stefana, želimo da ga proslavljamo kako i dolikuje jednom vitezu, Srbinu, pravoslavcu, pesniku, državniku – dodaje Kačarević.

„Srpski pravoslavni pojci” svojom muzikom poručuju: „Čuvajmo svoje nasleđe, nosite u sebi i čuvajte duh svojih predaka.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.