Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Песма о патријарху Павлу

Било да певају у цркви, насред улице у Бечу, у Америци, на Коларцу или браћи на Косову и Метохији, „Српски православни појци” су чувари српског наслеђа
Српски православни појци (Фото архива Српских православних појаца)

Кад „Српски православни појци” (они себе називају „србским”) запевају „Сузу Косова”, као да се вишевековна страдалачка бол српског народа слије у једну заједничку сузу, јединствену молитву за српски народ. На тренутак, читава Васељена стаје. Било да певају у цркви, насред улице у Бечу, у Америци, на Коларцу или браћи на Косову и Метохији, они су чувари српског наслеђа. Својим репертоаром негују песме првенствено духовног, али и националног, етно и староградског карактера, са намером очувања и представљања српске традиционалне музике. Посебан акценат у свом раду стављају на оживљавање родољубивих песама које сведоче о српским јунацима свих векова и крајева, од цара Лазара до јунака нашег времена, са Кошара.

– Косово и Метохија је корен, и како га сви називају ‒ срце Србије, и као такво дало је чокот, а чокот је дао гране. Чокот је Србија, гране су Срби у расејању и управо је та песма од корена, кроз чокот и саме гране које су се далеко разгранале, дошла и до Беча, Америке, Канаде... Колико год да је грана удаљена од самог корена та осећања која песма преноси допире до свих, даје наду, шири се, а ширила се управо кроз нас, наша путовања и наступе – објашњава Марко Качаревић, оснивач и идејни творац појачке групе.

Захваљујући његовој идеји, 2011. године, четири студента Теолошког факултета, решила су да даром за песму који поседују, улепшају црквена богослужења. Како је идеја расла, ширио се спектар песама, а како је расло ангажовање састава, тако се и број чланова повећавао. За десет година постојања, одржали су бројне концерте у земљи и иностранству и шест великих београдских концерата у Коларчевој задужбини, уз благослов блаженопочившег патријарха српског Иринеја.

– Међу многобројним признањима издваја се и орден Вожда Карађорђа Епархије шумадијске, који нам је уручио Његова светост патријарх српски г. Порфирије, августа 2021, на дан када се прославља Деспот Стефан, недуго затим, септембра, 2021. уручен нам је орден Вожда Ђорђа Стратимировића. Ту је и признање Министарства културе и информисања „Културни образац”, као и орден 63. падобранске јединице – додаје наш саговорник.

„Српски православни појци”, дали су свој допринос и у обележавању 20 година од НАТО агресије на нашу земљу. Снимили су компакт-диск под називом „Трилогија са Кошара”, (аутор песама је Невен Милаковић, композитор Саша Поповић Вук). На тај начин битку на Кошарама представили су са уметничке стране и песмом сачували од заборава херојски чин младих људи према својој отаџбини.

Тренутно, појци са великим нестрпљењем припремају божићно-новогодошњи концерт на Коларцу, којим ће 15. јануара од 18 сати свечано прославити десет година постојања групе.

– На овом концерту у Коларчевој задужбини, поред нашег стандардног репертоара, премијерно ћемо извести и неколико нових нумера које су компоноване у духу старог времена, а говоре о српским јунацима, великим личностима из нашег народа, као што је песма о блаженопочившем патријарху Павлу. Представићемо и нову песму о генералу Вељку Раденовићу, команданту специјалне полицијске јединице у Призрену. Такође ћемо представити и наше ученике у оквиру бесплатне школе етно певања коју организујемо. Биће ту и наши некадашњи чланови, међу којима су данас два свештеника. Сви ћемо бити на окупу, бивши, садашњи и будући – каже Марко Качаревић.

Данас „Српске православне појце” поред Марка Качаревића чине: Милица Милосављевић из Александровачке жупе, Марија Баљевић из Барича, Невена Чиплак из Лепосавића, Нина Гавран (Нова Пазова), Вид Ерцег из Београда, Немања Перкучин (Нови Кнежевац), Радован Живић из Горњег Милановца и проф. Бранко Тадић из Ваљева. Према речима Марка Качаревића, да би се постао део њихове појачке групе, поред талента и љубави према певању, појац мора да има осећање за тимски дух, да воли путовања и неопходно је да буде спреман на доста рада и одрицања.

– За ових десет година, направили смо и подмладак, организовали кампове српске традиционалне музике, основали бесплатну јединствену музичку школу етно и хорског певања за особе од 12 до 60 година и основали први српски интернет радио српске традиционалне музике „Деспот српски”, посвећен утемељивачу Београда, Светом деспоту Стефану Лазаревићу. На овај начин желимо да се у целом свету сазна за Деспота Стефана, желимо да га прослављамо како и доликује једном витезу, Србину, православцу, песнику, државнику – додаје Качаревић.

„Српски православни појци” својом музиком поручују: „Чувајмо своје наслеђе, носите у себи и чувајте дух својих предака.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.