Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Supergrupe” – moćan fenomen

Aktiviranje nekih novih „supergrupa” sigurno bi bilo dobar mamac za aktivniji povratak publike velikim koncertima
Елтон Џон покушао је да, у сарадњи са једним бројем колега, сними албум којим би разбио тишину (Фото: EPA/Julian Smith)

Istinski muzičari, oni koji su svoje živote u potpunosti posvetili notama, oduvek su bili spremni da se međusobno ogledaju, uporede svoje kreativne mogućnosti, instrumentalnu virtuoznost, pomognu se međusobno... Jednostavno, da se druže sa onima sa kojima „dele zajedničku koru hleba”. Džez stvaraoci su to činili kroz tzv. džem sešne, okupljanja koja su za prevashodni cilj imala uživanje u zajedničkom muziciranju, u prisustvu publike ili daleko od nje, na pozornicama blistavih koncertnih dvorana, ili u nekom zabitom kutku, svejedno. Ključna je bila, kako su voleli da kažu – „zajednička hemija”.

Rokeri su ovakvu formu delovanja prihvatili oberučke. Nekada da bi se, kao džezeri, nadmetali sviračkim umećem, nekada ne bi li se dokazali svojim pesničkim duhom, ili tek kako bi u relaksiranom društvu popili poneko pivo... U svim slučajevima, uživanje je bilo – zagarantovano.

Sticajem okolnosti neka od pomenutih okupljanja ušla su u istoriju rokenrola i muzike u celini, pretvorivši se ponekad i u ozbiljne projekte u koje su, uz izvođače, bili uključeni vrhunski kompozitori, aranžeri, producenti, tehničko osoblje. Verovatno najistaknutiji događaj u tom smislu je čuveni „Bend ejd” (Band Aid), koji je funkcionisao u nekoliko prilika: 1984. 1989. 2004. i 2014. i izrodio nekoliko istinskih hitova uključujući i kompoziciju „We Are The World” (Mi smo svet), koja se vremenom pretvorila u pravu himnu svih onih koji odbijaju da ljude dele po boji kože, nacionalnoj pripadnosti, kulturi, jeziku ili ličnom bogatstvu...

Ali u današnjem tekstu pažnju posvećujemo svirkama koje su ušle u legendu već i zbog činjenice da su u njima volju za zajedničkim muziciranjem pokazali ljudi koji su već i samim svojim učešćem takve događaje izdigli visoko iznad onoga što možemo smatrati običnim druženjem. Pre svega u studijskom radu, ali i u direktnom kontaktu sa publikom.

Reč je o tzv. supergrupama, rok sastavima nastalim udruživanjem najistaknutijih članova različitih bendova u novu konkretnu celinu. Inicijalna kapisla za takva „komešanja” neretko je bio rad na snimanju novih ploča za koje se tražio specifičan zvuk, dodatna autorska podrška, posebna sviračka tehnika, više vokala, složenija ritam sekcija, lični afinitet... Potom su se, prirodno, nametnuli i koncerti, turneje, novi studijski poduhvati.

Najpoznatije „supergrupe” svakako su bile: „Krim”, „Blajnd fejt”, „Džon Mejl i bluzbrejkers”, „Krozbi, Stils, Neš i Jang”, kao i „Hajvejmen”, koju su činili legendarni kantri pevači: Džoni Keš, Vili Nelson, Vajlon Dženings i Kris Kristoferson, a svakako i „Putujući Vilburi” sa Bob Dilanom, Tom Petijem, Rojom Orbisonom, Džef Linom i bivšim „bitlsovcem” Džordžom Harisonom...

Treba ipak pomenuti i drugu stranu medalje. Naime, kako je 1974. pisao američki časopis „Tajm”: „Supergrupe su moćan, ali kratkotrajan rok fenomen koji je bio amalgam formiran od strane talentovanih nezadovoljnika iz drugih uglednih bendova.” U članku se ističe i da su grupe kao što su „Krim” i „Blajnd fejt” nastupale na najvećim svetskim pozornicama i zarađivale gomilu para, stvarajući ponekad i istinsku „megamuziku”. Međutim, nisu dugo trajale. Razlaz je bio – neminovan.

Na priču o „supergrupama” podsetio je ovih dana i internet portal „Diskavermjuzik” navodeći primer ekipe koja je nastupala pod imenom „Prljavi Mek” („The Dirty Mack”), a koju su sačinjavali rok velikani: Džon Lenon, Kit Ričards, Erik Klepton i Mič Mičel.

Zvuči nezamislivo, ali „Prljavi Mek” nisu snimili nijedan album, nikada nisu dospeli na liste najslušanijih... Postojali su samo u sredu, 11. decembra 1968, tačnije onoga dana kada su se pojavili pred publikom! I nikada više. Uz to, snimak ove jedinstvene predstave publici je bio nedostupan punih 30 godina. Pa ipak ušli su u legendu. Uostalom, za grupu sastavljenu od pojedinih članova grupa „Bitlsi”, „Rolingstonsi” i „Ikspirijens” nezaboravnog gitariste Džimija Hendriksa, manje se nije ni očekivalo.

A sve se, prema pisanju „Diskavermjuzika”, dešavalo povodom zabave koju su „Rolingstonsi” organizovali za najprestižnije predstavnike britanske rok scene, a na bini u „Vembli intertel studiju”. Ceo događaj je snimljen i trebalo je da se pojavi na televizijskim ekranima u specijalnom programu nazvanom „Rokenrol cirkus Rolingstonsa”. Umesto da budu ponuđeni širokoj publici, snimci su bez mnogo objašnjenja završili – u arhivi. Svetlo dana ponovo su ugledali tek 1996. kada su ljubiteljima muzike ponuđeni na tadašnjim ve-ha-es kasetama.

Da neki ipak i dalje razmišljaju o tome kako na zajedničkom poslu okupiti veći broj značajnih muzičara govori i nedavni projekat čuvenog pevača, kompozitora i pijaniste Eltona Džona o kojem je pisala „Politika”. Podsetimo, tvorac nezaboravne „Sveće na vetru” (Candle In The Wind”) u okviru projekta „Muziciranje u vremenu ograničenog kretanja” („The Lockdown Sessions”) pokušao je da, u saradnji sa jednim brojem kolega, snimi album kojim bi razbio tišinu nametnutu čovečanstvu pandemijom virusa korona. Pomoć je potražio od najuglednijih: Stivija Vondera, Glena Kembela, Stivija Niksa... Ukupno dvadesetak kolega različitih muzičkih opredeljenja i sa svih svetskih meridijana.

Aktiviranje nekih novih „supergrupa” sigurno bi bilo dobar mamac za aktivniji povratak publike velikim koncertima. Ako prihvatimo krilaticu da „muzika leči”, sve pomenuto moglo bi se pokazati i kao dobar korak za izlazak iz bolešću nametnute nam tišine.
 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dejan sakos
... samo ćemo se rado sećati, gore opisanog ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.