Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Referendum u senci politike

Insinuiranja koja vezuju izmenu Ustava sa temom ekologije, vakcinacije, pitanjem statusa Kosova i Metohije ili težnje koje referendum koriste kao predigru za najavljene aprilske izbore zapravo zloupotrebljavaju građane i nanose štetu sudstvu, tužilaštvu i referendumu kao demokratskoj instituciji
(Фото А. Васиљевић)

Referendum o promeni Ustava nije neophodan za svaku promenu Ustava. To je nužan korak u postupku izmene samo ako se promena Ustava odnosi na preambulu, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Navedene oblasti su od strane samog ustavotvorca izdvojene kao najbitniji delovi Ustava jer sadrže najvažnije garancije državnog uređenja i prava građana. Stoga je strogost u procesu njihove izmene garancija građanima da vlast neće olako umanjiti dostignuti nivo njihovih prava, izmeniti državno uređenje i urušiti postulate na kojima počiva država.

U tome leži razlog zašto se pred građane Srbije stavlja nikad komplikovanije referendumsko pitanje kojim se traži da se građani izjasne da li su za predložene promene Ustava u oblasti pravosuđa. Oni će se 16. januara izjašnjavati o sofisticiranim pravnim pitanjima iako nemaju pravne kompetencije. Njihova uloga, dakle, nije da izlaskom na referendum izraze stručni niti naučni stav, već da daju ili uskrate podršku predloženim promenama, pri čemu se polazi od pretpostavke da građani mogu makar načelno prepoznati da li je reč o rešenjima koja dovode u pitanje temelje nezavisnog sudstva ili pak unapređuju postojeće stanje. Uz to, i sama činjenica da građani promenu Ustava u ovoj oblasti moraju verifikovati na referendumu imala je uticaj na ustavotvorca i kvalitet ponuđenih rešenja, pa je i to samo za sebe još jedna svrha referenduma.

U javnosti vlada niz pogrešnih uverenja u vezi sa ustavnom reformom. Deo takvih uverenja je posledica činjenice da se referendum održava u izbornoj godini, zbog čega je postao ring za političke i društvene obračune, skupljanje političkih poena i agitovanja koja nisu spojiva sa sudstvom ili tužilaštvom. Insinuiranja koja vezuju izmenu Ustava sa temom ekologije, vakcinacije, pitanje statusa Kosova i Metohije ili težnje koje referendum koriste kao predigru za najavljene aprilske izbore zapravo zloupotrebljavaju građane i nanose štetu sudstvu, tužilaštvu i referendumu kao demokratskoj instituciji.

Zato je značajno otkloniti pogrešna uverenja i referendum shvatiti kao fazu u dugotrajnoj reformi pravosuđa u kojoj nema brzih efekata, ali ima značajnih izmena. Iako je propušteno da se u Akt o promeni Ustava unesu bitna pitanja kao što su finansijska autonomija sudstva, položaj Pravosudne akademije i propisivanja uslova za izbor na pravosudnu funkciju, zatim sporno izostavljanje regulisanja potrebne većine za odlučivanje u okviru Visokog saveta sudstva (VSS) i dr., ipak su sadržane druge jednako važne izmene kao što su ukidanje kategorije sudije i tužioca na tzv. probnom mandatu i izmeštanje izbora sudija i tužilaca u pravosudne savete. Ilustracije radi, u prošloj godini u velikoj meri je porastao broj kandidata za pravosudne funkcionere koji su predloženi za izbor od strane pravosudnih saveta ali je njihov izbor uz štura obrazloženja odbila Narodna skupština.

Međutim, i u slučaju uspešnog referenduma, Narodna skupština će nastaviti da bira sudije, tužioce i predsednike sudova i to će činiti sve do donošenja novih pravosudnih zakona i konstituisanja budućih saziva VSS i Visokog saveta tužilaca (VST), za šta je ostavljen period od narednih godinu dana.

Građani treba da znaju da garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva nisu sadržane samo u Ustavu, već je njihova konkretizacija predmet pravosudnih zakona koji će biti ključni za ocenu o uslovima u kojima funkcioniše naše pravosuđe, dok ustavne odredbe čine temelj čitave konstrukcije.

Jasno je da uređenje pravosuđa nadilazi aktuelni politički i društveni trenutak, ali je i činjenica da se ne može odvojiti od miljea u kom se nalazi. Stoga je važno da građani razumeju osnovni smisao njihove participacije u tom procesu i da na referendumu donesu odluku nevezanu za političke stavove o kojima će se izjašnjavati u aprilu ove godine, jer ćemo u suprotnom biti na krivom putu.

 Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.