Beogradske proslave Nove godine

Položaj Beograda je takav da je ta varoš oduvek, u stvari, bila metropola. Tu se sreću Istok i Zapad. A to je bilo očigledno u beogradskim kafanama. Naročito se to videlo u toku proslave Nove godine. Na jednoj strani su nicali hoteli i restoracije po ugledu na Evropu. Otmeniji Beograđani hrlili su da novogodišnju noć provedu u „Bristolu”, „Imperijalu” ili „Moskvi”, koji su nudili francusku ili rusku kuhinju, artiste i mađioničare. Dekoltirane beogradske dame ispijale su šampanjac po terazijskim lokalima i uživale u trenutno najmodernijim igrama tek pristiglim iz evropskih prestonica. U lutriji i šaljivoj pošti takođe.

Oni koji to nisu mogli, zabavljali su se po birtijama na Dorćolu i Čuburi i uz ćemane uživali u „pustom turskom”. Savski žandari imali su ruke pune posla tokom ovakvih noći. Najpopularnije kafane bile su „Jeftinoća” u Dubrovačkoj ulici, „Crni orao” na Dorćolu, „Radnička kasina” u Pop Lukinoj ulici, kao i narodne kuhinje koje su se nizale niz Carigradsku džadu, današnji Bulevar kralja Aleksandra.

Novinari i studenti su se veselili u kafani „Srbija” u Makedonskoj ulici, dok su se kod „Ginića” okupljali profesori i oficiri. A svi zajedno voleli su Skadarliju, u kojoj su bekrijali i bez nekog povoda. U tom kraju Beograda do duboko u noć večiti boemi, pesnici i glumci, ispijali su špricere, patili su i pevali u „Tri šešira” i „Zlatnom bokalu”. Ali te noći nekadašnji Beograd postajao je jedinstven u jednom: u nadi da dolaze bolji dani, u očekivanju uspeha i sreće. I nije bilo važno da li se slavi u hotelu „Pariz” pored „Kasine” na Terazijama ili u nekoj buregdžinici na Paliluli.

A verovatno je svuda počinjalo isto, onako kako je opisao Herbert Vivijan, dopisnik londonskog „Dejli ekspresa”: „Što se tiče srpske kuhinje, nije teško zavoleti je... Pre jela se obično pije šljivovica ili komovica, iz malih čaša. Kao predjelo iznose sir i kajmak, što je sasvim prijatno kada nije začinjeno crnim lukom. Crni luk, međutim, koji se obično servira presan, predstavlja napast srpske kujne.”

I sve to začinjeno pesmom. A na mom rodnom Bulbulderu domaćice su kod svojih kuća pržile krofne, dok je čeljad bila u iščekivanju – ko će da nađe u krofni paricu što donosi sreću.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti