Siguran sam da će Vučić sprečiti nove incidente

Moramo da poštujemo muslimane, da poštujemo džamije kao što poštujemo naše manastire i crkve. Ovo je njihova zemlja jednako kao i naša. Ne postoji jači u ovoj državi, svi su jednaki pred zakonom, zvao se neko Asmir ili Predrag. Ovo je jedna od brojnih snažnih poruka koju je prilikom posete Priboju u sredu izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i jedna od najčitanijih na portalima u Raškoj oblasti i susednoj Bosni i Hercegovini.

Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić kaže da su za odnose Bošnjaka i Srba važne dve ravni. Za „Politiku” kaže da su to odnos Beograda i Sarajeva, jer dobar odnose Srbije i Bosne u dobroj meri relaksira odnose u Sandžaku. „Druga ravan su sami odnosi dva naroda u Sandžaku i moram da kažem jednu stvar koju malo ljudi u Srbiji zna – mi smo u Sandžaku devedesetih godina, a rat je bio na samoj granici, sve to vreme, i kasnije, imali manje međuetničkih incidenata nego što ih je bilo u Vojvodini, koja slovi za oazu multietičnosti i skladnog života. Taj odnos među ljudima zadržao se i posle 2000. godine”, kaže Rasim Ljajić.

Naglašava da su tenzije u ovom delu Srbije porasle pre izvesnog vremena, kada je grupa ljudi, među kojima su bili policajci, pevala uvredljive pesme na račun Bošnjaka, što je, naglašava, za njega bilo veliko iznenađenje. Kaže – da su ga pitali pre nekoliko meseci, rekao bi da je to nemoguće. „Zaprepašćen sam serijom incidenata koje nipošto ne bih minimizirao, bez obzira na to ko je i kojom prilikom nešto uradio, još da slikate sebe, da se time hvalite i da puštate na društvenim mrežama, to je ozbiljan problem. To, dakle, nije ni afekt, ni incident, već ozbiljan signal za poremećenu atmosferu, ne ulazeći u to ko je više ili manje doprineo tome. Utoliko je Vučićeva poseta značajnija. Prvi čovek države ode da razgovara s Bošnjacima i uputi umirujuće i relaksirajuće poruke koje su praćene praktičnim delovanjem, pre svega državnih organa”, navodi Ljajić.

Dodaje da je osnovna poruka bila da, osim gradnje zajedničkog života, nema tolerancije za one koji incidente koji su se dogodili u Priboju izazivaju, bez obzira na to da li je reč o Srbima ili Bošnjacima. „Ako se takva poruka pošalje i ako se na njoj istrajava, siguran sam da incidenata biti neće. Siguran sam u to, zato što postoji osnova da se ti odnosi afirmišu i unaprede. Da se razumemo, nije to ni bratstvo i jedinstvo, niti kozaračko kolo, razlike su velike, čak i animoziteti, ali su ljudi naučili da žive s tim i naučili da ne učine drugom bilo šta nažao. A kamoli da na ovakav način vređaju nečija osećanja”, ističe Rasim Ljajić.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da je poseta Aleksandra Vučića Priboju imala dvojaki karakter. Za naš list kaže da je svakako prioritet dolaska predsednika republike u taj gradić bio da se smanje tenzije izazvane šovinističkom i antimuslimanskim ispadima pojedinaca, manifestovanih u pevanju pesama s neprimerenim i krajnje degutantnim sadržajem. Dodaje da je Raška oblast, ili Sandžak, dom svih, kako pravoslavaca, tako i muslimana, kako Srba, tako i Bošnjaka.

„Ovakvi i slični ekscesi, s bilo koje strane da dolaze, predstavljaju neprihvatljive i opasne ispade jer na ovom međuetnički osetljivom podneblju ’preteške reči’ lako mogu postati okidač za podizanje tenzija, ali ne daj bože i za izazivanje sukoba. Bilo kakva nestabilnost u Srbiji ne ide u korist ni Srba ni Bošnjaka, niti bilo kojih drugih građana naše zemlje. Zato je brza i oštra reakcija predsednika Srbije bila neophodna kako bi se situacija što pre stabilizovala i kako bi se poslala jasna poruka da se u Srbiji takvo ponašanje neće tolerisati i da će oni koji podstiču međunacionalnu mržnju ili netrpeljivost biti kažnjeni”, kaže Graovac.

Ističe da, osim stabilizacije prilika u Raškoj oblasti, svakako da Vučić time šalje i jednu jasnu poruku, ne samo Bošnjacima u Srbiji već i onima koji žive u BiH, da Srbija i Srbi nisu neprijatelji Bošnjaka, već najbliže komšije, oni s kojima vekovima delite zajednički jezik, podneblje na kojem živite, a neretko sudbinu. Ovakav potez Aleksandra Vučića bio je i više nego potreban u vreme kada su političke tenzije u BiH podignute na najviši nivo, kada je situacija izuzetno zapaljiva, a rat je postala reč koja se neretko pominje.

„Sve činjenice ukazuju na to da bi ova godina mogla biti i presudna kada je u pitanju rešavanje unutrašnjeg uređenja BiH. Pritisak spolja, naročito iz Vašingtona, uverava nas da će SAD pokušati da odigraju ključnu ulogu u tom procesu da kao globalna sila pokušaju da nateraju sve tri strane u BiH na dogovor, koji bi tu zemlju konačno učinio funkcionalnom. Zato smo svedoci tih ’teških reči’ i pojačane nacionalne retorike političkih predstavnika, kako Bošnjaka, tako Srba i Hrvata. Očigledno je da je i taj oštar narativ u službi što tvrđeg pozicioniranja političkih elita sve tri strane pred možda i sudbinske pregovore koji se u ovoj 2022. očekuju”, kaže Graovac.

Naglašava da je predsednik Srbije dobro razumeo, i na čemu je insistirao od 2012, kada je njegova stranka došla na vlast, da između Srba i Bošnjaka mora doći do svojevrsnog dogovora. Odnosno, da od ta dva najbrojnija naroda u BiH zavisi stabilnost te zemlje i da bez kompromisa o načinu institucionalnog funkcionisanja te zemlje nema stabilnosti ni u BiH, a ni u regionu. Svako rešenje koje ne bi bilo deo kompromisa dva najbrojnija naroda imalo bi privremeni karakter, a agonija nefunkcionalnosti te države samo bi se nastavila.

Dogovor između Srba i Bošnjaka, navodi Graovac, moguć je jedino ako politička elita u Sarajevu prihvati pruženu ruku iz Beograda i bude spremna za kompromis. Samo ukoliko obe strane odustanu od svojih maksimalističkih ciljeva, Bošnjaci napuste tu beskompromisnu politiku unitarizacije BiH, a Srbi odustanu od priča o secesiji i napuštanju BiH. Očigledno je da sa srpske strane postoji volja da se tim putem krene, međutim, s bošnjačke strane te zainteresovanosti još uvek nema. U Sarajevu su i dalje velika očekivanja od američkog predsednika Bajdena i njegove administracije. Snovi o tome da se „američka konjica” vraća na Balkan da završi posao i uredi BiH po volji Bošnjaka i dalje postoje. „Pošto je jasno da SAD neće moći da nateraju Srbe da se odreknu RS, ni po koju cenu, Bošnjaci će pre ili kasnije, a nadam se pre, morati da prihvate ključnu činjenicu”, zaključuje Srđan Graovac.