Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАСИМ ЉАЈИЋ ЗА „ПОЛИТИКУ” О ЗНАЧАЈУ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ ПРИБОЈУ

Сигуран сам да ће Вучић спречити нове инциденте

Брза и оштра реакција председника Србије била је неопходна да би се ситуација што пре стабилизовала и послала јасна порука да ће они који подстичу мржњу бити кажњени, каже Срђан Граовац
Александар Вучић са радником једне од фабрика у Прибоју (Фото Бета/Председништво Србије/Д. Гол)

Морамо да поштујемо муслимане, да поштујемо џамије као што поштујемо наше манастире и цркве. Ово је њихова земља једнако као и наша. Не постоји јачи у овој држави, сви су једнаки пред законом, звао се неко Асмир или Предраг. Ово је једна од бројних снажних порука коју је приликом посете Прибоју у среду изнео председник Србије Александар Вучић, али и једна од најчитанијих на порталима у Рашкој области и суседној Босни и Херцеговини.

Лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић каже да су за односе Бошњака и Срба важне две равни. За „Политику” каже да су то однос Београда и Сарајева, јер добар односе Србије и Босне у доброј мери релаксира односе у Санџаку. „Друга раван су сами односи два народа у Санџаку и морам да кажем једну ствар коју мало људи у Србији зна – ми смо у Санџаку деведесетих година, а рат је био на самој граници, све то време, и касније, имали мање међуетничких инцидената него што их је било у Војводини, која слови за оазу мултиетичности и складног живота. Тај однос међу људима задржао се и после 2000. године”, каже Расим Љајић.

Наглашава да су тензије у овом делу Србије порасле пре извесног времена, када је група људи, међу којима су били полицајци, певала увредљиве песме на рачун Бошњака, што је, наглашава, за њега било велико изненађење. Каже – да су га питали пре неколико месеци, рекао би да је то немогуће. „Запрепашћен сам серијом инцидената које нипошто не бих минимизирао, без обзира на то ко је и којом приликом нешто урадио, још да сликате себе, да се тиме хвалите и да пуштате на друштвеним мрежама, то је озбиљан проблем. То, дакле, није ни афект, ни инцидент, већ озбиљан сигнал за поремећену атмосферу, не улазећи у то ко је више или мање допринео томе. Утолико је Вучићева посета значајнија. Први човек државе оде да разговара с Бошњацима и упути умирујуће и релаксирајуће поруке које су праћене практичним деловањем, пре свега државних органа”, наводи Љајић.

Додаје да је основна порука била да, осим градње заједничког живота, нема толеранције за оне који инциденте који су се догодили у Прибоју изазивају, без обзира на то да ли је реч о Србима или Бошњацима. „Ако се таква порука пошаље и ако се на њој истрајава, сигуран сам да инцидената бити неће. Сигуран сам у то, зато што постоји основа да се ти односи афирмишу и унапреде. Да се разумемо, није то ни братство и јединство, нити козарачко коло, разлике су велике, чак и анимозитети, али су људи научили да живе с тим и научили да не учине другом било шта нажао. А камоли да на овакав начин вређају нечија осећања”, истиче Расим Љајић.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да је посета Александра Вучића Прибоју имала двојаки карактер. За наш лист каже да је свакако приоритет доласка председника републике у тај градић био да се смање тензије изазване шовинистичком и антимуслиманским испадима појединаца, манифестованих у певању песама с непримереним и крајње дегутантним садржајем. Додаје да је Рашка област, или Санџак, дом свих, како православаца, тако и муслимана, како Срба, тако и Бошњака.

„Овакви и слични ексцеси, с било које стране да долазе, представљају неприхватљиве и опасне испаде јер на овом међуетнички осетљивом поднебљу ’претешке речи’ лако могу постати окидач за подизање тензија, али не дај боже и за изазивање сукоба. Било каква нестабилност у Србији не иде у корист ни Срба ни Бошњака, нити било којих других грађана наше земље. Зато је брза и оштра реакција председника Србије била неопходна како би се ситуација што пре стабилизовала и како би се послала јасна порука да се у Србији такво понашање неће толерисати и да ће они који подстичу међунационалну мржњу или нетрпељивост бити кажњени”, каже Граовац.

Истиче да, осим стабилизације прилика у Рашкој области, свакако да Вучић тиме шаље и једну јасну поруку, не само Бошњацима у Србији већ и онима који живе у БиХ, да Србија и Срби нису непријатељи Бошњака, већ најближе комшије, они с којима вековима делите заједнички језик, поднебље на којем живите, а неретко судбину. Овакав потез Александра Вучића био је и више него потребан у време када су политичке тензије у БиХ подигнуте на највиши ниво, када је ситуација изузетно запаљива, а рат је постала реч која се неретко помиње.

„Све чињенице указују на то да би ова година могла бити и пресудна када је у питању решавање унутрашњег уређења БиХ. Притисак споља, нарочито из Вашингтона, уверава нас да ће САД покушати да одиграју кључну улогу у том процесу да као глобална сила покушају да натерају све три стране у БиХ на договор, који би ту земљу коначно учинио функционалном. Зато смо сведоци тих ’тешких речи’ и појачане националне реторике политичких представника, како Бошњака, тако Срба и Хрвата. Очигледно је да је и тај оштар наратив у служби што тврђег позиционирања политичких елита све три стране пред можда и судбинске преговоре који се у овој 2022. очекују”, каже Граовац.

Наглашава да је председник Србије добро разумео, и на чему је инсистирао од 2012, када је његова странка дошла на власт, да између Срба и Бошњака мора доћи до својеврсног договора. Односно, да од та два најбројнија народа у БиХ зависи стабилност те земље и да без компромиса о начину институционалног функционисања те земље нема стабилности ни у БиХ, а ни у региону. Свако решење које не би било део компромиса два најбројнија народа имало би привремени карактер, а агонија нефункционалности те државе само би се наставила.

Договор између Срба и Бошњака, наводи Граовац, могућ је једино ако политичка елита у Сарајеву прихвати пружену руку из Београда и буде спремна за компромис. Само уколико обе стране одустану од својих максималистичких циљева, Бошњаци напусте ту бескомпромисну политику унитаризације БиХ, а Срби одустану од прича о сецесији и напуштању БиХ. Очигледно је да са српске стране постоји воља да се тим путем крене, међутим, с бошњачке стране те заинтересованости још увек нема. У Сарајеву су и даље велика очекивања од америчког председника Бајдена и његове администрације. Снови о томе да се „америчка коњица” враћа на Балкан да заврши посао и уреди БиХ по вољи Бошњака и даље постоје. „Пошто је јасно да САД неће моћи да натерају Србе да се одрекну РС, ни по коју цену, Бошњаци ће пре или касније, а надам се пре, морати да прихвате кључну чињеницу”, закључује Срђан Граовац.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mile
Zasto muslimani u Priboju dobijaju bezplatne prikljucke na mrezu epsa? Dok nas ostale deru za tu istu stavku. I odakle su tacno oni povratnici? Mozda je tamo bio neki rat kojeg ja nisam svestan, ne znam.
Борис М. Бања Лука
Зашто би се испади појединаца или минорне групе преносили на цијеле народе? Бесмислица, као да сви само чекају да се похватају за вратове.
Sloba Novski
Blagovremena i ostra reakcija predsednika na ovaj nemili dogadjaj je ono st svakoj drzavi treba koja brine za svoje gradjane.
Душан
Србија припада свима, а најмање нама.
Brat Kinez
Možda će se jednoga dana pročuti da je građanin svako ko ima državljanstvo Srbije, pa time ima i ista prava i obaveze kao svaki drugi državljanin. Nezavisno od religije ili tzv. nacionalnog identiteta, koji je svuda, a posebno na Balkanu, više pitanje ličnog ubeđenja nego činjenica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.