Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi Munkov megamuzej u Oslu

Napravili smo raj za kustose, ovde je umetnost glavni protagonista, kaže direktor ove institucije Stejn Olav Henrihsen
Спољашњост музејске зграде (EPA-EFE/Stian Lysberg Solum)

Munkov megamuzej u Oslu, novo impresivno zdanje neobične spoljašnjosti smešteno tik uz fjordovsku obalu, otvorio je svoja vrata prošle jeseni i ne prestaje od tada da privlači pažnju medija i posetilaca. Zgrada vredna 235 miliona funti postala je dom za čak 26.700 umetničkih dela i konačno su poštovaoci jednog od najvećih svetskih slikara u prilici da ih vide dostojno, u mnogo većem obimu nego što je to bilo moguće u prethodnim skromnim muzejskim uslovima.

„Namera nam je bila da stvorimo upadljiv simbol. To možda jeste u suprotnosti sa lokalnim nastojanjima da se neguje skromnost, ali smatrali smo da je gradu potrebno jedno ovakvo zdanje na eminentnoj lokaciji i zarad ovog izuzetnog umetnika. Muzej nudi i novu tačku sa koje je moguće otkriti različite poglede na okolni pejzaž”, kaže za „Gardijan” Huan Hereros, španski arhitekta po čijoj je zamisli zgrada sagrađena.

Inostrani listovi podsećaju da je gradnja ovog muzeja, jednog od najvećih na svetu koji je u celosti posvećen jednom umetniku, trajala gotovo deceniju i da su je pratile političke prepirke o pitanju cene, izgleda same zgrade i lokacije. Ali sudeći prema rečima direkora Stejna Olava Henrihsena, vredelo je.

„Zaboravite na sve što ste znali o muzejima. Ovo je nešto sasvim drugačije”, rekao je on o kući na čijem je čelu i u kojoj se nalazi maratonskih 11 galerija povezanih cik-cak liftovima i staklenim balustradama, sa restoranom i barom na krovu.

Promo video koji je pratio otvaranje jasno ukazuje i na namere koje su imali oni koji su ovaj projekat izveli do kraja. I sam spoljašnji atraktivan izgled izlomljene strukture i osećaj koji boravak u vizuelno jednostavnoj unutrašnjosti nudi, uz kontinuirano vertikalno-horizontalno usmereno kretanje i spoljne panele koje je moguće gotovo pa potpuno otvoriti i načiniti zidove gotovo prozirnim, čime prostor postaje bistro osvetljen ‒ govori o orijentaciji ka mlađoj publici, sklonijoj inovacijama. To je potvrdio i sam direktor, obećavajući obilje programa koji se dešavaju od 10 ujutro do 10 uveče za sve generacije, posebno mlade.

„Pripadam generaciji koja je boravila u previše horizontalno, tradicionalno prostorno orijentisanih muzeja, u kojima se nalazi mnogo ljudi koji se kreću unaokolo ne znajući kuda tačno idu umesto da su usmereni na sama umetnička dela. Opredelili smo se za suprotnost, napravili smo raj za kustose, ovde je umetnost glavni protagonista”, objašnjava Henrihsen.

Galerijski prostori, kako objašnjavaju britanski reporteri, zaista i jesu neutralni i krajnji praktični. Reč je o prostorijama pravougaonih oblika, ujednačenog tonaliteta, ali sa različitim visinama plafona. Na taj način, prema rečima onih koji su zaduženi za prezentaciju, zvezda ovog projekta jeste Munk a ne samo zgrada i njena arhitektoničnost, koja jeste posebna.

U odnosu na prethodni njegov muzej iz šezdesetih godina prošlog veka u Tojenu, centralnom rezidencijalnom delu glavnog grada Norveške, sada postoje neuporedivo veće izložbene mogućnosti. Tako je u pet tematskih celina moguće upustiti se u pokušaj sagledavanja svih mena velikog stvaraoca, počev od galerije u kojoj su njegova monumentalna platna (toliko velika da su morala biti uneta kranovima kroz specijalni otvor načinjen na zgradi), preko sprata na kojem je fokus na njegovim drvorezima, pa do prostorija u kojima se mogu videti njegovi fotografski eksperimenti, nastali nakon 1902, kada je nabavio kameru. I mnogo toga drugog. Tu su i savremena sučeljavanja – privremeni deo postavke u vreme otvaranja ugostio je uparene Munkove slike sa delima poznate savremene umetnice Trejsi Emin. I naravno, deo je posvećen njegovom privatnom životu i tu su rekreirane turobne tamne scene iz njegovog doma i ateljea, izložene su pogledu četkice koje je upotrebljavao, i palete, kao i medicinska pomagala koja su mu olakšavala celoživotni problem koji je imao sa plućima.

A što se „Vriska” tiče, najpopuparnijeg i najprepoznatljivijeg prikaza među njegovim delima, muzej je trima verzijama – slici, crtežu i litografiji – posvetio posebnu nišu, odvojenu prostoriju na sedmom spratu, ali je koncepcija takva da se u toku jednog sata može videti samo jedna od njih, da bi je nakon toga smenila druga, pa treća.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.