Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Мунков мегамузеј у Ослу

Направили смо рај за кустосе, овде је уметност главни протагониста, каже директор ове институције Стејн Олав Хенрихсен
Спољашњост музејске зграде (EPA-EFE/Stian Lysberg Solum)

Мунков мегамузеј у Ослу, ново импресивно здање необичне спољашњости смештено тик уз фјордовску обалу, отворио је своја врата прошле јесени и не престаје од тада да привлачи пажњу медија и посетилаца. Зграда вредна 235 милиона фунти постала је дом за чак 26.700 уметничких дела и коначно су поштоваоци једног од највећих светских сликара у прилици да их виде достојно, у много већем обиму него што је то било могуће у претходним скромним музејским условима.

„Намера нам је била да створимо упадљив симбол. То можда јесте у супротности са локалним настојањима да се негује скромност, али сматрали смо да је граду потребно једно овакво здање на еминентној локацији и зарад овог изузетног уметника. Музеј нуди и нову тачку са које је могуће открити различите погледе на околни пејзаж”, каже за „Гардијан” Хуан Херерос, шпански архитекта по чијој је замисли зграда саграђена.

Инострани листови подсећају да је градња овог музеја, једног од највећих на свету који је у целости посвећен једном уметнику, трајала готово деценију и да су је пратиле политичке препирке о питању цене, изгледа саме зграде и локације. Али судећи према речима дирекора Стејна Олава Хенрихсена, вредело је.

„Заборавите на све што сте знали о музејима. Ово је нешто сасвим другачије”, рекао је он о кући на чијем је челу и у којој се налази маратонских 11 галерија повезаних цик-цак лифтовима и стакленим балустрадама, са рестораном и баром на крову.

Промо видео који је пратио отварање јасно указује и на намере које су имали они који су овај пројекат извели до краја. И сам спољашњи атрактиван изглед изломљене структуре и осећај који боравак у визуелно једноставној унутрашњости нуди, уз континуирано вертикално-хоризонтално усмерено кретање и спољне панеле које је могуће готово па потпуно отворити и начинити зидове готово прозирним, чиме простор постаје бистро осветљен ‒ говори о оријентацији ка млађој публици, склонијој иновацијама. То је потврдио и сам директор, обећавајући обиље програма који се дешавају од 10 ујутро до 10 увече за све генерације, посебно младе.

„Припадам генерацији која је боравила у превише хоризонтално, традиционално просторно оријентисаних музеја, у којима се налази много људи који се крећу унаоколо не знајући куда тачно иду уместо да су усмерени на сама уметничка дела. Определили смо се за супротност, направили смо рај за кустосе, овде је уметност главни протагониста”, објашњава Хенрихсен.

Галеријски простори, како објашњавају британски репортери, заиста и јесу неутрални и крајњи практични. Реч је о просторијама правоугаоних облика, уједначеног тоналитета, али са различитим висинама плафона. На тај начин, према речима оних који су задужени за презентацију, звезда овог пројекта јесте Мунк а не само зграда и њена архитектоничност, која јесте посебна.

У односу на претходни његов музеј из шездесетих година прошлог века у Тојену, централном резиденцијалном делу главног града Норвешке, сада постоје неупоредиво веће изложбене могућности. Тако је у пет тематских целина могуће упустити се у покушај сагледавања свих мена великог ствараоца, почев од галерије у којој су његова монументална платна (толико велика да су морала бити унета крановима кроз специјални отвор начињен на згради), преко спрата на којем је фокус на његовим дрворезима, па до просторија у којима се могу видети његови фотографски експерименти, настали након 1902, када је набавио камеру. И много тога другог. Ту су и савремена сучељавања – привремени део поставке у време отварања угостио је упарене Мункове слике са делима познате савремене уметнице Трејси Емин. И наравно, део је посвећен његовом приватном животу и ту су рекреиране туробне тамне сцене из његовог дома и атељеа, изложене су погледу четкице које је употребљавао, и палете, као и медицинска помагала која су му олакшавала целоживотни проблем који је имао са плућима.

А што се „Вриска” тиче, најпопупарнијег и најпрепознатљивијег приказа међу његовим делима, музеј је трима верзијама – слици, цртежу и литографији – посветио посебну нишу, одвојену просторију на седмом спрату, али је концепција таква да се у току једног сата може видети само једна од њих, да би је након тога сменила друга, па трећа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.