Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krajputaši su žive kamene duše

Podizanje belega na raskršćima, pokraj kuća, kod crkava ili drugih značajnih mesta davna je tradicija, ali je na brojnosti dobila tek posle balkanskih i Prvog svetskog rata
(Фотографије из књиге „Живе камене душе”)

Kosjerić – Krajputaš je bio prizivnik dušama poginulih da mogu lakše da se vrate svojim kućama iz nedohvatne daljine u kojoj su postradali – na ratištu, u maršu, koloni, bolnici, od gladi i nevremena... Mnogima se i ne zna grob, ali krajputaš je više od toga – živa kamena duša. Zahvalni potomci su osećali duhovnu potrebu da svojim svetlim precima prihvate dušu i da ona progovori rukom veštih majstora klesara.

Ovako o tim spomenicima naše prošlosti, još živim krajputašima kosjerićkog kraja, gde su u priličnom broju sačuvani, piše u upravo objavljenoj knjizi „Žive kamene duše” njen autor Milijan Despotović. Knjiga je izašla u izdanju Udruženja potomaka ratnika 1912–1920. „Ljubomir Marić” iz Kosjerića, koje je minulih godina preduzelo niz poslova da se ovdašnji krajputaši obnove i sačuvaju.

Čitamo da je to udruženje, zaključno s prošlom godinom, obnovilo ukupno 119 krajputaša u ovom kraju i dve česme na kojima su upisana imena 142 ratnika, u saradnji sa Akademijom SPC za umetnost i konzervaciju, s punom svešću da su ti spomenici vredno kulturno nasleđe. Tako se kod stare crkve brvnare u Sečoj Reci nalazi celina od oko 40 ovih spomenika podignutih izginulima u balkanskim ratovima i Velikom ratu. Na njima je pre deceniju obavljena konzervacija, natpisi popravljeni i osveženi bojama. U porti kosjerićke crkve obnovljen je 31 krajputaš, u Radanovcima 15, Makovištu osam, kod crkve u Ražani sedam. Udruženje je nastavilo aktivnosti povodom popisa i prikupljanja krajputaša po selima i njihovo izmeštanje uz prohodne puteve.

Krajputaši iz kosjerićkog kraja

Autor knjige daje i imena palih u ratovima iz ovog kraja, najvičnijih kamenorezaca, tekstova na krajputašima: „O, ovde stani, rode, putniče, nemoj svog truda požaliti, pročitaj žalosni spomen pokojnog Petra Grbića iz Kosjerića, poživi 23 g., a pogibe 11. oktobra 1876. g. Ovaj spomen diže brat Đoko za njegovu čast i poštovanje”, piše na krajputašu mladom ratniku palom u Javorskom ratu. „Stojimir Dimitrijević iz Makovišta ostavi svoj mladi život, pateći od gladi i zime kao regrut u albanskim krševima 1915. g.” Jedan je sa ovom porukom: „Priđi, pogledni, Jovanović iz Cikota požive 20 g., a pogibe u Kladnici pod Javorom 24. juna 1876. g. Spomen podignu sinu otac Radojica.” Na krajputašu uz kosjerićku ulicu piše da je ratnik Vukašin Radovanović imao samo 23 godine kad je umro u timočkoj vojnoj bolnici „zbog ratnih napora”, njegova majka Radojka podigla je „ovaj spomenik dobrom sinu jedincu”. Pominje se u knjizi i krajputaš dobrovoljcu sa sedam rana, ratniku koji je tokom albanske golgote izmoren od gladi i mraza umro u napuštenom konaku Omer-paše i desetine drugih.

– Podizanje krajputnih belega, na raskršćima puteva, pokraj kuća, kod crkava ili drugih značajnih mesta davna je tradicija. Toga je bilo još u 14. veku, ali ona je na brojnosti dobila tek posle balkanskih i Prvog svetskog rata kada smo kao narod mnogo postradali. Postojao je poseban običaj prizivanja duša poginulih ili umrlih oplakivanjem, nabrajanjem. Išle bi njihove majke i supruge da kraj spomenika sa poginulim naglas, naricanjem „porazgovaraju”. Da i svoju dušu umire, često u samoći i bespomoćne. To su primale kao sudbinu – navodi Despotović, dodajući da kosjerićki kraj, u istorijskom smislu, baštini gotovo 200 spomenika krajputaša. A kao beleg stradalim precima podizane su i spomen-česme, ali u manjem broju. Jedna od takvih nalazi se u zaseoku Cajići u Subjelu.

– Sakralna kultura danas mora biti oslobođena prestiža na grobljima i izraženim socijalnim razlikama s jedne strane i nemara kojim se otura „narodno nadgrobno zlato” s druge strane. Krajputaši su u tom smislu dobri opomenici, oni na tu pridiku imaju puno pravo – zaključuje autor knjige, o kojoj je u recenziji mr Veliša Joksimović napisao da „ukazuje i na patriotsku i etičku dimenziju odnosa prema kolektivnom pamćenju, tradiciji i tradicionalnim vrednostima”, a prof. dr Slađana Milenković navela da je ovo „dokumentarna, ali i rodoljubiva i antiratna beležnica, koja je, očito, zamišljena da bude katalog, ali je tu formu svojim ozbiljnim prilazom sadržajno nadrasla”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.